Srbiju najčešće napuštaju mlađi od 30, privredi najviše nedostaju IT kadrovi

Za privremeni boravak u inostranstvu najčešće se odlučuju mladi između 20 i 30 godina, a razlozi su bolji kvalitet života, socijalna sigurnost, uslovi rada i mogućnost napredovanja u karijeri.

Takav odliv kvalitetnog kadra ima efekat na tržište rada, uočava 80 odsto srpskih menadžera, pokazuje istraživanje Srpske asocijacije menadžera, prenosi portal Startit.

"Jedino ujedinjeno – kompanije, fakulteti, država – možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini. Ono što daje prostor za optimizam je činjenica da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i za rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanije, kao i rada na aktraktivnim projektima”, kaže Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.

Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno analitičara podataka i sličnih zanimanja, ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.

Kako su u Ministartsvu rada rekli za Danas, u toku je izrada trogodišnjeg akcionog plana, čija realizacija treba da počne naredne godine. Taj akcioni plan bi trebalo da sprovede deo strategije iz februara, kojom su predviđeni koraci za narednih sedam godina, kako bi se sprečio odliv mozgova. Treba ukazati i da se na tu strategiju čekalo od početka prošle godine, kada je tim oformljen, a u međuvremenu je zemlju napustilo oko 100.000 ljudi.

Gotovo istovremeno dok se u Srbiji usvajala strategija, zemlja u koju odlazi najveći broj srpskih IT stručnjaka, olakšala je dalja useljavanja. Govorimo o Nemačkoj, koja je izmenila Zakon o useljavanju stručne radne snage, kako bi omogućila da što više kvalifikovanih radnika dolazi u nju. Slične poteze najavljuje i nova američka administracija.

U anketi Srpske asocijacije menadžera je 10 odsto poslodavaca reklo da se odlučuje i za uvoz radne snage, kako bi nadomestili nedostatak na tržištu, a dvoje od petoro to pokušava kroz intenzivniju saradnju s fakultetima.

Menadžeri su istakli da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama - od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi. Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.

Kako najviši državnici zvaničnici kažu, nije problem odliv mozgova, već to što se oni u Srbiju ne ulivaju, odnosno nema cirkulacije. Migracije su svakako jedna od ključnih odlika Evropske unije, kojoj Srbija teži. Ukoliko ne reši taj problem pre ulaska u njeno okrilje, može joj se desiti sudbina Rumunije, kojoj više od 18 odsto stanovništva živi van granica zemlje.

Kada mladi pričaju o povratku, oko 30 odsto njih kao najčešći motiv navodi nostalgiiju i porodičnu situaciju. To je samo još jedan od pokazatelja da država mora da uradi mnogo toga kako bi mladi nju videli kao dobru za svoj život, jer nostalgija može da se zadovolji i tokom godišnjih odmora.