Mali: Program blokadera krah dinara i smanjenje plata; Odgovorio Nikeziću: "Prodali ste NIS ispod cene"

U debati su učestvovali i Dušan Nikezić, potpredsednik Stranke slobode i pravde, kao i Dušan Bajatović, funkcioner Socijalističke partije Srbije i generalni direktor Srbijagasa.

Debata je bila posvećena ekonomiji i životnom standardu, a teme su obuhvatile stanje javnih finansija, zarade i penzije, privredni rast, investicije i ekonomske programe izbornih lista.

Mali je nastupio kao predstavnik liste "Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić", Nikezić kao predstavnik liste "Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš", dok je Bajatović predstavljao listu "Ivica Dačić – faktor stabilnosti".

Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali rekao je da je ekonomista i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić krajem jula govorio o planu smanjenja plata i krahu dinara ukoliko opozicija dođe na vlast.

"Blokaderska lista nikoga nije poslala nikoga na debatu i možda vi, građani, mislite da oni nemaju šta da kažu na temu ekonomije. I te kako imaju, kandidat za predsednika vlade Šoškić, koji je bio guverner, kreator ekonomske politike do 2012. zajedno sa Nikezićem, rekao je na ovoj televiziji... Uz njih sledi smanjenje plata, krah dinara, da dinar gubi vrednost isto kao i do 2012. i to je razlog zašto nemate nikoga od blokaderske liste ovde", izjavio je on.

O NIS-u i energetici

Zatim su Mali i Dušan Nikezić ušli su u oštru raspravu tokom "Debate" na N1 o energetskoj bezbednosti Srbije i ekonomiji, a Mali je pitanje budućnosti NIS-a odmah povezao sa načinom na koji je kompanija prodata 2008. godine.

Na pitanje voditelja šta je plan B Srbije ukoliko energetska bezbednost nastavi da zavisi od odluka koje se donose van zemlje, Mali je odgovornost za takvu situaciju pripisao tadašnjoj vlasti i direktno prozvao Nikezića.

"To da energetska bezbednost zavisi od drugih van zemlje treba pitati gospodina Nikezića, koji je učestvovao u prodaji NIS-a 2008. godine. Za 400 miliona evra prodat je potpuno ispod cene ruskoj strani", rekao je Mali.

"Mi smo strana koja podržava rešenje problema i nećemo dozvoliti da ugroženost energetskog sistema" rekao je Mali i istakao da je gotivo u Srbiji među jeftinijim na Balkanu. 

"Srbija je reagovala na vreme, smanjila akcize i održala stabilnost", podvukao je Mali. 

"Zašto ste prodali NIS? Još po nižoj ceni. Gospodin Nikezić priča o životnom strandardu, kada je u njegovo vreme stopa nezaposlenosti mladih 25,9 odsto", rekao je.

O potrošačkoj korpi

"Ja nikada nisam rekao da je nešto idealno i da je cveće i drveće. Bolje je nego što je bilo. Kad pogledate kupovnu moć - pokrivenost minimalne potrošačke korpe mininalnom zaradom, pokrivenost potrošačke korpe prosečne prosečnom zaradom. Minimalna zarada za vreme Šokšića i Nikezića minimalac nije pokrivao polovinu mininalne potrošačke korpe. Četvrtina ljudi nije imala posao u vreme Nikezića i Šoškića. Plate i radna mesta su glavna snaga borbe protiv siromaštva", rekao je Mali. 

"Danas je plata 1.034 evra, a u vaše vreme 337 – četvrtina ljudi nije imala posao", istakao je. 

On je naglasio da nije važan samo nominalni rast zarada, već i realni rast nakon uračunate inflacije.

Opširnije u zasebnoj vesti:  Mali: Četvrtina ljudi u vreme Šoškića i Nikezića nije imala posao

Voditelj je tražio odgovor na isto pitanje – koliko je novca mesečno potrebno četvoročlanoj porodici za pristojan život.

Mali je odgovor vezao za prosečnu zaradu i stanje na tržištu rada.

"Ako je prosečna zarada danas 121.400 dinara i ako imate stopu nezaposlenosti od 7,2 odsto, onda četvoročlana porodica sa dve prosečne zarade ima oko 250.000 dinara mesečno", rekao je. On je ponovio da je ključ u tome što, prema njegovim rečima, tržište rada funkcioniše i što danas znatno veći broj ljudi ima posao nego ranije.

O inflaciji 

Mali je rekao da građani i dalje osećaju posledice prethodnog inflatornog udara, iako je rast cena danas znatno sporiji nego pre dve ili tri godine.

"Od 2020. ide jedna kriza za drugom. Imali smo koronu, zatim rat u Ukrajini, energetsku krizu, a sada i sukob u Persijskom zalivu. Ceo svet se suočava sa rastom cena zbog geopolitičkih problema", rekao je.

