Renesansa srpske putne mreže: U Srbiji se gradi punom parom

Kako je nedavno naveo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kod nas se gradi najviše auto-puteva u Evropi.

Prema zvaničnim podacima, od 2012. godine za saobraćaj je otvoreno oko 550 kilometra najsavremenijih puteva, a grade se još 533 kilometra.

Iako se u našoj zemlji izgradilo više nego ikada, postoji još važnih projekata koji su izgradnji. Takođe, Vučić je naveo da će većina infrastrukturnih objekata, pre svega, puteva i brzih saobraćajnica koje se grade u Srbiji biti završeni krajem 2026. i početkom 2027. godine.

Tom prilikom je rekao da će biti završeno 380 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica od 526 kilometara, koliko ih se još u ovom trenutku gradie.

Jedan od najistaknutijih projekata u oblasti saobraćaja jeste izgradnja i rekonstrukcija auto-puteva, koji su omogućili bržu i efikasniju povezanost između Srbije i drugih evropskih zemalja. Posebnu pažnju izazvali su radovi na auto-putu E-75, koji povezuje Beograd sa južnim delom zemlje, kao i izgradnja auto-puta ka granici sa Mađarskom, čime je stvoren direktan koridor za trgovinu i putovanje između Srbije i centralne Evrope.

• Pogledajte novoizgrađene deonice auto-puteva u Srbiji VIDEO

U fokusu nije samo međunarodni koridor, već i unapređenje regionalne povezanosti. Brojni manji i srednji putevi su rekonstruisani i modernizovani, čime je poboljšan kvalitet života u manjim i ruralnim područjima. Putevi koji vode prema opštinama u unutrašnjosti zemlje, poput puta do Leskovca, Kruševca i Užica, znatno su poboljšani, što olakšava život građanima i doprinosi jačanju lokalne ekonomije.

Shutterstock/Mrak.hr

Moravski koridor od Kruševca do Vrnjačke Banje

U decembru 2024. godine puštena je u saobraćaj važna deonica Moravskog koridora od Kruševca do Vrnjačke Banje.

Reč je o deonici dugačkoj oko 30 kilometara, koja je digitalna. Ima besplatan bežični internet, a vozila njome mogu da se kreću brzinom od 130 kilometara na sat.

Puštanjem u saobraćaj ove saobraćajnice od Vrnjačke Banje do Pojata stiže se za pola sata, a do Beograda za dva sata.

"Srećan sam što sam danas ovde i što prisustvujemo istoriji. Ponosan sam jer će ovo narodu doneti više posla, biće više investitora, više dece će ostati u Srbiji, ponosan zato što je izgrađen najbolji i najmoderniji auto-put. Uspešna Srbija je mogla da ga izgradi, jer smo radili i štedeli domaćinski", rekao je tom prilikom Vučić.

Deonica Kruševac – Trstenik – Vrnjačka Banja, sastoji se od četiri saobraćajne petlje, odnosno naplatne stanice: "Koševi" koja će biti puštena u saobraćaj naknadno, "Velika Drenova", "Trstenik" i "Vrnjačka Banja", što će stanovnicima ovih mesta omogućiti direktnu vezu sa novoizgrađenim auto-putem.

Takođe, u okviru ove deonice izgrađena su i 34 mosta i nadvožnjaka ukupne dužine 4,2 km. Od ukupno četiri mosta preko Zapadne Morave, najduži most na ovoj deonici je most od 711 metara i nalazi se u zoni Trstenika.

Instagram/avucic

Brza saobraćajnica Šabac–Loznica

Brza saobraćajnica od Šapca do Loznice, dužine 54,5 kilometara, koja spaja Mačvu i Podrinje, otvorena je za saobraćaj.

Od Šapca do Loznice od danas će se stizati za samo pola sata, a od Beograda do Loznice za sat i 15 minuta.

Deonica od 54,5 kilometara brze saobraćajnice Šabac–Loznica predstavlja nastavak auto-puta Ruma–Šabac, koji je otvoren prošle godine, sa novim mostom na Savi.

Kada je brza saobraćajnica Šabac–Loznica u pitanju, projektovano je 13 mostova, 17 malih mostova-propusta, 16 nadvožnjaka i četiri denivelisane raskrsnice u Majuru, Slepčeviću, Petlovači i Prnjavoru.

Saobraćajnica od Šapca do Loznice spaja Mačvu i Podrinje i otvorena je na svečanosti u Lešnici, a tadašnji premijer Srbije Miloš Vučević rekao je tada da se ovom saobraćajnicom dobija najkraća veza od Beograda i Novog Sada ka Podrinju, ali i ka Republici Srpskoj.

