Tužne cifre: Hrvatima čak 1.000 € manje plate

Istovremeno, razlike u neto mesečnim platama, prilagođene za sastav radne snage i strukturu ekonomije, veće su nego kada se u obzir uzmu samo troškovi života, pri čemu su najslabije plaćeni radnici u Rumuniji, a sledi Bugarska, Mađarska, Litvanija i Hrvatska, pokazuje studija Evropskog sindikalnog instituta (ETUI).

Radnici su plaćeni i manje, čak do 1058 evra manje, od radnika u Nemačkoj kada se u obzir uzmu i činioci kao što su doba i nivo obrazovanja, sektori i zanimanja radnika, pokazuje studija naziva "Šta pokreće razlike u platama u Evropi?" objavljena u izdanju Evropskog sindikalnog instituta. Studija je takođe utvrdila velike razlike u platama između srednje/istočne Evrope i zapadne Evrope u proizvodnji, građevini, javnom i finansijskom sektoru, kao i na stručnim i tehničkim poslovima, ističe u saopštenju Savez samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH).

"Hrvatska je, nažalost, svojom voljom upala u zamku niskih plata. Ako i dalje budemo među najslabije plaćenim radnicima u Evropskoj uniji, nemamo nikakvih izgleda da transformišemo nisku dodanu vrednost ekonomije, nemamo nikakvih izgleda za budućnost", upozorio je predsednik SSSH Mladen Novosel.

Advokatica Evropske konfederacije sindikata Esther Lynch kazala je da se rad u srednjoj i istočnoj Evropi kažnjava nižim platama i naglasila da se razlike u platama ne mogu objasniti razlikama u troškovima života ili razlikama u radnoj snazi, već su razlike još veće ako se ti činioci uzmu u obzir. Dodala je da su radnici na severozapadu Evrope bolje plaćeni zbog pravednijeg i transparentnijeg sastava određivanja plata, koji uključuje sindikate i pregovore s poslodavcima, što je, utvrdila je, ključni faktor prosperiteta i industrijskog uspeha Nemačke, Austrije, Norveške i nordijskih zemalja.