Stroža kontrola hrane: Kazne do 20.000 evra za prekršioce

Zakon ima poseban akcenat na sledljivost proizvoda, odgovornost subjekata u poslovanju sa hranom, povlačenje nebezbedne hrane sa tržišta i usklađivanje sistema sa evropskim standardima.

Zakon je objavljen u "Službenom listu Crne Gore" broj 59/2026, a njime se uređuju uslovi za bezbednost hrane i hrane za životinje, obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju sa hranom, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu ljudskog zdravlja, životne sredine i interesa potrošača.

Jedna od ključnih novina odnosi se na obavezu sledljivosti hrane kroz ceo lanac – od proizvodnje i prerade, do distribucije i prodaje do krajnjeg potrošača. To znači da će subjekti u poslovanju sa hranom morati da imaju sistem koji omogućava da se u svakom trenutku utvrdi od koga je određeni proizvod, sirovina ili supstanca kupljena, kao i kome je isporučena.

Takva obaveza je posebno važna za proizvođače hrane, distributere, trgovinske lance, restorane, ketering kompanije, uvoznike i druge subjekte koji učestvuju u lancu snabdevanja hranom. Cilj je da se u slučaju problema, kontaminacije ili sumnje u bezbednost proizvoda brzo identifikuje izvor rizika i spreči širenje nebezbedne hrane na tržištu.

Zakonom je propisano da je zabranjeno stavljanje nebezbedne hrane na tržište. Hrana se smatra nebezbednom ako je štetna po zdravlje ili nije pogodna za ljudsku ishranu. Prilikom procene bezbednosti uzimaju se u obzir normalni uslovi konzumiranja, informacije dostupne potrošaču, mogući kratkoročni i dugoročni efekti na zdravlje, kao i posebna osetljivost određenih kategorija potrošača.

Ukoliko subjekt u poslovanju sa hranom smatra ili ima razloga da sumnja da hrana koju je uvezao, proizveo, preradio, obrađivao ili distribuirao ne ispunjava bezbednosne zahteve, dužan je da bez odlaganja pokrene postupak njenog povlačenja sa tržišta i o tome obavesti nadležni organ.

Ukoliko je takva hrana već stigla do potrošača, subjekt je dužan da ih na efikasan i tačan način obavesti o razlozima povlačenja, a po potrebi i da zahteva vraćanje proizvoda, ako druge mere nisu dovoljne za zaštitu zdravlja.

Zakon dodatno precizira odgovornost subjekata u poslovanju sa hranom i stočnom hranom. Oni su dužni da obezbede da hrana ispunjava propisane zahteve u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, kao i da provere da li su ti zahtevi ispunjeni. Odgovorni su za štetu koju prouzrokuje hrana ili stočna hrana u skladu sa zakonom o obligacionim odnosima.

Poseban deo zakona odnosi se na higijenu hrane i primenu sistema zasnovanih na HACCP principima. Subjekti u poslovanju sa hranom su dužni da uspostave, primenjuju i kontinuirano održavaju procedure koje omogućavaju identifikaciju, kontrolu i smanjenje rizika u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane nakon primarne proizvodnje.

Zakon takođe ostavlja prostor za tradicionalne proizvođače hrane. Za hranu sa tradicionalnim karakteristikama mogu se odobriti određena odstupanja od određenih zahteva u vezi sa objektima, prostorijama i opremom, pod uslovom da se ne dovodi u pitanje bezbednost hrane. Ovo je posebno važno za proizvođače tradicionalnih proizvoda, uključujući sireve, kore i druge proizvode napravljene tradicionalnim metodama.

Propisi takođe uključuju sistem brzog upozoravanja za hranu i hranu za životinje, poznat kao RASFF, koji se koristi za obaveštavanje o direktnom ili indirektnom riziku po zdravlje ljudi koji proizilazi iz hrane ili hrane za životinje. Nadležni organ u Crnoj Gori uspostavlja i upravlja ovim sistemom kao kontakt tačkom za razmenu informacija.

Zakon takođe predviđa hitne mere u slučajevima kada se utvrdi da hrana ili hrana za životinje može predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje ljudi, životinja ili životnu sredinu. U takvim situacijama, nadležni organ može naložiti privremenu zabranu stavljanja hrane u promet, posebne uslove za rukovanje hranom ili druge odgovarajuće mere.

Za nepoštovanje propisanih obaveza predviđene su i kazne. Pravno lice može biti kažnjeno novčanom kaznom od 2.000 do 20.000 evra, dok odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice podležu kaznama od 500 do 2.000 evra. Za preduzetnike su propisane kazne od 1.000 do 6.000 evra.

U slučaju ponovljenog prekršaja, pored novčane kazne, subjektu u poslovanju sa hranom ili stočnom hranom može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja poziva, aktivnosti ili dužnosti u trajanju od šest meseci.

Novi zakon predviđa rok od 18 meseci za donošenje propisa neophodnih za njegovo sprovođenje. Do tada će se primenjivati propisi doneti na osnovu prethodnog Zakona o bezbednosti hrane i Zakona o veterinarstvu, ako nisu u suprotnosti sa novim zakonom.

Za privredu, novi zakon znači veće obaveze u dokumentovanju porekla hrane, strožu odgovornost za proizvode koji se stavljaju u promet i potrebu da sistemi kontrole budu ažurni i funkcionalni. Za potrošače, zakon bi trebalo da obezbedi viši nivo zaštite, brži odgovor u slučaju rizika i jasnije informacije o hrani na tržištu.