Ovo goveče je pred nestajanjem u Srbiji: Mlečni proizvodi idu kao alva, koštaju i do 45 evra FOTO

Bivolica je goveče koje se pretežno gaji u ovom kraju. Ta drevna rasa, koja je na Balkan stigla još u srednjem veku, u Novom Pazaru ima svoje poslednje utočište. Dok su nekada gotovo svako domaćinstvo i svaka porodica imale bar nekoliko grla, danas ih je u čitavoj Srbiji tek nešto više od 1.500 – najviše upravo na Jugozapadu Srbije i u Preševskoj dolini.

• Cena ove namirnice u Srbiji eksplodirala: Košta gotovo koliko i losos
• Od 2015. do 2024. godine u Srbiji pad broja grla kod svih vrsta stoke – osim jedne
• Šarac je neviđeni zavodnik: Pod kontrolom drži 400 svinja FOTO

Selo Požega, sa svojih sedam zaosoka, pravi je centar uzgoja bivolica. Skoro svako domaćinstvo ovde gaji barem nekoliko grla, iako se meštani bave i voćarstvom, ratarstvom i sitnom stokom.

To je tradicija

Esad Hanuša, predsednik Udruženja poljoprivrednika u selu Požega, s ponosom ističe da njegovo udruženje okuplja čak 110 članova, što ga čini najbrojnijim u Novom Pazaru.

"U našem selu je najviše bivolica. To je tradicija. Ni rođen nisam bio, a tako je bilo. Tako mi je otac govorio. Kako sam od njega čuo, bivoli su ovde stigli sa juga Srbije, gde ih danas gotovo više i nema. Proizvodi od njihovog mleka su veoma traženi, na pijaci ih retko ima jer se prodaju odmah na kućnom pragu“ – kaže Hanuša. 

I on drži više grla, planira i da poveća stado. Objašnjava da su ove životinje izuzetno izdržljive, zahvalne za čuvanje i retko oboljevaju.

"One su kod mene na ispaši od 20. aprila do prvog snega, i to i danju i noću. U štalu ulaze samo za vreme muže. Ne daju mnogo mleka – od 6 do 10 litara dnevno, ali je ono bogato mlečnom mašću. Od kajmaka koji se pokupi dobija se metanica, a topljenjem metanice pravi se čisto maslo. Od dva i po kilograma metanice dobija se kilogram masla“ – objašnjava ovaj domaćin.

Retke, a dragocene

RINA / Journalistic plan

I drugi meštani dele isto iskustvo. Hajradin Bronja sa porodicom obrađuje zemlju, drži stoku i kaže da su bivolice za njih nezamenljive.

"Imamo pet bivolica, tri krave i preko 30 ovaca. Najvažnija je rasa stoke – dobra rasa i dobar uzgoj donose korist, dok slaba rasa znači samo muku. Bivolice se u Srbiji veoma retko drže, baš zato se i njihovi proizvodi brzo prodaju. Kajmak, sir, maslo– ništa se ne zadrži duže od nekoliko dana. Ljudi kažu da su proizvodi veoma zdravi. Nekada se mislilo da podižu masnoću išećer, a danas kažu da upravo pomažu kod tih bolesti“ – priča Bronja.

Dodaje da bi se čitava zajednica mogla osloniti na ovu granu poljoprivrede kada bi se više pažnje posvetilo očuvanju rase.

"Bivolica mora ostati u Novom Pazaru, to je deo našeg nasleđa ikulturne vrednosti“ – zaključuje on.

Stručnjaci: Skromna životinja, bogato mleko

Prema rečima Safeta Vesnića, stručnjaka za stočarstvo iz Poljoprivredne savetodavne službe u Novom Pazaru, upravo Sandžak danas prednjači u očuvanju ove rase.

"Na teritoriji Novog Pazara, Sjenice i Tutina ima više od hiljada grla bivolica. Srbija je nekada imala znatno veći broj, ali to više nije slučaj. U Evropi danas prednjače Italija i Bugarska, dok su kod nas bivolice ostale tek po negde. Reč je o govečetu koje je na Balkan stiglo u srednjem veku sa istoka. Mleko im ima i do 8 odsto mlečne masti, duplo više od kravljeg, pa je idealno zapravljenje masla i kajmaka“ – navodi Vesnić. 

On dodaje da su bivolice skromne po pitanju ishrane i otpornije od drugih vrsta goveda.

"Za razliku od krava i ovaca, njima nisu potrebna visokokvalitetna sena. Najviše im prijaju močvarna područja, reke i potoci. Vole blato. Tele se tek posle dve i po godine, a nose čak 11 meseci“ – objašnjava Vesnić.

Bivolice – deo kulturnog identiteta Novog Pazara

Na zvaničnoj listi Centra za očuvanje autohtonih rasa, bivolica je označena kao ugrožena. Upravo zbog toga, njeno prisustvo u novopazarskom kraju ima i dublje značenje – vezano za identiteti kulturno nasleđe ovog prostora.

RINA / Journalistic plan

Naime, u prošlom veku gotovo da nije bilo domaćinstva u ovom kraju koje nije držalo barem nekoliko grla, naročito među bošnjačkim porodicama. Danas, iako broj znatno manji, svest o značaju bivolice kao čuvara tradicije opstaje.

Mlečni proizvodi od bivolica ujedno su među najskupljim na tržištu. Kilogram kajmaka dostiže cenu od 15 do 20 evra, dok maslac može koštati i do 45 evra. Za ljubitelje autentičnih ukusa i zdrave hrane, vrednost je neprocenjiva.

Blago koje ne sme nestati

Upravo od bivoljeg mleka pravi se i jedan od najpoznatijih sireva na svetu – mocarela. Italija je svojevremeno prepoznala potencijal ove rase i razvila čitavu industriju zasnovanu na njoj. U Sandžaku, međutim, proizvodi ostaju skromni, namenjeni lokalnom tržištu i potrošačima koji dolaze direktno na vrata domaćina.

Ako je Balkan oduvek bio raskrsnica kultura, onda Novi Pazar i danas pokazuje koliko to može biti dragoceno. Bivolica, životinja koja svojim izgledom podseća na svoje azijsko poreklo, u ovim krajevima postaje simbol istrajnosti i povezanosti ljudi sa prirodom.

Za meštane Požege to nije samo stočarstvo – to je način života, tradicija koja traje vekovima i obaveza da se jedno retko i dragoceno goveče sačuva i za generacije koje dolaze.