Potpisan ugovor za "Prokop"

Beograd -- Kompanija Energoprojekt i Železnice Srbije potpisali su ugovor o nastavku izgradnje železničke stanice u Prokopu.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli

Na osnovu ovog ugovora Energoprojekt dobija pravo na izgradnju 153.000 kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, a ukupna vrednost investicije procenjena je na 230 miliona evra.

Generalni direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić podsetio je da će na osnovu ovog ugovora biti nastavljeni radovi, zaustavljeni pre 12 godina.

"Radovi na izgradnji nove železničke stanice u Prokopu, trebalo bi da počnu najkasnije 60 dana nakon što Vlada Srbije da saglasnost na Ugovor koji smo potpisali sa Energoprojektom. Planirano je da radovi budu završeni u roku od 30 meseci", kaže Šarančić.

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić koji je prisustvovao potpisivanju ugovora o izgradnji Prokopa, rekao je da su sa gradom Beogradom rešene sve nesuglasice i da sa potpisanimn ugovorom Vlada mogla da se saglasi već na narednoj sednici.

"I Vlada Srbije i grad Beograd i Železnice Srbije shvataju da je izgradnja železničke stanice u Prokopu, putne i železničke obilaznice neophodna da bi se konačno rešio problem kolapsa u saobraćaju koji je u Beogradu konstantan. U tom smislu projekat će iz NIP-a biti sufinansiran sa oko 15 miliona evra, a grad će takođe pomoći izgradnju infrastrukturnih objekata na ovoj lokaciji", objasnio je Ilić.

Gradnju kompleksa Prokop Energoprojekt će finansirati delimično iz sopstvenih izvora, a u toku su pregovori i sa nekoliko banaka, potvrdio je direktor ovog građevinskog preduzeća Vladan Pirivatrić.

Inače, Energoprojekt je dobio posao nastavka izgradnje stanice u Prokopu kao drugoplasirani na tenderu nakon što je Železnica u avgustu 2007. prekinula pregovore sa pobednikom tendera, mađarskim Trigranitom. Razlog su bili dodatni zahtevi Trigranita, van okvira tendera.

Izgradnja "Prokopa" traje već 30 godina

Železnička stanica "Prokop", projektovana kao najvažnije čvorište železničkog saobraćaja Beograda, počela je da se gradi 1977. godine, kako bi se oslobodio savski amfiteatar sa Glavnom železničkom stanicom. Prema prvonagrađenom projektu profesora Mihaila Maletina iz 1974, "Prokop" bi trebalo da ima deset koloseka, šest perona i nekoliko desetina hiljada kvadrata nadzemnog i podzemnog poslovnog prostora.

"Železnice Srbije" su tek 2005. raspisale međunarodni tender za izvođača koji će okončati ovaj posao, na inicijativu Ministarstva za kapitalne investicije. U prvoj fazi prijavilo se 15 kompanija, u drugoj je taj broj spao na devet, da bi na kraju izbor bio između domaćeg "Energoprojekta" ili mađarsko-kiparskog "Trigranita", koji je i pobedio.

Sporazum o uslovima izgradnje železničke stanice "Prokop", između "Železnica Srbije" i "Trigranita", potpisan je 13. juna prošle godine. Ugovor je trebalo da bude parafiran dva meseca kasnije, ali do toga nije došlo.

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić je kašnjenje obrazložio insistiranjem gradskih vlasti da "Trigranit" plati naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u visini od oko 30 miliona evra, ali se ispostavilo da kompanija traži promenu tenderskih uslova, jer se njihove procene ferkventnosti stanice od 5.000 ljudi nisu poklapale sa tenderskim procenama od 40.000.

"Trigranit" je uspeo da spasi svojih milion evra depozita, jer sporazum nije bio obavezujući. Upravni odbor je posao poverio "Energoprojektu", drugoplasiranom na tenderu, čiji radnici su već bili angažovani na "Prokopu".

Očekuje se da će novi radovi trajati najmanje tri godine, posle čega bi Beograd dobio jednu od najmodernijih železničkih stanica u Evropi.
U proteklih 30 godina gradnje u "Prokop" je uloženo oko 100 miliona evra.

strana 1 od 163 idi na stranu