Crna Gora kreće za primerom Hrvatske?

To je rečeno "Vijestima" iz ovog resora.

Razlozi za razmatranje ove ideje su to što Vlada ove godine mora da vrati 475 miliona evra starih kredita koji su dospeli na naplatu i kamate na te iznose, što domaće i strane banke nude Vladi kredite po efektivnim kamatama većim od 10 odsto, dok istovremeno građani i privreda imaju depozite u bankama od 5,2 milijarde evra, a prosečna kamata, prema podacima CBCG za januar, na depozite oročene preko pet godina iznosi 1,64 odsto.

Crna Gora bi tako krenula za primerom Hrvatske, koja se u februaru izdavanjem domaćih obveznica zadužila za 1,85 milijardi evra, a kupci će imati prinos od 3,65 odsto, prenosi Poslovni dnevnik.

Prilika za građane

Predsednik Uprave Hipotekarne banke Esad Zaimović je za Vijesti na ovu temu rekao da ima prostora za izdavanje domaćih obveznica jer postoji višak depozita u bankama, ali da postoje i rizici, zbog čega bi trebalo sve pažljivo analizirati i pripremiti.

Tripko Krgović, član Saveta Crnogorskog udruženja malih deoničara (CAMA), čiji su članovi vrlo aktivni na tržištu kapitala, rekao je kako očekuje veliki interes za kupovinu tih obveznica, kako bi se država jeftinije zadužila, a kupci bi imali veći povrat nego da taj novac drže u bankama.

Izvršna direktorka Montenegroberze Milena Vučinić rekla je da ta institucija ima tehnički i kadrovski potencijal da sprovede ovaj postupak, kao i da je to dobra ideja koja bi doprinela većoj aktivnosti na tržištu kapitala.

Montenegroberza spremna

Milena Vučinić navodi da je Montenegroberza uspešno završila primarni plasman obveznica za državu 2014. i 2019. godine, tako da ima iskustva u obavljanju tog posla.

"Privreda i građani polažu novac u banke uz niske kamate ili ga samo čuvaju bez roka i prava na prihode u obliku kamata. Vlada bi trebalo da iskoristi mogućnost zaduživanja na crnogorskom tržištu kapitala na način da koristiti slobodna sredstva koja su dostupna kao oročeni depoziti kod banaka i sredstva koja se nalaze u slamaricama”, rekla je Vučinićeva.