Ova biljka u Srbiji vredi 2.000 dinara po kg: Zovu je "zeleno zlato"

Nar, japanska jabuka, indijski jorgovan, palme, kineska urma, magnolije, pistaći... Nema čega nema na imanju porodice Jakovljević u selu Selište kod Velike Drenove, koja se uzgajanjem biljaka, bavi preko 60 godina, piše RTS.

• Država zabranila gajenje maka: Evo šta će ga zameniti
• Kivi iz Srbije? Zbog promene klime sada uspevaju i tropske biljke FOTO
• Srbi masovno sade ovu biljku: Zarada do 1,5 miliona dinara godišnje

"Imam negde oko 12 hektara zemlje, od toga na nekih četiri, pet hektara imam razne zasade biljaka – voćnih, egzotičnih, dekorativnih sadnica. Na tu ideju sam došao kada sam video da je sve veća potražnja za tim egzotičnim biljaka kod nas, a i klima je počela da se menja, posebno prethodnih pet, šest godina. Vidite i sami ove godine koliko su rodile smokve, nar i tako te vrste, pa je tako i počela potražnja za tim vrstama koje nisu specifične za naše krajeve", objašnjava Dejan.

Pistaći podnose surovu klimu

Posebno su ga fascinirali pistaći koji mogu da podnesu izuzetno surovu klimu.

"Na samu proizvodnju pistaća sam se odlučio kada sam gledao jedan prilog na televiziji o ljudima koji su doneli pistaće iz Grčke, pre nekih desetak ili 12 godina. Tu sam video da pistaći mogu da uspevaju i ovde kod nas i da rađaju i ovde, i onda sam ušao u tu neku priču koja nije bila baš jeftina“, priznaje Dejan.

"Sama sadnja je skupa i sadnice i dok se sve to sredi. Posle toga nema održavanja, nema rezidbe, nema bolesti, može da se čuva. Za razliku od breskve i kajsije koje mogu da se čuvaju tri sata, pistać može da se čuva tri godine u skladištu najobičnijem, samo da ima promaje“, objašnjava uzgajivač.

Shutterstock/nelea33

Uzgajanje pistaća je i isplativo, napominje Dejan. Kilogram svežih košta 1.500 dinara, a kod nas se uglavnom uvozi druga klasa iz Turske i Grčke, dok je prva klasa nekih 2.000 dinara po kilogramu.

"Kod nas nekih 15 kilograma može da rodi po biljci. To je, da kažemo, minimum oko 100 evra po jednoj sadnici. Ja mislim da nijedna druga voćna vrsta ne može da donese taj prihod“, dodaje Jakovljević za RTS.

I Dejanov otac Ljubiša, ovde je čitav život. Najviše voli vinograde.

#Berem grožđe malo za prodaju. A ovo ostalo što ostane ide za rakiju“, kaže Ljubiša.

Egzotične biljke i neobična sorta grožđa

U njihovom vinugradu se nalazi i jedna neobična sorta grožđa, za koji Ljubiša kaže da svi stručnjaci koji su dolazili da utvrda koja je u pitanju, nisu uspeli, a inače je izuzetno lepa za jelo.

Dejan ne krije da mu je magnolija grand flora, ipak, najdraža biljka.

"Ona je najstarija biljka na planeti. Ona i ginko biloba i australijski bor. Zimzelena je biljka, izuzetno lepa, dekorativna, ima moć regeneracije neverovatnu. Da joj se dogodi bilo šta može to da preživi. Izuzetno lepa, ali i skupa biljka. To je vredna biljka zato što može da živi preko 500 godina“, objašnjava Dejan Jakovljević.

Puno je i biljaka, i zemlje i posla. Ipak, kaže Dejan, najbitnije je da se nešto stalno menja, da stižu nove sorte, ali i ljudi koji traže savete i kupuju zasade.