Kako se gradi reputacija države: Predstavljen prvi izveštaj o percepciji gradova u Srbiji FOTO/VIDEO

Koliko je reputacija jedne zemlje važna za njen ekonomski razvoj i kako percepcija gradova utiče na investicije, turizam i kvalitet života građana – bile su centralne teme poslovno-strateškog događaja "Percepcija kao kapital: Globalno pozicioniranje Srbije i njenih gradova", održanog u Beogradu.

Skup je organizovao Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu u okviru Horizon Europe projekta UR-WISE – Advancing Data-Based Policy-Making in Urban and Regional Development and Wide-Scale Implementation for Sustainable Environments, uz podršku Srpskog poslovnog kluba "Privrednik".

Koordinatorka projekta prof. dr Jelena Stanković istakla je da je cilj istraživanja da pokaže kako se percepcija o gradovima i državi može pretvoriti u razvojni kapital, odnosno u konkretne ekonomske koristi poput privlačenja investicija, razvoja privrede i jačanja konkurentnosti.

Ugled države kao ekonomski resurs

Centralno predavanje održao je prof. David Reibstein sa Wharton School Univerziteta u Pensilvaniji, jedan od autora globalne metodologije Best Countries Report koju razvija U.S. News & World Report.

Govoreći o globalnim trendovima, prof. Reibstein je objasnio da međunarodna percepcija zemlje ima direktan uticaj na ekonomske tokove.

"Države koje uspešno izgrade jasnu i pozitivnu reputaciju lakše privlače investicije, jačaju izvoz i povećavaju svoju konkurentnost. Percepcija nije samo pitanje imidža – ona ima merljivu ekonomsku vrednost", poručio je on.

Ustupljene fotografije

Premijerno predstavljeni rezultati istraživanja o gradovima u Srbiji

Jedan od ključnih segmenata događaja bilo je prvo predstavljanje nacionalnog istraživanja Best City Index, koje je razvio Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu u okviru projekta UR-WISE.

Rezultate su predstavile prof. dr Jelena Stanković, koordinatorka projekta, i prof. dr Vesna Janković Milić, članica istraživačkog tima. Istraživanje obuhvata 28 gradova u Srbiji, uključujući i Beograd, i analizira kako građani doživljavaju kvalitet života, mogućnosti za rad i razvoj, konkurentnost gradova i njihove razvojne potencijale. Građani su gradove ocenjivali kroz 10 dimenzija kvaliteta života i ukupno 54 indikatora, koji obuhvataju oblasti poput bezbednosti, zdravstva, obrazovanja, ekonomskih mogućnosti, zaštite životne sredine, javnih usluga i digitalne spremnosti lokalnih zajednica.

U većini kategorija Sombor je zauzeo prvo mesto – čak u osam od deset dimenzija, dok je u preostale dve bio drugi. Na drugom i trećem mestu našli su se Šabac i Pirot, dok su se na dnu liste našli Vranje, Novi Pazar i Zaječar. Pošto su građani ocenjivali isključivo grad u kojem žive, rezultati pokazuju i koliko su stanovnici pojedinih gradova zadovoljni svojom lokalnom zajednicom i njenim razvojnim potencijalom.

Iako bi se očekivalo da najveći grad u zemlji bude među vodećima, Beograd se prema preliminarnim rezultatima našao tek na 14. mestu. Profesorke Jelena Stanković i Vesna Janković Milić sa Ekonomskog fakulteta u Nišu objašnjavaju da na percepciju građana značajno utiču i očekivanja koja imaju od svog grada.

"Rezultati pokazuju kako građani doživljavaju kvalitet života u sredini u kojoj žive. U velikim gradovima očekivanja su često veća, pa je i percepcija kritičnija", navode autorke istraživanja.

U istraživanju su građani takođe rangirali koje su oblasti najvažnije za kvalitet života. Na prvom mestu našli su se bezbednost i zdravstvena zaštita, zatim obrazovanje i ljudski kapital, dok je digitalna spremnost gradova zauzela treće mesto. Nešto niži, ali i dalje ozbiljan značaj, građani pripisuju tržištu rada, uključujući mogućnosti zapošljavanja, kao i zaštiti životne sredine i kvalitetu javnih usluga lokalne samouprave.

Ustupljene fotografije

Sledeći korak – mišljenje privrede

Istraživanje je tek u prvoj fazi. Kako najavljuju autori, sledeći korak biće anketiranje oko 300 kompanija u Srbiji, čime će u analizu biti uključena i perspektiva privrede. Cilj je da se kroz kombinovanje percepcije građana i poslovnog sektora dobije sveobuhvatna slika o konkurentnosti gradova i investicionom okruženju u Srbiji.

Rezultati bi, prema rečima istraživača, trebalo da posluže donosiocima odluka u lokalnim samoupravama, kako bi kroz javne politike unapredili kvalitet života i privredni razvoj.

Dijalog akademije, biznisa i međunarodnih partnera

Događaj je okupio više od 50 učesnika iz poslovnog sektora, akademske zajednice i institucija. Među gostima su bili ambasadorka Norveške u Srbiji Kristin Melsom, Ričard Masa iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, kao i profesor Pavle Petrović, član SANU.

Organizatori ističu da je cilj ovakvih skupova jačanje dijaloga između nauke, poslovne zajednice i javnih institucija, kako bi se istraživački rezultati pretvorili u konkretne razvojne strategije.

Projekat UR-WISE, koji finansira Evropska unija, ima za cilj unapređenje politika zasnovanih na podacima u oblasti urbanog i regionalnog razvoja, a istraživanje o percepciji gradova predstavlja jedan od njegovih ključnih analitičkih alata.