U Srbiji manji broj jabuka zbog prolećnog mraza: Najviše nastradali lešnici, kajsije i trešnje

On je za Betu rekao je rod jabuka 2021. bio rekordan i iznosio 515.000 tona, a da se ove godine očekuje oko 330.000 tona.

"Osim kasnih prolećnih mrazeva smanjenju proizvodnje poslednjih godina doprineli su i rat u Ukrajini, zbog toga problemi u izvozu robe, kao i način plaćanja, zbog čega su i proizvođači uništili deo voćnjaka", rekao je Keserović za Betu.

On je rekao da su vetrovi ove godine omlatili čak 70 odsto lešnika i da je za takve voćanjake potrebno podići vetrozaštitne pojaseve.

Dodao je da su mrazevi i razne bolesti uništii i 90 odsto roda kajsija i trešanja i da se ukupna proizvodnja voća i izvoz sa rekordnih 1,45 miliona tona 2021. godine, svesti ove godine na, najviše 1,1 milion tona.

Keserović je rekao se i pored smanjenog roda, zbog "nezapamćeno" rekordnih cena voća, može očekivati devizni priliv od 700-800 miliona dolara i da je veći od vrednosti izvoza pšenice, pa se zbog toga ubuduće mora više voditi računa o tome koje se voće u kojim regionima Srbije može uzgajati, kako bi proizvodnja bila rentabilnija.

"Potrebne nove tehnologije zbog klimatskih promena"

Naveo je da proizvođači voća, takođe moraju uvoditi nove tehnologije zbog klimatskih promena.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

"Moraju da se uvode nove tehnologije u zaštiti voća. U Portugaliji su voćari instalirali protivgradni SPAG sistemi, a nedavno je to učinio i poljoprivrednik u Bačincima u Srbiji. Taj sistem funkcioniše tako što se nakon reakcije acetilena i kiseonika iz protivgradnog topa ispaljuje talas gasa, svakih sedam sekundi, koji razbija strukturu leda u olujnim oblacima pre nego što grad stigne do tla", rekao je Keserović.

On je rekao da taj protivgradni sistem nije preskup i da za 80 hektara košta oko 57.000 evra, te da tada nije potrebna zaštitna mreža ili osiguranje od nepogoda.

Tim sistemom se, kako je naveo, i u Srbiji upravlja iz Francuske. 

Voće često prskano 

Poljoprivrednik Goran Filipović rekao je da je rod jabuka u njegovom voćnjaku manji 60 odsto, ali da je kvalitet "odličan" i da je otkupna cena sa 50 dinara prošle godine porasla na 60 dinara.

"Bez obzira što je cena porasla zarade neće biti jer je rod mali. U voćnjaku na pet šest stabala nema ni jednog ploda, pa sledi nekoliko sa malim brojem tog voća", rekao je Filipović.

Troškovi su, međutim, prema njegovim rečima, značajno porasli jer se zbog nepovoljnih klimatskih uslova voće moralo često štititi pesticidima od bolesti i štetočina.

Ove godine je, kako je rekao, prskao voćnak 26 puta, dva puta manje nego prošle godine.

"Bićemo srećni ako prihodima 'pokrijemo' troškove repromatera da ne bi prenosili dug na sledeću godinu. Zarada će sigurno izostati", rekao je Filipović.