Kako se gradi reputacija države: Predstavljen prvi izveštaj o percepciji gradova u Srbiji FOTO/VIDEO

Koliko je reputacija jedne zemlje važna za njen ekonomski razvoj i kako percepcija gradova utiče na investicije, turizam i kvalitet života građana &ndash; bile su centralne teme poslovno-strate&scaron;kog događaja &quot;Percepcija kao kapital: Globalno pozicioniranje Srbije i njenih gradova&quot;, održanog u Beogradu.Skup je organizovao Ekonomski fakultet Univerziteta u Ni&scaron;u u okviru Horizon Europe projekta UR-WISE &ndash; Advancing Data-Based Policy-Making in Urban and Regional Development and Wide-Scale Implementation for Sustainable Environments, uz podr&scaron;ku Srpskog poslovnog kluba &quot;Privrednik&quot;.Koordinatorka projekta prof. dr Jelena Stanković istakla je da je cilj istraživanja da pokaže kako se percepcija o gradovima i državi može pretvoriti u razvojni kapital, odnosno u konkretne ekonomske koristi poput privlačenja investicija, razvoja privrede i jačanja konkurentnosti.Ugled države kao ekonomski resursCentralno predavanje održao je prof. David Reibstein sa Wharton School Univerziteta u Pensilvaniji, jedan od autora globalne metodologije Best Countries Report koju razvija U.S. News &amp; World Report.Govoreći o globalnim trendovima, prof. Reibstein je objasnio da međunarodna percepcija zemlje ima direktan uticaj na ekonomske tokove.&quot;Države koje uspe&scaron;no izgrade jasnu i pozitivnu reputaciju lak&scaron;e privlače investicije, jačaju izvoz i povećavaju svoju konkurentnost. Percepcija nije samo pitanje imidža &ndash; ona ima merljivu ekonomsku vrednost&quot;, poručio je on.Ustupljene fotografijePremijerno predstavljeni rezultati istraživanja o gradovima u SrbijiJedan od ključnih segmenata događaja bilo je prvo predstavljanje nacionalnog istraživanja Best City Index, koje je razvio Ekonomski fakultet Univerziteta u Ni&scaron;u u okviru projekta UR-WISE.Rezultate su predstavile prof. dr Jelena Stanković, koordinatorka projekta, i prof. dr Vesna Janković Milić, članica istraživačkog tima. Istraživanje obuhvata 28 gradova u Srbiji, uključujući i Beograd, i analizira kako građani doživljavaju kvalitet života, mogućnosti za rad i razvoj, konkurentnost gradova i njihove razvojne potencijale. Građani su gradove ocenjivali kroz 10 dimenzija kvaliteta života i ukupno 54 indikatora, koji obuhvataju oblasti poput bezbednosti, zdravstva, obrazovanja, ekonomskih mogućnosti, za&scaron;tite životne sredine, javnih usluga i digitalne spremnosti lokalnih zajednica.U većini kategorija Sombor je zauzeo prvo mesto &ndash; čak u osam od deset dimenzija, dok je u preostale dve bio drugi. Na drugom i trećem mestu na&scaron;li su se &Scaron;abac i Pirot, dok su se na dnu liste na&scaron;li Vranje, Novi Pazar i Zaječar. Po&scaron;to su građani ocenjivali isključivo grad u kojem žive, rezultati pokazuju i koliko su stanovnici pojedinih gradova zadovoljni svojom lokalnom zajednicom i njenim razvojnim potencijalom.Iako bi se očekivalo da najveći grad u zemlji bude među vodećima, Beograd se prema preliminarnim rezultatima na&scaron;ao tek na 14. mestu. Profesorke Jelena Stanković i Vesna Janković Milić sa Ekonomskog fakulteta u Ni&scaron;u obja&scaron;njavaju da na percepciju građana značajno utiču i očekivanja koja imaju od svog grada.&quot;Rezultati pokazuju kako građani doživljavaju kvalitet života u sredini u kojoj žive. U velikim gradovima očekivanja su često veća, pa je i percepcija kritičnija&quot;, navode autorke istraživanja.U istraživanju su građani takođe rangirali koje su oblasti najvažnije za kvalitet života. Na prvom mestu na&scaron;li su se bezbednost i zdravstvena za&scaron;tita, zatim obrazovanje i ljudski kapital, dok je digitalna spremnost gradova zauzela treće mesto. Ne&scaron;to niži, ali i dalje ozbiljan značaj, građani pripisuju trži&scaron;tu rada, uključujući mogućnosti zapo&scaron;ljavanja, kao i za&scaron;titi životne sredine i kvalitetu javnih usluga lokalne samouprave.Ustupljene fotografijeSledeći korak &ndash; mi&scaron;ljenje privredeIstraživanje je tek u prvoj fazi. Kako najavljuju autori, sledeći korak biće anketiranje oko 300 kompanija u Srbiji, čime će u analizu biti uključena i perspektiva privrede. Cilj je da se kroz kombinovanje percepcije građana i poslovnog sektora dobije sveobuhvatna slika o konkurentnosti gradova i investicionom okruženju u Srbiji.Rezultati bi, prema rečima istraživača, trebalo da posluže donosiocima odluka u lokalnim samoupravama, kako bi kroz javne politike unapredili kvalitet života i privredni razvoj.Dijalog akademije, biznisa i međunarodnih partneraDogađaj je okupio vi&scaron;e od 50 učesnika iz poslovnog sektora, akademske zajednice i institucija. Među gostima su bili ambasadorka Norve&scaron;ke u Srbiji Kristin Melsom, Ričard Masa iz Delegacije Evropske unije u Srbiji, kao i profesor Pavle Petrović, član SANU.Organizatori ističu da je cilj ovakvih skupova jačanje dijaloga između nauke, poslovne zajednice i javnih institucija, kako bi se istraživački rezultati pretvorili u konkretne razvojne strategije.Projekat UR-WISE, koji finansira Evropska unija, ima za cilj unapređenje politika zasnovanih na podacima u oblasti urbanog i regionalnog razvoja, a istraživanje o percepciji gradova predstavlja jedan od njegovih ključnih analitičkih alata.

Kako se gradi reputacija države: Predstavljen prvi izveštaj o percepciji gradova u Srbiji FOTO/VIDEO

0 Komentari