Ko može na praksu i koliko će biti plaćen: Evo šta predviđa novi zakon

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za RTS da radna praksa do sada nije bila uređena posebnim zakonom, ali da novo rešenje mladima donosi mogućnost da u kratkom periodu steknu prvo radno iskustvo.

• Ovi fakulteti su ponovo najpopularniji, ali nisu i najtraženiji na tržištu rada
• Gotovo svaki peti zaposleni u Srbiji radi u ovom sektoru
• Ovo su trenutno najtraženiji radnici u Srbiji: "Lovi" ih preko 1.000 poslodavaca

Prvi susret sa tržištem rada do sada je predstavljao suočavanje sa dobro poznatim uslovima – iskustvo je neophodno za posao, ali se do iskustva teško dolazi bez prvog posla.

Novi propisi trebalo bi da prekinu taj začarani krug i omoguće mladima da, po završetku formalnog obrazovanja, uđu u kompanije i steknu prva praktična znanja.

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije, koja je učestvovala u radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o radnoj praksi, kaže da radna praksa do sada nije bila uređena posebnim zakonom.

"U Srbiji, u privatnom sektoru, definitivno niste mogli da angažujete i zaposlite mladog čoveka, a da za to ne dobije neku zaradu. Postoje programi u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje, koji su takođe plaćeni, ali postoje i učeničke i studentske prakse, to su prakse koje se odnose na formalno obrazovanje, one nisu plaćene, i tu ugovore potpisuju kompanije sa školama i fakultetima", objasnila je Pavlovićeva.

Šta donosi novo zakonsko rešenje

insta_photos/Shutterstock

Prema njenim rečima, novo zakonsko rešenje mladima donosi mogućnost da u kratkom periodu steknu prvo radno iskustvo. "Dobiće, pre svega, mogućnost da u kratkom periodu, po završetku svog formalnog obrazovanja, zaista i uđu u kompaniju i steknu prva radna iskustva", navela je Pavlovićeva.

Navodi da je pitanje koliko mladih jeste zainteresovano da odmah po završetku formalnog obrazovanja uđe u neki sistem.

"Ovo je mogućnost koja otvara prostor za sve one koji žele da nauče nešto novo, da steknu neka nova praktična znanja, i ovo je prilika koju definitivno mogu da iskoriste. U situaciji kada je i deficit kadrova prisutan na tržištu rada, ovo je nešto što zaista može da puno pomogne i poslodavcima", objašnjava Pavlovićeva.

Ko ima pravo na praksu

Ističe da će pravo na radnu praksu imati svi oni koji su završili formalno obrazovanje.

"Granice postoje samo u pogledu toga da poslodavac može da ima praksu samo sa jednim kandidatom, i samo jednom možete da prođete tu radnu praksu. Dakle, mogu svi koji su izašli iz sistema obrazovanja", kaže Pavlovićeva.

Navodi da je starosna granica postavljena od 15 do 30 godina, ali je za maloletne potrebna potvrda roditelja.

"Granica je postavljena zato što je to otprilike period kada mladi izlaze iz formalnog obrazovanja. Granica nije isključiva. Dakle, može i pre 18. godine, naravno, tada mora da postoji i saglasnost roditelja, prolaze se i neke situacije koje se odnose na zdravlje", objasnila je Pavlovićeva.

NDAB Creativity/Shutterstock

Dodaje da nije isključena ni mogućnost prijave starijih od 30 godina koji sticajem okolnosti nisu imali priliku da steknu prva radna iskustva.

"I stariji od 30 godina koji se nalaze u evidenciji Nacionalne službe duže od 12 meseci takođe mogu da dobiju šansu kroz radnu praksu", navodi Pavlovićeva.

Uslovi za poslodavce

Pavlovićeva kaže da će biti jasno propisano na koji način se praksa organizuje i pod kojim uslovima se mladi mogu angažovati.

"Poslodavac je prilično uslovljen ovim zakonom. Moraće da ispuni niz nekih kriterijuma koji su neophodni da bi uopšte mogao da angažuje mladog čoveka, počev od toga, od samog broja praktikanata koje može da ima, do svih nekih drugih kriterijuma", pojasnila je Pavlovićeva.

Prema njenim rečima, reč je o specifičnom zakonu, što pokazuje i činjenica da se već treći put pokušava njegovo usvajanje.

Koliko iznose novčane naknade

Jedna od najvažnijih novina za mlade jeste naknada koja bi trebalo da iznosi najmanje 60 odsto neto zarade za isti ili sličan posao.

U Uniji poslodavaca Srbije, međutim, smatraju da je potrebno precizno definisati način obračuna, posebno imajući u vidu predviđene kazne za poslodavce.

"Kada je u pitanju sam poslodavac, tih 60 odsto moraće biti vrlo jasno definisani kako poslodavac ne bi bio u nekom problemu, jer su kazne koje su predviđene ovim zakonom izuzetno visoke", kaže Pavlovićeva.

Ističe da će praktikanti imati i penzijsko i zdravstveno osiguranje.

"Ono što neće dobiti, neće dobiti radni staž. Znači, to je angažovanje bez konkretnog zaposlenja, radi se o ugovoru koji će se potpisivati između mladog čoveka i poslodavca", ističe Pavlovićeva.

Potvrda o stečenom znanju

Anton Gvozdikov/Shutterstock

Posle završene prakse, mladi će dobiti potvrdu koja će sadržati podatke o kompaniji i praktikantu, ali i opis radnih zadataka, znanja i veština koje je stekao.

"Potvrda će da sadrži neke osnovne podatke o kompaniji, o nekom mladom čoveku, i sve ono što je mlad čovek u okviru te radne prakse stekao u kompaniji. Dakle, tu će do detalja biti opisani svi radni zadaci i sve ono što je on kroz te radne zadatke stekao kao neko novo znanje", objašnjava Pavlovićeva.

Taj dokument, ocenjuje Pavlovićeva, može da bude značajan i poslodavcima prilikom procene kandidata.

"Značajno je da poslodavac kada radno angažuje nekoga, da zna šta konkretno taj mlad čovek radi, kakvo iskustvo ima, i koliko zapravo mu vremena treba da od nekoga ko ima malo iskustva ili ga nema uopšte, napravi jedan produktivan kadar", kaže Pavlovićeva.

Poslodavci traže poreske olakšice i subvencije

Unija poslodavaca Srbije imala je primedbe na visinu naknade, posebno zbog malih i srednjih preduzeća.

Pavlovićeva ističe da se, ukoliko se formira zakon, on mora sagledati i kroz primenu u praksi.

"Zakon mora da bude takav da poslodavac prepozna da je to nešto što je njemu prihvatljivo. Nismo imali primedbu samo na visinu naknade, razgovarali smo generalno o troškovima takvog radnog angažovanja, koje podrazumeva i angažovanje mentora, materijala, bezbednost i zdravlje na radu, i niz nekih drugih troškova koji stoje iza te naknade, a koji se dupliraju", kaže Pavlovićeva.

Navodi da su tražili i poreske olakšice ili subvencije kao što je to predviđeno zakonom o dualnom obrazovanju.

"Ukoliko taj zakon nije atraktivan poslodavcima, ništa nismo napravili. Imaćemo ponovo mlade koji će biti na evidenciji Nacionalne službe, ili će prosto biti negde, a neće biti na tržištu rada. Postoje subvencije za, recimo, deficitarna zanimanja, što je u velikoj meri doprinelo tome da to bude prihvatljivo poslodavcima", zaključila je Pavlovićeva osvrnuvši se na olakšice predviđene zakonom o dualnom obrazovanju.