Komšije očajnički spasavaju rafinerije od američkih sankcija: Šta ako prestanu s radom?

Odluka Vašingtona da stavi Lukoil i Rosnjeft na crnu listu izazvala je haos u članicama EU u kojima posluju ove dve najveće ruske naftne kompanije, a vlade se bore da spreče prekide u snabdevanju gorivom pre nego što sankcije stupe na snagu 21. novembra, piše "Politiko".

Države traže rešenja

Bugarski zvaničnici su u petak odobrili novi zakon koji bi vladi omogućio imenovanje posebnog upravnika za ogromnu rafineriju Burgas u vlasništvu Lukoila. Time dobijaju široka ovlašćenja za preuzimanje operativne kontrole, odobravanje prodaje pa čak i nacionalizaciju ako bude potrebno. Istovremeno, Sofija ispituje mogućnost traženja izuzeća od sankcija.

S druge strane, Rumunija, gde se nalazi Lukoilova rafinerija Petrotel, još nije donela formalnu odluku. Visoki vladin zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, potvrdio je da Bukurešt takođe razmatra traženje "produženja sankcija" dok priprema vlastiti odgovor. Nacionalizacija se, dodao je, smatra "poslednjom opcijom".

Ipak, rumunski ministar energetike Bogdan-Gruija Ivan izjavio je za "Politiko" da je Bukurešt operativno "spreman" za svaki scenario. Vladin plan, kako je rekao, imaće za cilj očuvanje "privredne aktivnosti Rumunije, ali istovremeno i zaustavljanje finansiranja Ruske Federacije".

Ministarstvo finansija SAD - koje mora da odobri svaku prodaju - i Evropska komisija odbili su da komentarišu situaciju.

Sankcije pogađaju i druge članice EU

Napori da se osigura novo vlasništvo nad rafinerijama dodatno su zakomplikovani nakon što je švajcarska trgovačka kuća Gunvor u četvrtak povukla svoju ponudu za kupovinu međunarodne imovine Lukoila, i to nakon oštre osude američkog Ministarstva finansija.

Nove mere utiču i na druge zemlje EU. Nemačka je dobila šestomesečno izuzeće za svoju rafineriju Schwedt u vlasništvu Rosnjefta, koja je pod vladinom kontrolom od 2022. godine. Mađarski premijer Viktor Orban u petak je otputovao u Vašington u nadi da će osigurati izuzeće od uvoza ruske nafte cevovodima za svoju zemlju i susednu Slovačku. Kako navode mađarski izvori, u tome je uspeo, mada se razlikuju tvrdnje američkih i mađarskih zvaničnika o tome je li oročeno izuzeće na godinu dana ili nije. 

Sankcije dolaze u trenutku sve veće frustracije američkog predsjednika Donalda Trampa zbog zastoja u naporima za osiguranje prekida vatre u Ukrajini, a i sama EU je poslednjih meseci pojačala kampanju za okončanje preostale energetske zavisnosti od Moskve.

Šta ako rafinerije stanu s radom?

Iako osiguravanje izuzeća ili imenovanje državnog upravnika tehnički ne bi trebalo da predstavlja problem, najgori scenario - gašenje rafinerija - imao bi vrlo različite posledice za ove dve zemlje.

Za Bugarsku, gde rafinerija u ruskom vlasništvu osigurava do 80 posto potreba za gorivom, to bi značilo da bi Sofija ostala bez zaliha "do kraja godine", upozorava Martin Vladimirov, viši analitičar iz think-tanka Centar za proučavanje demokratije.

S druge strane, rumunsko postrojenje snabdeva oko "20 posto" goriva u zemlji, kaže Ana Otilija Nutu, energetska analitičarka iz think-tanka Expert Forum. Gašenje bi stoga izazvalo "nekoliko meseci" blagog povećanja cena dok zemlja ne pronađe zamenski uvoz. Ipak, dodaje Nutu, gašenje bi moglo da pogodi izvoz u susednu Moldaviju. "Ako Moldavija bude jako pogođena, onda će to biti još jedna... ogromna PR prilika za Rusiju", rekla je.

Moldavska vlada je u petak predstavila vlastiti predlog za kupnju Lukoilove imovine u zemlji, uključujući skladište avionskog goriva, te je potvrdila da je takođe zatražila od Vašingtona odgađanje sankcija.

Mihail Krutihin, saosnivač konsultantske kuće RusEnergy, složio se da bi postrojenja trebalo da mogu da "nastave s radom" sigurno sve dok njihov budući vlasnik zadrži postojeće osoblje i zaposli dodatne stručnjake.

Potraga za kupcem izazov

Pravi problemi, međutim, tek slede. Osigurati kupca neće biti lako. Iako su obe rafinerije "dobro vođene", kako tvrdi jedan bivši izvršni direktor Lukoila, pronalaženje firme spremne da preuzme pravne rizike povezane sa sankcijama, skupe terete, visoke premije osiguranja i stalna ulaganja u nadogradnje biće "teško".

Dok je Vladimirov procenio vrednost bugarske, istorijski profitabilne rafinerije na 1,5 milijardi dolara, rumunski Petrotel je manje atraktivan, smatra Nutu. Postrojenje, koje je 2023. imalo godišnji promet ispod 40 miliona evra, opterećeno je dugovima i "trebaju mu vrlo velika ulaganja", rekla je.

U međuvremenu, buduća arbitraža takođe predstavlja izazov, posebno usred vladinog preuzimanja. Bugarski zvaničnici usvojili su početnu verziju zakona o zapleni rafinerije u samo 30 sekundi. Ta "žurba i potpuni nedostatak normalne procedure dolaze uz rizik od višestrukih ozbiljnih pogrešaka", upozorio je Ivajlo Mirčev, poslanik opozicione Demokratske Bugarske. "Sada nameravaju toj osobi da daju takve izvanredna ovlašćenja tako da će, na kraju, Lukoil tužiti Bugarsku - a novac će završiti u Rusiji", rekao je.

Bugarsko ministarstvo energetike odbilo je da komentariše. Nutu smatra da se odluka o prodaji rafinerija mora koordinirati "na nivou EU" kako bi se sprečilo da Lukoil zaobiđe američke sankcije.

S time se slaže i litavski ministar energetike Žigimantas Vaičijunas. Što god se dogodilo, rekao je, Brisel bi trebalo da istraži potencijalne kupce pre nego što se transakcija obavi.

"Evropska komisija ima prava nadzora", rekao je za "Politiko". "U ovom slučaju, sve mogućnosti treba ispitati."