Ko u Srbiji danas najlakše dolazi do posla

Stopa nezaposlenosti u Srbiji trebalo bi postepeno da se smanjuje – sa 8,7 odsto prošle godine, na 8,6 odsto ove, a zatim na 8,5 odsto u 2027. godini, prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda. Iza tih procenata su konkretni ljudi koji traže posao, poslodavci kojima nedostaju radnici i tržište rada koje se brzo menja.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Milan Bosnić ističe da su podaci o padu nezaposlenosti ohrabrujući, ali da ih treba posmatrati u širem kontekstu.

Prema njegovim rečima, na domaćem tržištu rada postoji dobra dinamika, dovoljan broj otvorenih radnih mesta i ljudi koji žele da rade. Međutim, to ne znači da su potrebe poslodavaca zadovoljene.

"Mi već neko vreme nemamo problem sa nezaposlenošću. Naša privreda se zapravo susreće sa problemom da ne postoji dovoljan broj ljudi sa adekvatnim nivoom znanja i veština", naglašava Bosnić.

Objašnjava da postoji nesklad između onoga što znaju i umeju ljudi koji traže posao i onoga što kompanije očekuju od budućih zaposlenih.

Zato smanjenje stope nezaposlenosti samo po sebi ne znači da je dostignuta puna zaposlenost niti da poslodavci lako dolaze do potrebnih kadrova.

Dugoročno nezaposlenima potrebna dodatna podrška

PeopleImages/Shutterstock

Bosnić ukazuje da se među ljudima na evidenciji Nacionalne službe nalazi značajan broj onih koji duže vreme nisu radili. 

Takve osobe često nemaju znanja i veštine koje se trenutno traže, a dugo odsustvo sa tržišta rada može da utiče i na njihovu motivaciju i samopouzdanje. 

Zbog toga Nacionalna služba razvija posebne programe podrške, koji ne podrazumevaju samo pomoć u pronalaženju radnog mesta već i pripremu kandidata za razgovore sa poslodavcima.

"To su ljudi koji se nalaze duže na evidenciji nezaposlenih lica, samim tim malo su izgubili korak sa tržištem, nemaju nivo znanja i veština koji su potrebni trenutno, i nemaju ni taj nivo motivacije i samouverenosti da izađu i, kada se pojave na razgovoru za posao, da se zapravo na najbolji mogući način predstave", objašnjava Bosnić.

Pored pomoći u izradi savremene radne biografije, Nacionalna služba nastoji da kandidatima pomogne da bolje predstave svoje sposobnosti i prevaziđu nesigurnost prilikom konkurisanja.

Nacionalna služba razgovarala sa više od 150.000 kompanija

Govoreći o promenama u radu Nacionalne službe za zapošljavanje, Bosnić navodi da je ta institucija tokom prethodne dve godine prošla kroz sveobuhvatnu reformu.

Jedan od najvažnijih ciljeva bio je da se bolje razumeju stvarne potrebe privrede.

"Mi smo u tom periodu razgovarali sa preko 150.000 kompanija, zato što nam je bio cilj da razumemo koje su njihove potrebe, koja su to znanja i veštine koje njima trenutno nedostaju, koja su to znanja i veštine koje oni vide da će im trebati u narednih 12, 24, 36 meseci", kaže Bosnić. 

Na osnovu tih razgovora Nacionalna služba je prilagođavala svoje usluge potrebama poslodavaca i ljudi koji traže posao.

Prema Bosnićevim rečima, u prethodne dve godine pomogli su više od 150.000 ljudi da se zaposle ili promene posao.

Procenjuje da je među njima bilo oko 50.000 ljudi koji su do novog zaposlenja došli uz pomoć Nacionalne službe, a da prethodno nisu bili na evidenciji nezaposlenih. Napominje, međutim, da tačan broj tek treba da proveri.

"Nismo institucija koja se bavi samo nezaposlenima"

fizkes/Shutterstock

Bosnić naglašava da Nacionalna služba nastoji da proširi svoju ulogu i da pomogne i ljudima koji već imaju posao, ali žele da napreduju ili promene zanimanje.

"Mi nismo institucija koja se bavi samo nezaposlenima. Mi smo institucija koja se bavi svim ljudima koji žele da rade, da ulažu u sebe, da povećavaju svoju vrednost na tržištu ljudskog kapitala", ističe Bosnić.

Smatra da je za uspešnije posredovanje u zapošljavanju važno poznavati ne samo trenutnu ponudu radnih mesta već i buduće potrebe kompanija.

Na taj način, objašnjava, moguće je na vreme usmeravati ljude ka dodatnim obukama i veštinama koje će im povećati šanse za zaposlenje.

Najtraženiji stolari, keramičari, tesari, mehatroničari i inženjeri

Potražnja za radnicima razlikuje se od grada do grada, u zavisnosti od privredne strukture, prisustva industrije i toga da li je reč o univerzitetskom centru, navodi Bosnić.

Ipak, određena zanimanja tražena su u gotovo celoj Srbiji. "Ono što je generalna stvar je da svi ljudi sa majstorskim veštinama lako dolaze do posla, i to su poslovi koji su jako dobro plaćeni – stolari, keramičari, armirači, tesari", kaže Bosnić.

Pored zanatlija, velika je potražnja i za mehatroničarima i inženjerima.

Bosnić ističe da je otvaranje novih radnih mesta povezano i sa ulaganjima u infrastrukturu, koja omogućavaju dolazak novih kompanija i razvoj poslovanja.

Posebno ukazuje na značaj logistike, telekomunikacija i stabilnog snabdevanja električnom energijom kao preduslova za razvoj privrede. 

Na pitanje da li je zanimanje za koje se školujemo ujedno i posao kojim ćemo se baviti čitavog radnog veka, Bosnić odgovara da je formalno obrazovanje važno, ali da više nije dovoljno.