Visa i Mastercard dobijaju konkurenciju: Evropa pravi svoj platni sistem

Evropska mreža za plaćanja (ENP) imaće sedište u Madridu i upravljaće zajedničkim čvorištem za interoperabilnost, povezujući različite platne sisteme, navodi se u saopštenju kompanija.

Ta organizacija, zvanično pokrenuta u sredu, od 2027. godine biće evropska alternativa američkim divovima Vizi i Mastercardu, koji trenutno obrađuju gotovo dve trećine evropskih kartičnih plaćanja.

Nova Evropska mreža za plaćanja (ENP) od naredne godine će funkcionisati kao međusobno povezana mreža koja će omogućiti brža, jednostavnija i povoljnija digitalna plaćanja unutar i između 13 evropskih zemalja.

Osnivači ENP-a su italijanski Bancomat, španski Bizum, evropski konzorcijum EPI Company/Wero, portugalski SIBS-MB WAY i skandinavski Vipps MobilePay. Zajedno opslužuju oko 130 miliona korisnika u 13 evropskih zemalja, što čini više od 70 odsto stanovništva EU i Norveške.

Evropski konzorcijum EPI Company/Wero čine glavni akcionari i banke osnivači, uključujući BNP Paribas, Groupe BPCE, Crédit Agricole, Crédit Mutuel (BFCM), La Banque Postale, Société Générale, Deutsche Bank, DZ Bank, Sparkassen-Finanzgruppe, ABN Amro, ING Group, Rabobank, Belfius, KBC Bank, Erste Bank Oesterreich, Raiffeisen Bank International i njegove povezane Raiffeisen Landesbanken, kao i italijanski Nexi i francuski Worldline.

Evropa nastoji da smanji zavisnost od američkih divova, strahujući da bi administracija američkog predsednika Donalda Trampa mogla da ograniči pristup američkoj platnoj infrastrukturi, navodi Rojters.

Evropska mreža povezala bi postojeće platne sisteme putem zajedničkog tehničkog i operativnog sloja koji se zasniva na evropskim standardima i putem instant plaćanja direktno sa računa na račun, ističe se u saopštenju.

U budućnosti bi mogle da se pridruže i druge evropske platne šeme, dodale su kompanije u saopštenju, napominjući da će postepeno uvođenje početi prekograničnim plaćanjima između fizičkih lica, nakon čega će uslediti plaćanja u e-trgovini i na prodajnim mestima.

Dok Evropska centralna banka planira da uvede digitalni evro do 2029. godine, što bi u suštini bio digitalni novčanik uz njenu garanciju, ali bi njime upravljale privatne kompanije, uključujući banke, nacionalni platni sistemi usredsređeni su na međusobno povezivanje svojih mreža, primećuje Rojters.

Evropskim zvaničnicima prioritet je suverenitet u oblasti plaćanja, budući da fragmentacija globalnog poretka povećava rizike povezane sa pristupom platnim sistemima, dok novi oblici novca predstavljaju izazov za evro, primećuje Rojters.