Pica postaje misaona imenica: Cene eksplodirale, ipak grad u komšiluku iznenađuje koliko je jeftin

Novi indeks kompanije Foodora pokazuje kako inflacija, plate i kirije menjaju koliko gosti plaćaju i šta biraju da jedu.

Prosečna cena pice porasla je za 7,75% u toku jedne godine, pri čemu je zbirna medijalna cena porasla sa 11,10 evra u 2024. na 11,96 evra u 2025. godini.

Nedavni izveštaj pokazuje da su cene pice porasle širom Evrope, što je simptom šireg pritiska koji podiže troškove svakodnevnog života.

Kompanija za dostavu hrane Foodora uporedila je cenu osnovne margarite na šest evropskih tržišta na kojima posluje u Austriji, Češkoj, Finskoj, Mađarskoj, Norveškoj i Švedskoj, koristeći milione porudžbina iz 2024. i 2025. godine kako bi sastavila takozvani "pizza index".

• Komšijama pica poskupela najviše u EU
• Plata veća nego direktorska: 1.800 evra mesečno, smeštaj i hrana obezbeđeni

Izračunate su medijalne cene, a utvrđeno je da je prosečna pica u ovih šest zemalja poskupela za 7,75% tokom godine, pri čemu je objedinjena medijana porasla sa 11,10 evra u 2024. na 11,96 evra u 2025.

Mađarska je i dalje najjeftinije tržište, sa medijalnom cenom od 8,75 evra u 2025. godini, zatim sledi Češka sa 9,47 evra, dok je Norveška ubedljivo najskuplja sa 17,60 evra.

Austrija je u sredini sa 11,50 evra, Švedska sa 10,94 evra, a Finska sa 13,50 evra.

Švedska i Finska su zabeležile blagi pad cena na godišnjem nivou, dok su Mađarska, Češka, Austrija i Norveška imale rast piše Euronews.

Foodio/Shutterstock

Margarita uglavnom prkosi trendu

Neki gradovi su zabeležili oštar pad medijalne cene Margarite. Bergen u Norveškoj zabeležio je pad od 15,85%, na 15,72 evra, dok je Geteborg u Švedskoj pao za 15,81%, na 11,93 evra.

Beč i Grac u Austriji takođe su pojeftinili, za 8,46%, odnosno 4,17%. Iako je ukupna medijalna cena u Austriji porasla, medijana u Budimpešti pala je za 5,44%, na 9,21 evro, što ovaj grad čini relativno povoljnim mestom u Centralnoj Evropi.

Na samom dnu lestvice, Segedin u Mađarskoj je sada najjeftiniji grad u indeksu, sa medijalnom cenom od 8,50 evra, dok je Lileštrøm u Norveškoj najskuplji sa 19,12 evra, nakon što je od jednog od najjeftinijih norveških gradova u 2024. godini postao najskuplji u 2025.

Lokalni uslovi, poput visine kirija, plata, konkurencije među restoranima i intenziteta promotivnih akcija platformi za dostavu, trenutno oblikuju iznose koje potrošači plaćaju.

Izveštaj je takođe analizirao šta ljudi naručuju, a rezultati sugerišu da potrošači pokušavaju da izvuku veću "vrednost" iz svog obroka.

Više zalogaja za isti novac

U svih šest zemalja klasične Margarite i Salami pice ostale su dva najpopularnija izbora i u 2024. i u 2025. godini, ali se treće mesto promenilo. Tokom 2024. godine rang-listom su dominirale "čiste klasike" i pice manjih porcija, prilagođene deci.

Do 2025. godine, preklopljena i često zasitnija Calzone pica popela se na treće mesto, pretekavši jednostavnije varijante sa šunkom, dok su pice sa više dodataka, poput Capricciose, kao i proteinski bogata Kebab pica, nastavile da dobijaju na popularnosti.

Foodora ovo tumači kao promenu vođenu "faktorom sitosti", kupci i dalje paze na cenu, ali sve više procenjuju vrednost prema tome koliko su dodaci obilni i zasitni u odnosu na novac koji troše.

Ovo je u skladu sa obrascima viđenim u prethodnim ekonomskim padovima, kada potrošači štede na mestu kupovine (na primer, potpuno izbegavaju obroke u restoranima), ali biraju zasitnije obroke kada već odluče da potroše novac.

Više nije jeftin izlazak

Inflacija cena hrane u evrozoni spustila se sa vrhunca od oko 15,5% u martu 2023. godine na oko 2,5% u decembru 2025, uz prosečnu stopu od oko 2,9% tokom 2025.

Ekonomisti Evropske centralne banke navode da potrošači danas, kako bi „stavili obrok na sto“, plaćaju otprilike trećinu više nego pre pandemije, uz posebno snažan rast cena mesa i mlečnih proizvoda.

Cene govedine, živine i svinjetine sada su više od 30% više nego krajem 2019. godine.

Upravo su to sastojci koji utiču na cenu pice: pšenica za testo, paradajz, sir i mesni dodaci, kao i energija za peći i transport.

Iako se ukupna inflacija i inflacija hrane smanjuju, ovi nagomilani troškovi i dalje drže cene na jelovnicima na visokom nivou.

Za jeftiniju picu  na istok?

Zemlje istočne i jugoistočne Evrope sa nižim prihodima i dalje imaju jeftinije pice izražene u evrima, ali domaćinstva u tim zemljama obično troše više od 20% budžeta na hranu, u poređenju sa manje od 12% u bogatijim ekonomijama, pa rast cena jače pogađa potrošače i kada polazi sa niže osnove.

Pica se ponekad koristi i kao politički indikator, iako sa promenljivim uspehom. Teorija poznata kao „Pentagon pizza indeks“ pokušava da predvidi globalne krize prateći nagle skokove u porudžbinama brze hrane u blizini Pentagona, uz pretpostavku da se ključni donosioci odluka tokom kriznih situacija oslanjaju na brze dostave poput pice.

Postoji i takozvani "trend zamrznute pice", prema kojem pojedini analitičari smatraju da rast prodaje zamrznute pice može biti kontra-ciklični pokazatelj ekonomske slabosti, jer prodaja raste tokom ekonomskih padova.