Srbiji najbolji kreditni rejting na Zapadnom Balkanu – Crna Gora najgora

Ta ocena predstavlja potvrdu makroekonomske stabilnosti, odgovorne fiskalne politike i očuvanja stabilnosti javnog duga, kao i poverenja investitora u ekonomske izglede Srbije, objavilo je Ministarstvo finansija.

S&P u najnovijem izveštaju ističe da Srbija ima solidne srednjoročne izglede rasta, uz očekivan oporavak ekonomske aktivnosti i nastavak investicija, posebno u infrastrukturne projekte.

Navodi se i da, uprkos svim izazovima, Srbija nastavlja da pokazuje makroekonomsku stabilnost, uz kredibilan okvir fiskalne politike i adekvatne devizne rezerve.

Kreditni rejting zemalja Zapadnog Balkana

I konsultantska agencija Fidelity Consulting objavila je na X-u poređenje kreditnog rejtinga zemalja Zapadnog Balkana.

Oni, kako navode takođe pozivaju na podatke rejting agencije S&P za 2026. godinu.

"Prema podacima rejting agecije S&P za 2026. godinu, rejting država Zapadnog Balkana (za koje postoji S&P rejting) je sljedeći: 1. Srbija (BBB-), 2. Albanija (BB), 3. Sjeverna Makedonija (BB-), 4 i 5. Bosna i Hercegovina i Crna Gora (B+). Iako se ekipa hvali kako smo ekonomski tigar (kao stara ekipa), prema podacima o kreditnom rejtingu, mi smo na začelju kolone. Čekamo nove bajke", naveli su iz Fidelity Consultinga.

Ministarstvo finansija navodi da ostaje posvećeno očuvanju fiskalne discipline i jačanju ekonomske otpornosti, kako bi se nastavio trend unapređenja kreditnog profila Republike Srbije.

Kako je saopštila Narodna banka Srbije, agencija u svom izveštaju ističe da je Srbija zadržala povoljne izglede rasta bruto domaćeg proizvoda u srednjem roku uprkos neizvesnostima u domaćem i međunarodnom okruženju i nedavnom povećanju svetske cene nafte.

Poboljšana eksterna i fiskalna pozicija i izgrađene rezerve pružaju snažnu zaštitu od potencijalnih šokova, dok je inflacija smanjena i kreće se blizu centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije.

Prema oceni agencije, privredni rast bi u 2026. trebalo da ubrza na 3,3%, sa 2,0% iz 2025. godine, podržan ubrzanjem investicija, snažnom privatnom potrošnjom i izvozom usluga. 

Bržem rastu investicija trebalo bi da doprinesu i javna ulaganja povezana s izgradnjom infrastrukture za potrebe održavanja međunarodne izložbe Ekspo 2027. 

Pretpostavka ovakve projekcije je da će doći do promene vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije, s obzirom na značaj ove kompanije u obezbeđenju ponude naftnih derivata, naročito ako se imaju u vidu povećane geopolitičke tenzije u svetu.

Prema projekciji agencije, učešće deficita tekućeg računa u bruto domaćem proizvodu u tekućoj godini trebalo bi da se privremeno blago poveća na 5,1%, usled većeg uvoza povezanog s potrebama investicionog ciklusa, a da se potom u narednim godinama u proseku spusti na oko 3,7%. 

• Mali: "EXPO u Beogradu će biti najveća izložba ove vrste ikada"; "Saradnja sa Kinom, nebo je granica"
• Mali predstavio privrednicima Nacionalnu strategiju razvoja Srbije do 2035. godine FOTO/VIDEO
• Mali: "Ne očekujem velike pomake u ceni goriva"

Iako su prilivi po osnovu stranih direktnih investicija u 2025. bili niži pod uticajem globalnih faktora, visoke baze iz prethodne godine i društveno-političkih dešavanja u zemlji, oni su ostali visoki komparativno posmatrano u odnosu na region. 

Ocenjuje se da će strane direktne investicije i u narednom periodu ostati ključan izvor eksternog finansiranja.

Eksterna pozicija Srbije ostaje podržana i visokim deviznim rezervama koje su iznosile 29,4 milijardi evra na kraju januara, što je značajno iznad svih kriterijuma kojima se ocenjuje njihova adekvatnost i služe kao ključno sidro očuvanja stabilnosti deviznog kursa. Visok nivo deviznih rezervi je podržan i povoljnom strukturom u kojoj značajno učešće čine rezerve zlata.

Pored stabilne eksterne pozicije, agencija u svom izveštaju ističe i snažnu fiskalnu poziciju s kredibilnim srednjoročnim fiskalnim okvirom podržanim i Instrumentom za koordinaciju politika MMF-a. 

Procenjuje se da će deficit opšte države ostati ispod 3% bruto domaćeg proizvoda do 2029. godine, što će obezbediti nastavak opadajuće putanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i stabilizaciju u srednjem roku na oko 36%.

Agencija navodi i da je inflacija u januaru smanjena na 2,4% međugodišnje posmatrano, zahvaljujući u najvećoj meri nižim cenama hrane na koje je delovala primena uredbe o ograničenju marži u veleprodaji i maloprodaji. 

Prema proceni agencije, inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja Narodne banke Srbije od 3±1,5% i da u proseku iznosi 3,3% u 2026. godini, a njena projektovana dinamika u granicama cilja za naredni period je u skladu s aktuelnom projekcijom Narodne banke Srbije.

Prema proceni agencije, finansijska stabilnost u Srbiji je očuvana, uz podršku dobro kapitalizovanog, profitabilnog i likvidnog bankarskog sektora koji se pretežno oslanja na domaće depozite. 

Pokazatelj adekvatnosti kapitala se na kraju trećeg tromesečja 2025. nalazio znatno iznad regulatornih zahteva i iznosio je 21,0%, dok su problematični krediti bili na istorijski najnižem nivou, što ukazuje na otporan kvalitet aktive u uslovima snažnog rasta kreditiranja privrede i stanovništva.