On je istakao i da će, zajedno sa tim putem, do kraja ove godine i početka sledeće Srbija imati oko 100 kilometara novih auto-puteva i brzih puteva.

Auto-put Ruma–Šabac

Auto-put Ruma–Šabac  dug je 24,5 kilometara, sa mostom od 1.355 metara kod Šapca i izlazi prema Majuru, prema šabačkim i lozničkim selima.

Takođe, auto-put je pušten u saobraćaj u oktobru 2023. godine.

Ovaj auto-put povezuje se sa auto-putom Beograd–Šid (E-70) u Rumi, a u Šapcu se spaja sa važnim regionalnim putevima koji omogućavaju dalje povezivanje sa Mađarskom i zapadnim delovima Srbije.

Auto-put Ruma–Šabac, dužine 24,6 kilometara, otvoren je u prisustvu predsednika Srbije 14. oktobra 2023. godine.

 

Fruškogorski koridor

Fruškogorski koridor spaja Novi Sad i granicu sa Bosnom i Hercegovinom, preko Rume, Šapca i Loznice, a trebalo bi da bude završen tokom 2026. godine.

Izgradnja Fruškogorskog koridora počela je 1. maja 2021. godine. Fruškogorski koridor je deo putnog pravca Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica – granica sa Bosnom i Hercegovinom, a ovaj pravac treba da stvori najkraću vezu između Bosne i Rumunije.

Saobraćajnica se prostire u planinsko-ravničarskom terenu u sremskom delu Vojvodine, a ima cilj da rastereti urbanizovane površine i izmesti tranzitni saobraćaj s prostora Nacionalnog parka Fruška gora.

Na trasi Fruškogorskog koridora će se nalaziti i najduži tunel u Srbiji. Najveći most će biti na Dunavu kod crkve Marije Snežne u Petrovaradinu. Most će biti dug oko 1,7 kilometar.

Fruškogorski koridor imaće četiri trake široke tri i po metra, koje su predviđene za brzine od 60 do 100 kilometara na sat. Dakle, ne radi se u auto-putu već o moto-putu (put rezervisan za motorna vozila), koji nema zaustavne trake.

Koridori Srbije

Auto-put "Miloš Veliki"

Auto-put "Miloš Veliki" je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji u poslednjim godinama.

Celokupna dužina auto-puta "Miloš Veliki" je oko 112 kilometara. Ovaj auto-put povezuje Beograd sa Požegom, prolazeći kroz nekoliko važnih gradova i opština, uključujući Čačak i Gornji Milanovac.

Otvaranjem "Miloša Velikog" stvorena je brža i sigurnija saobraćajna veza između Beograda, jugozapadnog dela zemlje, ali i sa Crnom Gorom, što unapređuje trgovinu, turizam i međuregionalne odnose. To je direktan rezultat politike Aleksandar Vučića, koja se temelji na jačanju regionalne stabilnosti i unapređenju ekonomskih veza, posebno sa susedima.

Auto-put "Miloš Veliki" je u fazi kontinuiranog razvoja. Nedavno je otvorena obilaznica oko Gornjeg Milanovca, koja omogućava teretnom saobraćaju da zaobiđe centar grada i predstavlja najbržu vezu sa auto-putem.

Takođe, u toku su radovi na deonici od Pakovraća do Požege, uključujući izgradnju tunela "Munjino brdo", koji će biti najduži tunel u Srbiji sa dužinom većom od 2,7 kilometara.

Očekuje se da će ova deonica biti puštena u saobraćaj na Vidovdan 2025. godine. Pored toga, planira se izgradnja Južne obilaznice oko Valjeva, koja će poboljšati povezanost ovog grada sa auto-putem.

Brza saobraćajnica "Osmeh Vojvodine"

Brza saobraćajnica "Osmeh Vojvodine" će dužinom od oko 185 kilometara povezati teritorije Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja, Novog Bečeja i Srpske Crnje.

Brza saobraćajnica "Osmeh Vojvodine", prostiraće se od Bačkog Brega do Srpske Crnje u dužini od oko 186 km. Saobraćajnica je projektovana za brzinu od 100 km na sat i obuhvataće 46 mostova, 34 nadvožnjaka, 5 podvožnjaka i 35 propusta. Pored toga, projektom je planirana i izgradnja 12 petlji, te 13 površinskih kružnih raskrsnica.

Izgradnja ove saobraćajnice zvanično je počela krajem 2023. godine.

JP Zavod za urbanizam Vojvodine/PPPPN, screenshot