Nekretnine ili berza? Stručnjaci otkrivaju gde je bolje uložiti novac

Nekretnine su među najpopularnijim načinima čuvanja vrednosti novca u Hrvatskoj, pre svega zbog mogućnosti zarade od najma i uverenja da dugoročno zadržavaju vrednost, piše HRT. No, finansijska tržišta građanima omogućavaju ulaganje i sa veoma malim početnim iznosima, a digitalizacija je takva ulaganja učinila znatno dostupnijim.

Stručnjaci pritom upozoravaju da ne postoji jedno ulaganje koje odgovara svima. Odluka zavisi od toga koliko novca neko ima na raspolaganju, koliko dugo može da ga drži uloženim, kakav prinos očekuje i koliko je rizika spreman da prihvati.

Nekretnina se često kupuje bez računanja prinosa

Veliki deo privatnog kapitala hrvatskih građana tradicionalno završava u nekretninama. Takav odnos prema ulaganju delom je, smatraju stručnjaci, posledica dugogodišnje kulture i navika.

Boro Vujović, stručnjak za nekretnine i direktor agencije za nekretnine, ističe da građani o kupovini stana često razmišljaju kao o investiciji, ali pritom ne računaju nužno koliki će im prinos ta investicija doneti.

„Razmišljaju oni o tome kao o nekoj investiciji, ali ne razmišljaju o povratu i koliko će posto na taj stan imati povrat. Jednostavno gledaju: ‘Aha, trebaće mi taj stan u budućnosti, u međuvremenu će se iznajmljivati i donosiće neki prihod’“, rekao je Vujović.

Prinos na ulaganje pritom pokazuje koliko investitor zaradi u odnosu na novac koji je uložio. Kod nekretnine zato nije važna samo njena buduća prodajna cena već i prihod od najma, kao i troškovi koje vlasništvo nosi.

Cene su visoke, ali broj transakcija pada

Cene nekretnina poslednjih su godina snažno rasle, no istovremeno je počeo da pada broj kupoprodajnih transakcija. Struka pritom upozorava da ponuda i dalje ne prati potražnju jer na tržištu nema dovoljno nekretnina.

Vujović smatra da u bliskom periodu nije realno očekivati novi snažan rast cena, već pre stabilizaciju na sadašnjim nivoima.

„U bližem vremenskom periodu mislim da nije realno očekivati neki značajan rast cena, više stabilizaciju postojećih cena. E sad, na duži vremenski rok pitanje je šta će se događati, ali ja se ne bih kladio na to da kupim nekretninu jer očekujem da ću zaraditi zato što će cena jako narasti“, rekao je.

Na berzu se može i sa mnogo manjim iznosima

Nekretnine, međutim, nisu jedina mogućnost ulaganja. Sve veću pažnju privlači tržište kapitala, odnosno tržište na kojem se ulaže u akcije, obveznice, fondove i druge finansijske instrumente.

Finansijski edukator Marko Bogdan ističe da je jedna od glavnih prednosti finansijskih ulaganja to što ne zahtevaju veliki početni kapital i mogu se znatno brže prodati od nekretnine.

„Ako želiš investiciju koju ćeš moći da prodaš u veoma kratkom roku, koja ne zahteva mnogo novca odjednom, onda je tržište kapitala u velikoj prednosti. Naravno, imaju i nekretnine svoje prednosti, ali nedostaci u poređenju sa akcijama, ETF-ovima i sličnim ulaganjima jesu to što nisu toliko likvidne, treba nekoliko meseci ili duže da se prodaju i ne mogu se deliti“, objasnio je Bogdan.

Likvidnost u ovom slučaju znači koliko brzo neku investiciju možemo pretvoriti u novac. Akciju ili udeo u fondu u pravilu je moguće prodati mnogo brže nego stan ili kuću.

ETF-ovi koje Bogdan pominje jesu berzanski trgovani fondovi koji najčešće prate određeni indeks ili grupu hartija od vrednosti. Njihova posebnost je u tome što se njima može trgovati na berzi slično kao akcijama.

Inflacija smanjuje vrednost novca koji stoji

Ivana Drlje, izvršna direktorka investicione kuće, upozorava da ni držanje novca na računu nije bez posledica jer inflacija postepeno smanjuje njegovu kupovnu moć.

„Imamo inflaciju i to je trošak držanja novca na računu. To je nešto što smanjuje našu kupovnu moć, što građani sve više i više osećaju jer već nekoliko godina imamo produženi period inflacije. S druge strane, investiranje, pametno investiranje i pronalaženje odgovora nude gomilu prilika u kojima možemo uposliti taj novac“, rekla je Drlje.

Drugim rečima, ako cene rastu brže od prinosa koji novac ostvaruje, za isti iznos će se vremenom moći kupiti manje proizvoda i usluga.

Šonje: Na ulaganja treba gledati dugoročno

Ekonomski analitičar Velimir Šonje smatra da trenutno makroekonomsko okruženje ne bi trebalo da bude glavni kriterijum pri donošenju investicionih odluka. Umesto pokušaja pogađanja pravog trenutka za ulazak ili izlazak sa tržišta, naglašava važnost dugoročnog pristupa ulaganju.

„Makroekonomsko okruženje ne treba da bude glavni vodič za odluke o ulaganjima. Bez obzira na to da li osećamo da su vremena dobra ili loša, da će sutra biti bolje ili lošije, uvek je korisno gledati nekakav portfolio finansijske imovine koji imamo i jedan deo tog portfolija ulagati, što je ključno, na dugi rok. Zato što na duži rok stvari mogu jedan deo perioda ići gore, drugi dole, ali na duži rok, u proseku, uvek imamo nekakav rast“, rekao je Šonje.

Portfolio jednostavno predstavlja ukupnost različitih ulaganja koja neka osoba poseduje. U njega mogu ulaziti nekretnine, štednja, akcije, obveznice, fondovi i druga imovina.

Zaključak stručnjaka nije nužno da građani moraju da biraju između nekretnine i berze. Te dve vrste imovine mogu biti različiti delovi iste dugoročne strategije ulaganja, u zavisnosti od finansijskih mogućnosti, ciljeva i spremnosti pojedinca na rizik.