Na šta će tačno Hrvati potrošiti skoro milijardu evra?

Na primer - na šta će zapravo poreski obveznici potrošiti gotovo milijardu evra.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković i ministar odbrane Mario Banožić u petak su bili suzdržani u otkrivanju detalja francuske ponude, a ni o konkuretnskim ponudama zvanično se ne zna ništa. Premijer Plenković je rekao da ih nikada neće ni objaviti. Tek se u obrazloženju odluke vlade navode opšti podaci poude.

Javnost u ovom trenutku nema odgovor na ključno pitanje - šta se u stvari kupuje za 999 miliona evra i koliko će morati dodatno da se uloži u taj projekat.

Prema nezvaničnim informacijama, američka ponuda za novi F-16 Block 70 iznosila je oko 1,8 milijardi dolara, a Švedska za nove JAS-39 Gripene nešto više od milijardu evra. Po kojim uslovima i šta bi Hrvatska dobila za taj novac - nije poznato.

Kako će se platiti

Tek je na novinarsko insistiranje hrvatski premijer otkrio da su Francuzi ponudili jednu godinu grejs perioda za otplatu koja će krenuti početkom 2022, a završiti 2026. Dakle - u četiri godine.

To je u neskladu sa tvrdnjom iz vladinog dokumenta da je otplatni rok šest godina.

Osim toga, premijer je potvrdio da nije odlučeno iz kog izvora će se to plaćati - iz budžeta ili kreditnim zaduženjem. Predsednik hrvatske vlade tvrdi da će država milijardu evra platiti bez problema. Prema dostupnim informacijama, konkurenti, SAD i Švedska, ponudili su duži rok otplate.

Švedska je, prema informacijama Jutarnjeg lista, ponudila otplatni rok od 10 godina i duži grejs period.

Nabavna cena borbenog aviona prema stručnim analizama čini tek između 25 i 35 odsto ukupnih troškova posedovanja i upravljanja borbenim avionima tokom celog njihovog veka.

Ostatak se odnosi na operativni trošak, odnosno letenje, održavanje, popravke itd. I dalje nema podataka o tome koliko će se plaćati korišćenje francuskih aviona, koliki su njihovi troškovi u poređenju sa drugima.

Da bi se dobili ukupni troškovi korišćenja tokom 30 godina, u računicu treba uključiti i operativne troškove izračunate na bazi 150-170 sati leta godišnje, što je NATO-ov standard. Prema dostupnim podacima, sat leta na F3R je oko 17.000 evra. Ali ne zna se koliko se sati naleta planira po avionu.

U tom kontekstu izuzetno je važan podatak da je "hrvatskim" Rafalima preostalo oko 3.800 do 7.000 sati naleta sa potencijalnim produženjem veka upotrebe do 9.000 sati. Produžetak trajanja potrebno je dodatno platiti. Novi F-16 Block 70, koji su Hrvatskoj nudili Amerikanci, ima resurse od 12.000 sati, što je tri puta više od Rafala koji su ponuđeni.

Paket oružja

Nema ni informacija šta čini ponuđeni inicijalni paket naoružanja koji Hrvatska kupuje.

Vrh Ratnog vazduhoplovstva i ministar odbrane skloni su da svaki tehnički podatak, kao što je vrsta naoružanja ili oprema aviona, proglase poverljivim, pa bi tako moglo biti i ovaj put.

Pojedini sagovornici Jutarnjeg sumnajju da su Francuzi u inicijalnom paketu naoružanja ponudili visokosofisticirane rakete vazduh-vazduh tipa Meteor. Reč je o raketama koje francuska vojska koristi na svojim avionima F3R.

Kako saznaje Jutarnji, uz Gripene su ponuđene i rakete Meteor. Amerikanci su, pak, u setu naoružanja ponudili rakete vazduh-vazduh tipa AMRAAM 120C. Kad govorimo o naoružanju, sagovornici upozoravaju i da nije svejedno da li će Francuzi Hrvatskoj prodati municiju iz skladišta ili nešto potpuno novo. Ono iz skladišta ima kraći vek trajanja.

Bez dodatnih benefita

Za nove avione biće potrebno izgraditi i novu infrastrukturu na aerodromu Pleso. To uključuje hangare, radionice itd. U tom kontekstu je važna logistička podrška koju prodavac nudi.

U vladinom dokumentu se tek navodi "da postoji mogućnost ugovaranja različitih oblika paketa logističke podrške tokom celog veka upotrebe". Američka ponuda, kako nezvanično saznaje Jutarnji, uključuje logističku ponudu u vrednosti oko 140 miliona dolara.

Na prošlom nadmetanju jedan od najvažnijih kriterijuma za odabir bila je ponuda industrijske saradnje i kapitalnih ulaganja od strane prodavca borbenih aviona, ali se ovaj put o tome ne govori.

Prema svemu sudeći, francuska ponuda ne sadrži dodatne ekonomske benefite Hrvatskoj pa je u tom kontekstu nejasna uloga Vazduhoplovno-tehničkog centra iz Velike Gorice u održavanju aviona.

Hrvatskom kupovinom francuskih Rafala pozabavili su se i inostrani stručni mediji i jedno od pitanje koje se postavlja je za šta će Hrvatska koristiti tako napredan i tehnički sofisticiran avion.

Njihov zaključak je da Hrvatska gotovo sigurno neće učestvovati u nekim novim misijama, poput, na primer, zaštite vazdušnog prostora baltičkih država, te da će svoje avione koristiti jedino za zaštitu sopstvenog vazdušnog prostora.

Stoga smatraju da sve mogućnosti kupljenog aviona sigurno neće biti iskorišćene.