Banka bez ijedne poslovnice vredna 115 milijardi: Sve pokrenuli Rus i Ukrajinac

Time je Revolut, aplikacija koju u Hrvatskoj, prema tvrdnjama same kompanije, danas koristi 700.000 ljudi, na papiru postao vredniji od, na primer, britanskog Barclaysa, banke stare 335 godina i sa bilansom koji se meri u bilionima, prenosi Jutarnji list.

Da stvar bude još neverovatnija, pre samo dve godine Revolut je vredeo 45 milijardi dolara. U septembru 2025. godine već je vredeo 75 milijardi, a u julu 2026. dostigao je 115 milijardi dolara. To je rast od 53 odsto za deset meseci.

Revolutovi rezultati za 2025. godinu, objavljeni ovog proleća, izgledaju kao greška u kucanju. Prihod je iznosio šest milijardi dolara, uz rast od 46 odsto. Dobit pre oporezivanja bila je 2,3 milijarde dolara, što je rast od 57 odsto. To je peta uzastopna godina u kojoj kompanija posluje profitabilno, uz profitnu maržu od 38 odsto – brojku o kojoj banke mogu samo da sanjaju.

Krajem 2025. godine Revolut je imao 68,3 miliona korisnika, a danas ih ima više od 70 miliona. Poslovnih klijenata je 767.000. Ali najzanimljivija je jedna druga brojka: novac koji korisnici drže na Revolutovim računima porastao je za 66 odsto, na 67,5 milijardi dolara. To je trenutak u kojem aplikacija za menjanje valuta i besplatno podizanje novca na bankomatima drugih banaka postaje mesto na kojem ljudima stoji plata.

Kroz sistem je prošlo 1,7 biliona dolara transakcija, 65 odsto više nego godinu dana ranije. I – ovo je verovatno ključ cele priče – Revolut sada ima 11 zasebnih poslovnih linija od kojih svaka godišnje donosi više od 135 miliona dolara. Konkretno, pretplate im donose 936 miliona dolara, kartično poslovanje 1,3 milijarde, investicioni proizvodi 876 miliona, naknade za menjanje valuta 800 miliona, a prihod od kamata 1,3 milijarde dolara.

Poređenja radi, klasična banka najčešće zarađuje na dve stvari: razlici između kamate koju plaća štedišama i one koju naplaćuje dužnicima, kao i na naknadama. Revolut zarađuje na 11 načina i nijedan od njih ne donosi više od petine ukupnog prihoda. Kada kamatne stope padnu, banci se ruši jedan od glavnih izvora zarade. Revolutu se smanji prihod samo iz jedne od 11 poslovnih linija.

Kako je Revolut za desetak godina stigao do vrha?

Pa kako je jedan startap za samo desetak godina došao u poziciju da preuzima klijente nekima od najuglednijih evropskih finansijskih institucija?

Osnivač Nikolaj Storonski rođen je 1984. godine u Rusiji. Završio je fiziku na Moskovskom institutu za fiziku i tehnologiju i ekonomiju na New Economic School, a zatim se 2006. preselio u London kako bi trgovao derivatima – prvo u Lehman Brothersu, a potom u Credit Suisseu. Bio je i državni prvak u plivanju i boksu.

Ideja je nastala iz banalne frustracije. Storonski je često putovao i svaki put plaćao bankarske naknade prilikom konverzije valuta – one koje se ne vide jer su skrivene u kursu. Godine 2013. uložio je oko 300.000 funti sopstvene ušteđevine, angažovao ukrajinskog inženjera Vlada Jacenka i u julu 2015. pokrenuo aplikaciju koja je nudila jednu jedinu stvar: menjanje novca po međubankarskom kursu.

Jacenko je, zapravo, bio prvi zaposleni, a ne suosnivač. Storonski je to jednom objasnio time da mu je dao titulu suosnivača jer je sa tom titulom bilo lakše regrutovati inženjere. Ovog jula Jacenko je, nakon više od decenije, napustio mesto tehničkog direktora i prešao u Upravni odbor. Nasledio ga je Donato Lucio, čovek koji je u kompaniju došao 2018. godine kao viši softverski inženjer.

Storonski danas poseduje 29 odsto kompanije, što ga, prema Forbesovoj računici, čini vlasnikom imovine vredne gotovo 19 milijardi dolara. U avgustu je, kako je objavio Sifted, pokrenuta priča o novom paketu akcija koji bi njegov udeo povećao na 35 odsto – ali tek ako Revolut dostigne vrednost od 500 milijardi dolara. To je ogromna suma za kompaniju koja još nije izašla na berzu.

Prva stvar je jednostavna: Revolut nema poslovnice. Nema ni nasleđene informatičke sisteme iz devedesetih na kojima mnoge velike banke i dalje obavljaju transakcije. Kada Revolut želi da lansira novi proizvod, može da ga uvede za nekoliko nedelja. Kada to želi klasična banka, proces ponekad traje godinu i po dana.

Druga je regulatorna geografija: Revolut ima bankarsku licencu u Litvaniji od 2018. godine i preko nje, zahvaljujući evropskom pasošu za finansijske usluge, opslužuje 57 miliona korisnika širom Evropskog ekonomskog prostora. Jedna licenca bila je dovoljna za oko 30 tržišta. To je prednost koju regionalni konkurenti, poput nemačkog N26 ili britanskog Monza, nikada nisu iskoristili na jednako efikasan način.

Treća je model ulaska na tržište: Revolut na tržište ne dolazi kao banka već – najčešće – kao korisna aplikacija za putovanja. Korisnik je preuzme zbog godišnjeg odmora, ostavi na njoj 50 evra, shvati da mu je praktična, a zatim mu se na tom računu često nađe i cela plata. Ne odmaže ni program novčanih nagrada za dovođenje prijatelja u aplikaciju, iako je u praksi relativno teško ispuniti sve uslove za dobijanje te nagrade.

Trošak pridobijanja korisnika izuzetno je nizak jer korisnici dovode jedni druge. A zatim se na istog korisnika godinama, sloj po sloj, nadovezuju skuplji proizvodi – pretplata, akcije, kriptovalute, osiguranje, kredit.

Četvrta je automatizacija: Ignacio Zunzunegui, Revolutov direktor za južnu Evropu, rekao je u junu za Bloomberg Adriju da veštačka inteligencija danas rešava više od 70 odsto korisničkih interakcija, uz ocene zadovoljstva koje su 12 odsto više nego kod ljudskih agenata. Klasičnoj banci bi za 70 miliona korisnika bila potrebna armija zaposlenih.

Ono što je Revolutu godinama nedostajalo bila je britanska bankarska licenca. Zahtev su podneli 2021. godine, načelno odobrenje dobili su u julu 2024, a zatim su gotovo dve godine proveli u fazi pripreme, uz ograničenje ukupnih depozita na 50.000 funti. Puna licenca stigla je 11. marta 2026. godine.

Tek od tada Revolut u svojoj matičnoj zemlji sme da radi ono što rade banke: da prima neograničene depozite, odobrava kredite, hipoteke i dozvoljeni minus. Sa više od deset miliona britanskih korisnika, po broju klijenata odmah se svrstao među najveće banke u zemlji.

Paralelno je objavljen plan vredan 13 milijardi dolara tokom pet godina, sa ciljem koji Storonski voli da izgovara u simetričnom obliku: 100 miliona korisnika u 100 zemalja do 2030. godine. Planirano je 10.000 novih radnih mesta, ulazak na oko 30 novih tržišta i novi globalni sedište kompanije u Londonu.

Meksiko je u januaru postao prvo vanevropsko tržište na kojem je Revolut dobio punu bankarsku licencu. U Indiji ciljaju na 20 miliona korisnika do 2030. godine. Slede Kolumbija, Argentina, Južna Afrika, Ujedinjeni Arapski Emirati i Australija. U SAD su podneli zahtev za nacionalnu bankarsku povelju.

A inicijalna javna ponuda akcija, odnosno IPO? Storonski je u aprilu rekao da je udaljena oko dve godine, najverovatnije će biti održana u Njujorku, uz ciljanu vrednost kompanije između 150 i 200 milijardi dolara.

Revolut želi da postane više od banke

Poređenje sa kineskim superaplikacijama, kao što su WeChat ili Alipay, nameće se samo po sebi, iako je kinesko tržište krajnje specifično. Međutim, Revolut već prodaje mobilne usluge – sopstveni je virtuelni operater u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, sa eSIM karticom ugrađenom u aplikaciju. Nudi i osiguranje, ulaznice i berzu kriptovaluta.

Problem je u tome što je WeChat nastao u svojevrsnom vakuumu. Kina 2011. godine nije imala razvijenu bankarsku infrastrukturu ni ukorenjene platne navike, dok je regulacija bila centralizovana.

Evropa je sušta suprotnost tome: 500 miliona ljudi koji već imaju banku, 27 nacionalnih regulatora, GDPR, direktive o platnim uslugama i duboko nepoverenje prema tome da jedna aplikacija zna sve o korisniku. Analitičari se uglavnom slažu da evropska "superaplikacija" neće nastati bez ozbiljne regulatorne harmonizacije.

Realniji ishod nije WeChat, već nešto jednostavnije, a možda i unosnije: ne aplikacija u kojoj radite sve, već jednostavno aplikacija preko koje prolazi sav vaš novac.

Regulatori ipak imaju razloga za oprez

Rast ovom brzinom podiže mnogo prašine i stvara protivnike. Prošlog leta Evropska centralna banka nametnula je Revolutu ograničenja zbog, kako je navedeno, ozbiljnih nedostataka u nadzoru i sistemskih slabosti u procesima odobravanja proizvoda i upravljanja rizicima: privremenu zabranu lansiranja novih finansijskih instrumenata u Evropskom ekonomskom prostoru, zabranu primanja novih korisnika izvan Evrope i zabranu akvizicija izvan kontinenta. Naložena je i nezavisna revizija.

Litvanska centralna banka prošle godine kaznila ih je sa 3,5 miliona evra zbog propusta u sprečavanju pranja novca. Od približno 100.000 prijava sumnjivih transakcija koje litvanska Služba za istraživanje finansijskih zločina godišnje primi, oko 80.000 dolazi iz Revoluta.

Šef te službe Rolandas Kiškis to tumači blagonaklono – Revolut, kaže, mnogo ulaže u automatizaciju i preventivno prijavljuje sve slučajeve u kojima uoči i najmanji rizik. Iz Revoluta poručuju da je takav odnos logičan jer imaju višestruko više korisnika od bilo koje druge banke u Litvaniji.

Tu je i specifična hrvatska priča: budući da hrvatski korisnici imaju litvanski IBAN koji nije u jedinstvenom registru računa Fine, godinama traje rasprava o tome da li Revolut služi i za izbegavanje prinudne naplate. Zunzunegui to naziva potpunom zabludom i podseća da je reč o licenciranoj banci Evropske unije koja posluje po istim pravilima kao i sve ostale.