Frapantni podaci: Koliko prostitucija i trgovina drogom podižu BDP Srbije? VIDEO

Možda zvuči čudno, ali to su zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji još od 2014. godine izračunava udeo ilegalnih aktivnosti u BDP-u.

Uporediti seču drveća, proizvodnju nameštaja ili šumarstvo sa prostirucijom nikako ne ide, ali ove legalne delatnosti procentualno isto učestvuju u BDP-u kao i nelegalna prostitucija.

Republički zavod za statistiku od 2014. godine primenjuje Evropski sistem računa i od tada su obračunom BDP-a uključene i neobuhvaćena ekonomija i ilegalne aktivnosti kao njen deo.

„Mislim da je dobro da Zavod za statistiku izašao sa procenama, naravno, bilo bi dobro čuti i nešto o metodologiji kako su ti podaci prikupljeni. Kad već postoje podaci o tome koliko se zarađuje od nekih nelegalnih aktivnosti bilo bi jednako korisno kada bi Zavod prikupio recimo podatke o tome koliko korupcija donosi troškova ili koristi na drugoj strani onima koji u njoj učestvuju“, kaže za Prvu TV Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.

Do potrebnih podataka došlo se uz primenu međunarodnih standarda, RZS je u saradnji s Ministarstvom unutrašnjih poslova i specijalizovanim zdravstvenim ustanovama došao do neophodnih izvora podataka i na njima zasnovanih metoda obračuna, odnosno procena.

Procentualno gledano, prostitucija od 2015 godine, u BDP-u učestvuje u proseku sa 0,3 posto. U 2015. godini, prostitucijom je ostvaren promet od nešto više od 12 milijardi dinara, što je iznosilo 0,34 odsto BDP-a.

Iako je zarada u narednim godinama rasla, učešće u BDP-u je ostalo otprilike isto u tom periodu, tako da je tokom 2019 u prostituciji ostvaren promet od skoro 16 milijardi dinara, što čini 0,29 posto BDP.

Slično je i kada je drugi veliki nelegalni biznis u pitanju, trgovina drogom. Prema zvaničnim podacima, 2015. godine promet drogom je iznosio je skoro 14 i po milijardi dinara, što je činilo 0,34 odsto BDP-a.

Iako je promet, kao i kada je prostitucija u pitanju narednih godina rastao, učešće narkotika u BDP ostalo je oko 0,3 posto. Lane je, iako je promet bio veći za tri milijarde u odnosu na 2015, to iznosilo 0,32 posto BDP-a.

„Legalizacija prostitucije, ili prodaje pojedinih vrsta droga bi verovatno uticala na to da se smanje nelegalni prihod onih koji ne vrše adekvatnu kontrolu takvih aktivnosti. Naravno, svaka država i društvo prema svojim standardima, moralnim načelima i tome slično, odmerava hoće li neku aktivnost da proglasi zakonitom ili ne“, kaže Nenadić.

Procentualno posmatrano, sa prostitucijom i trgovinom drogom isto ili približno učešće od 0,3 posto u BDP-u za 2019. godinu imaju šumarstvo i seča drveća, proizvodnja nameštaja, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda i reklamiranje i istraživanje tržišta.

Opširnije u video-prilogu: