Kolika je zapravo vrednost Grenlanda: Da li Tramp može da kupi ostrvo?

Trampovo interesovanje za ovo područje odražava napore SAD da se suprotstave kineskoj dominaciji u nabavci kritičnih sirovina.

Kada je Donald Tramp početkom 2025. ponovo pokrenuo ideju o preuzimanju Grenlanda, to je u prvi mah zvučalo kao poznati eho iz njegovog prvog predsedničkog mandata.

Međutim, obnovljeno interesovanje, ovoga puta praćeno izveštajima da je Trampov tim razmatrao isplatu direktnih novčanih davanja Grenlanđanima, ukazuje na dublju posvećenost od pukog političkog teatra, piše Juronjuz.

U sredu se potpredsednik SAD Džej Di Vens u Vašingtonu sastao sa danskim ministrom spoljnih poslova Larsom Lekeom Rasmusenom i ministarkom spoljnih poslova Grenlanda Vivijan Mocfelt.

Obraćajući se novinarima, Rasmusen je rekao da su dvojica ministara poručila američkim sagovornicima da "nije lako razmišljati inovativno o rešenjima kada se svakog jutra budite uz različite pretnje".

Objasnio je da su razgovori bili konstruktivni, ali je dodao da Tramp insistira na "neprihvatljivom" predlogu osvajanja Grenlanda.

• "Američka pretnja carinama potpuno pogrešna"
• Makron: Američke pretnje carinama zbog Grenlanda neprihvatljive
• Tramp uvodi carine za 8 evropskih država: "Plaćaće dok ne uzmem Grenland

Francuska, Nemačka, Švedska i Norveška, sve članice NATO-a poput Danske, odlučile su da pošalju trupe na Grenland kako bi učestvovale u zajedničkim vežbama sa Danskom.

Ono što se dugo smatralo provokacijom sada izgleda kao ozbiljan pokušaj uspostavljanja dominacije na Arktiku. Na štetu NATO saveznice Danske, moguće je da SAD posmatraju Grenland zbog njegovih mineralnih resursa, ali i iz razloga nacionalne bezbednosti.

Takav potez unosi arktičku hladnoću u odnose EU i SAD, naročito u trenutku kada se Unija bori da obezbedi sirovine neophodne za ostvarenje klimatskih ciljeva i održavanje digitalne infrastrukture.

Zašto Tramp želi Grenland

Grenland nije bogat u klasičnom smislu. Njegova ekonomija je mala, snažno zavisna od ribarstva i u velikoj meri opstaje zahvaljujući godišnjoj blok-dotaciji Danske od oko 3,9 milijardi danskih kruna (520 miliona evra), što je približno 9.000 evra po stanovniku godišnje.

Prema Svetskoj banci, bruto domaći proizvod Grenlanda procenjuje se na oko 3,5–4 milijarde dolara (3,2–3,7 milijardi evra), uz populaciju od oko 56.000 ljudi. Oko 90% izvoza potiče od proizvoda povezanih sa ribarstvom.

Iako ove karakteristike ne deluju privlačno Trampovoj administraciji, SAD očigledno privlače dva faktora koja imaju malo veze sa BDP-om. Prvi je geografski položaj, a drugi ono što se krije ispod leda.

EPA-EFE/Ida Marie Odgaard

Ostrvo zauzima ključnu poziciju između Severne Amerike i Evrope i već je dom Svemirske baze Pitufik, koja predstavlja temelj američkih sistema za rano upozoravanje na raketne pretnje i nadzor svemira na Arktiku.

"Ako mi to ne uradimo, Rusija ili Kina će preuzeti Grenland. A mi nećemo da imamo Rusiju ili Kinu za suseda", rekao je Tramp.

Resursi dodaju još jedan sloj američkim motivima — iako je predsednik javno tvrdio da to nije slučaj. Vašington je bolno svestan činjenice da Kina dominira eksploatacijom retkih zemalja i daljom preradom rude u upotrebljive materijale.

Grenland trenutno ne proizvodi retke zemlje, ali Američki geološki zavod procenjuje da poseduje oko 1,5 miliona tona eksploatabilnih rezervi retkih zemalja. S druge strane, Geološki zavod Danske i Grenlanda (GEUS) procenjuje da ukupni resursi retkih zemalja iznose oko 36,1 milion tona — što podseća na razliku između geološki postojećih i komercijalno isplativih količina.

Istraživanja GEUS-a pokazuju da Grenland sadrži pojave 25 od 34 materijala koje Evropska komisija klasifikuje kao "kritične" retke i sirovinske minerale. Ovi materijali koriste se u proizvodima od motora električnih vozila do borbenih aviona. Ukupno je identifikovano 55 ležišta kritičnih sirovina, ali se trenutno eksploatiše samo jedno.

Evropska unija je trenutno 100% zavisna od kineskog uvoza teških retkih elemenata, dok se i SAD u velikoj meri oslanjaju na strane lance snabdevanja.

Kina je odgovorna za oko 70% globalno izvađenih količina retkih elemenata, što je 270.000 tona u 2024. godini.

Može li Grenland zameniti Kinu u bezbednosti snabdevanja retkim elementima?

Pored retkih elemenata (kritični metali važni za budućnost tehologije), Grenland je potencijalno bogat i naftom i prirodnim gasom.

Iako su istraživanja uglavnom zamrznuta nakon moratorijuma iz 2021. na novo bušenje nafte, ranije procene Američkog geološkog zavoda sugerišu da priobalni baseni Grenlanda mogu sadržati do 17,5 milijardi barela nafte i 148 biliona kubnih stopa prirodnog gasa.

Sirova geološka vrednost poznatih mineralnih resursa Grenlanda mogla bi, u teoriji, da premaši 4 biliona dolara (3,66 biliona evra), prema procenama studije Američkog akcionog foruma (AAF).

Shutterstock/Joaquin Corbalan P

Međutim, samo mali deo toga — oko 186 milijardi dolara — smatra se realno eksploatabilnim u postojećim tržišnim, regulatornim i tehnološkim uslovima.

Dok AAF procenjuje "cenovnik" Grenlanda na 186 milijardi dolara, hipotetičke procene komentatora znatno variraju.

Posmatrajući privatni BDP i potencijalne poreske prihode sa ostrva, magazin Economist iznosi procenu od 50 milijardi dolara.

Druge procene se oslanjaju na istorijske kupovine SAD, poput Aljaske, Luizijane i Devičanskih ostrva, uz prilagođavanje današnjim cenama.

Financial Times navodi da bi procena od 1,1 milijarde dolara bila primerena na osnovu resursa ostrva, dok je New York Times izneo procenu između 12,5 i 77 milijardi dolara.

Ogromne razlike između ovih iznosa ukazuju na nematerijalnu prirodu vrednosti Grenlanda.

Da li bi novac promenio mišljenje Grenlanđana?

Trampova administracija razmatra direktna plaćanja — između 10.000 i 100.000 dolara po stanovniku Grenlanda — kao način da se javno mnjenje u Grenlandu podstakne ka američkom preusmeravanju.

Međutim, istraživanja javnog mnjenja snažno ukazuju da su takvi potezi politički neosetljivi. Anketa grupe Verian iz januara 2025. pokazala je da se 85% Grenlanđana protivi napuštanju Danske radi priključenja Sjedinjenim Državama, dok ideju podržava svega 6%.

EPA-EFE/CHRIS KLEPONIS / POOL

U SAD je ideja podjednako nepopularna. Anketa YouGova iz januara 2026. pokazala je da samo 8% ispitanika podržava upotrebu vojne sile za preuzimanje Grenlanda, dok je 73% protiv.

Prema ekonomisti kompanije 22V Research, Jakobu Funku Kirkegordu, Kopenhagen je prešao sa tihog ignorisanja Trampovih izjava na njihovo aktivno ograničavanje kroz zakone, institucije i saveze.

Cilj nije pobediti u raspravi sa Belom kućom, već suziti prostor za delovanje.

Kongres u pomoć?

Kirkegord tvrdi da je američki Kongres trenutno osetljiviji na predsednička prekoračenja ovlašćenja nakon nedavnih događaja u Venecueli. Prošle nedelje Senat SAD je pokrenuo meru o ratnim ovlašćenjima kako bi ograničio dalju vojnu akciju protiv te južnoameričke zemlje bez izričitog odobrenja Kongresa.

Svaki pokušaj promene statusa Grenlanda zahtevao bi saglasnost Kongresa. Čak i retoričke pretnje teritoriji NATO saveznice rizikuju podrivanje same Alijanse, što je crvena linija za mnoge američke zakonodavce.

Istovremeno, kako navodi Kirkegord, Danska ima prostora da Trampu ponudi nešto opipljivo bez zadiranja u suverenitet.

Proširena odbrambena saradnja i veći obim američkih investicija u grenlandski rudarski sektor omogućili bi Vašingtonu da ojača svoju stratešku poziciju u okviru postojećih sporazuma.

"Tramp,  može da rasporedi hiljade američkih vojnika na Grenlandu radi zaštite nacionalne bezbednosti SAD uz pun politički blagoslov Danske i Grenlanda, i zatim da izjavi da je rešio ovo pitanje", rekao je Kirkegord za Euronews.

Stručnjak je naveo da prema sporazumu o odbrani SAD–Danska iz 1951. godine Vašington ima širok prostor za proširenje vojnog prisustva na Grenlandu bez promene suvereniteta.

S druge strane, Kirkegord je skeptičan da bi ponuda "kupovine" Grenlanda imala napretka.

Svaka ozbiljna finansijska ponuda Grenlanđanima, ističe on, gotovo sigurno bi zahtevala sredstva iz Kongresa, što je teško izvodljivo u izbornoj godini, s obzirom na protivljenje javnosti u SAD i pritiske zbog troškova života.

Trenutni pristup Danske, smatra on, ima za cilj da institucionalna ograničenja, kongresni nadzor i izborni rokovi odrade posao, postepeno umanjujući hitnost pitanja i pretvarajući ga u pozadinsku buku, a ne diplomatsku krizu.

Posmatrano iz tog ugla, vrednost Grenlanda ne svodi se na kupoprodajnu cenu. Ona se odnosi na simboliku, strategiju i ravnotežu između saradnje i kontrole u sve više osporavanom svetu.