Kirije "gore" – zbog ruskih programera? Cena zakupa stana i preko 3.000 evra mesečno

Razlog "naduvanih" kirija koje za velike stanove prelaze i 3.000 evra mesečno je neobično veliki broj stranaca, imućnih biznismena koji su spremni da plate ogromne sume za luksuz i komfor.

Stručnjaci iz oblasti nekretnina podvlače da je razlog mali broj raspoloživih stanova, nedovoljna gradnja, a povećana potražnja.

Osim velikog broja ruskih IT kompanija koje su napravile tektonske poremećaje na tržištu nekretnina u Srbiji, naročito u prestonici, poslednjih nekoliko meseci Beograd vrvi i od drugih stranaca, državljana Indije, Turske, Slovenije, pa i Nemačke. Samo je 459 novih privrednih društava s ruskim većinskim vlasništvom registrovano od februara do kraja jula ove godine, a više od 1.000 pojedinaca iz Rusije se registrovalo kao preduzetnici, pišu Novosti.

"Osim Rusa, trenutno u glavnom gradu ima dosta Kineza, Indijaca i Nemaca", kaže procenitelj Milić Đoković iz Klastera nekretnina.

"Bogata klasa iznajmljuje, pre svega, velike stanove u užem centru i novom biznis distriktu koji se širi na Novom Beogradu."

To su kompanije koje su uglavnom registrovane u IT sektoru, u oblasti informacionih tehnologija, u oblasti trgovine, konsultantskih usluga i slično. Takvim nekretninama koje njih zanimaju je cena najviše skočila. Sve više se iznajmljuju luksuzne kuće koje često kompanije koriste i kao mesto za život i za rad.

Kako Đoković kaže, u centru grada trosobni stanovi su preko 1.000 evra mesečno, a slično je i na Novom Beogradu - od 800 do 1.000 evra. Kako objašnjava, isplativije im je da zakupe veliki stan i plate mesečnu kiriju, nego da najme stan na dan, što ih košta od 50 do 70 evra dnevno. Da su upravo zakupci stanova iz Rusije još pre više meseci napravili haos na tržištu nekretnina u Srbiji, smatra i Katarina Lazarević, vlasnica agencije za nekretnine.

Prema njenim rečima, od pandemije koronavirusa mnogo toga se izmenilo. Rad od kuće, koji je zaživeo i posle pandemije, doveo je do toga da mnoge kompanije, naročito iz oblasti IT tehnologija, mogu da izaberu najisplativije mesto odakle će da se bave svojim poslom.

"U užem centru grada više ne može da se zakupi stan za 200-300 evra, a najjeftiniji su od 400 do 600 evra", kaže Katarina Lazarević.

"Oni od 50 do 60 kvadrata sada koštaju 700 do 900 evra, a veći od 1.200 do 2.500 evra."

Kuće i veliki stanovi s dva garažna mesta koštaju i do 3.000 evra mesečno. Ovaj trenutni sumanuti skok cena je zbog velike potražnje a male ponude. Nažalost, iako tako ne izgleda, mnogo je manja ponuda i malo raspoloživih nekretnina, nego što je potreba na tržištu. Nemamo dovoljno izgrađenih stanova, a u prestonici ih najviše nedostaje sa manjim kvadraturama koje najveći broj ljudi može da plati.

Malo kupuju

Svega tri odsto je učešće kapitala stranih državljana u ukupnoj vrednosti tržišta nekretnina. Kako Milić Đoković objašnjava, oni iznajmljuju ali se teško odlučuju na kupovinu. Što se tiče mogućnosti da stranci kupuju nekretnine, na bazi reciprociteta, postoji opcija za one držljavane u čijim zemljama Srbi mogu da pazare nepokretnost.

Puni i hoteli

Prema rečima Georgi Genova iz Udruženja hotelijera i restoratera Srbije, popunjenost hotela u Beogradu veća je nego godinama unazad, pa i sezona pre korone.

"Od 124 hotela u glavnom gradu, 80 ih je u užem centru grada, a prosečna popunjenost je oko 70 odsto, dok je kod onih na boljim lokacijama i preko 80 procenata", kaže Genov.

"Čitava Srbija, ne samo Beograd, beleži porast broja gostiju iz sveta. Najviše ih je iz Rusije, Ukrajine, Turske i Nemačke, kao i iz zemalja iz okruženja. Ima ih koji ovde borave zbog turizma, ali i zbog posla. Cena noćenja po sobi u beogradskim hotelima je od 40 do 300 evra, što je mnogo pristupačnije nego u većini drugih zemalja."