On je naglasio da je, prema njegovom stavu, reč pre svega o inflaciji koja je u Srbiju stigla spolja.

"To nije inflacija izazvana iznutra, to je uvezena inflacija", rekao je Mali.

Podsetio je na mere države iz prethodnih godina, navodeći da su tokom visokog rasta cena hrane regulisane cene 81 kategorije proizvoda u supermarketima.

"Maksimalno smo stabilizovali inflaciju. Isto smo ove godine radili sa lekovima, a sa gorivom smo reagovali smanjenjem akciza", rekao je Mali.

On je zatim izneo podatke o inflaciji za ovu godinu. 

"Inflacija u julu bila je 1,9 odsto, a u avgustu 2,2 odsto", rekao je. Mali je tvrdio da se sa problemom rasta cena trenutno suočavaju i razvijenije evropske zemlje, navodeći Nemačku i Francusku kao primere.

Prema njegovim rečima, država životni standard građana čuva kroz visoku zaposlenost, realni rast plata i penzija, kao i kroz direktne intervencije kada dođe do poremećaja na tržištu.

"Kroz punu zaposlenost čuvamo standard građana Srbije, kroz realan rast plata i penzija čuvamo standard i kroz sve mere koje preduzimamo. U avgustu 2012. stopa inflacije bila je 12,2 odsto. Dakle, dvocifrena stopa inflacije“, rekao je Mali", rekao je.

"Srbija se promenila, vi i dalje živite u 2012. godini"

Mali je fokus vratio na inflaciju, kupovnu moć i devizni kurs, ističući da je stabilan dinar jedan od ključnih faktora očuvanja životnog standarda.

 "Najveći uzrok visoke inflacije uvek je devizni kurs. Deset godina unazad Srbija ima stabilan devizni kurs", rekao je Mali.

On je podsetio da je od 2008. do 2012. godine kurs evra, prema njegovim rečima, porastao sa oko 80 na oko 120 dinara.

"Kurs je divljao iz dana u dan. Dinar je slabio i time se urušavala kupovna moć građana Srbije i njihov životni standard", rekao je.

Ponovo je pomenuo Dejana Šoškića, tvrdeći da je upravo politika iz tog perioda dovela do visoke inflacije.

On je upozorio da bi, prema njegovom tumačenju ranijih Šoškićevih izjava, povratak takve politike značio ponovno slabljenje dinara i dodatni pritisak na standard građana.

Mali je poručio da se Srbija u međuvremenu značajno promenila i da poređenje sa ekonomskom politikom iz perioda do 2012. godine ostaje, prema njegovom mišljenju, ključno.

"Oni i dalje žive u 2012. godini. Srbija se u međuvremenu promenila", rekao je Mali.

Mali je nastavio raspravu tvrdnjom da je stabilan devizni kurs jedan od najvažnijih elemenata zaštite građana koji imaju kredite.

Kao primer naveo je građanina sa zaradom od 120.000 dinara i kreditom od 300 evra mesečno.

"Ako bismo sproveli politiku da kurs ode sa 80 na 120 dinara za evro, tih 36.000 dinara rate postaje 54.000. To je 216.000 dinara godišnje dodatnog troška, ne vašom krivicom, nego zato što se neko igra deviznim kursom", rekao je Mali.

On je ponovio da upravo zbog toga smatra opasnom politiku slabljenja dinara.

Na pitanje dokle će se Srbija zaduživati, Mali je odgovorio da se država, prema njegovim rečima, ne zadužuje radi potrošnje, već radi ulaganja.

"Srbija se ne zadužuje da bi trošila. Srbija se zadužuje da bi investirala", rekao je Mali.

Kao potvrdu toga naveo je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda. 2012. godine udeo javnog duga u BDP-u bio je 52,5 odsto. Danas je 43,7 odsto, rekao je.

Dodao je da je BDP Srbije u međuvremenu, prema njegovim rečima, porastao sa oko 35 milijardi na 97 milijardi evra.

Mali je naglasio da nije presudno samo koliko se država zadužuje, već u šta se taj novac ulaže.

"Mi investiramo u auto-puteve, brze saobraćajnice, brze pruge, zdravstvo, škole, u sve što podiže kvalitet života i čini ekonomiju konkurentnijom i atraktivnijom", rekao je.

Prema njegovim rečima, upravo takva ulaganja stvaraju prostor za nova radna mesta, dolazak novih fabrika, veće plate i penzije.

Na kraju je poručio da današnji BDP od oko 97 milijardi evra, u odnosu na oko 35 milijardi ranije, pokazuje koliko je ekonomija Srbije porasla.

"Srbija je danas mnogo jača i snažnija ekonomija nego 2012. godine", rekao je Mali.