Nema panike – iako nemačka skladišta gasa nisu puna?

Generalni direktor za energetska tržišta i infrastrukturu u italijanskom Ministarstvu energetike, Alesandro Noče, optužio je Nemačku da je kasnim kupovinama gasa podigla cene širom Evrope. Kako prenosi specijalizovani portal Montel News, Noče je izjavio da je Italija potrošila 300 miliona evra za punjenje skladišta, a da sada mora dodatno da plaća zbog nemačke kupovine gasa.

„Cene su sada na 100 evra zato što Nemci kupuju gas. Inače bi bile na 70 evra“, rekao je Noče.

Njegove primedbe odnose se na odluku nemačke ministarke privrede Katerine Rajhe koja je u septembru državnoj kompaniji SEFE naložila da kupuje i skladišti gas za zimu. Pre toga se protivila takvom zahvatu države na tržištu.

Berlin odbacuje optužbe

Nemačko Ministarstvo privrede odbacilo je tvrdnje iz Rima. Portparolka ministarstva saopštila je krajem oktobra da kupovina i skladištenje gasa nisu glavni razlog za rast cena energenata.

Tome se pridružuju i stručnjaci. Nadija Afani iz Savezne mrežne agencije smatra da je ključni razlog rasta cena drugačiji.

„Kretanje cena gasa prvenstveno je povezano sa nedavnim geopolitičkim događajima na Bliskom i Srednjem istoku“, kaže ona.

Prema njenim rečima, poremećaji na važnim transportnim rutama utiču na svetsko tržište gasa, pa samim tim i na evropske cene.

Slično ocenjuje i Čarli Grineberg iz udruženja Gas-h2. On podseća da je rast tražnje u jednoj zemlji uobičajen faktor na zajedničkom evropskom tržištu.

„Visok nivo cena ne može se objasniti samo stanjem nemačkih skladišta“, kaže Grineberg.

Prema njegovom mišljenju, ključni problem predstavlja smanjena globalna ponuda nakon poremećaja isporuka iz regiona Persijskog zaliva.

Zalihe bi trebalo da budu dovoljne

Uprkos sporovima oko cena, nemačke vlasti tvrde da nema razloga za zabrinutost zbog snabdevanja. Ministarstvo privrede podseća da je i Evropska komisija ocenila kako su postojeće zalihe dovoljne za sigurnu isporuku tokom zime. Takvo mišljenje deli i Savezna mrežna agencija Nemačke.

Situacija među evropskim zemljama prilično je različita. Neka skladišta su gotovo puna, dok su druga znatno slabije popunjena.

Prema važećim nemačkim pravilima, većina skladišta do 1. novembra trebalo je da dostigne najmanje 80 odsto popunjenosti.

Za šest skladišta važio je niži cilj od 45 procenata. Na nivou cele zemlje to znači prosečni cilj od oko 70 odsto. Taj nivo nije dostignut i skladišta su ostala približno osam do devet procentnih poena ispod planirane vrednosti (vidi ispod uporedni prikaz popunjenosti skladišta u 2025. i 2026. godini).

Prosek vara

Prema podacima Ministarstva privrede, ukupni prosek ne daje potpunu sliku. Većina nemačkih skladišta zapravo je popunjena više od 70 procenata, a mnoga i preko 80 ili 90 procenata. Nekoliko velikih skladišta sa manje od 40 odsto popunjenosti značajno obara ukupni prosek.

Čarli Grineberg smatra da razloga za uzbunu nema.

„Trenutno se u skladištima nalazi oko 150 teravat-sati gasa. To je znatno više nego što je potrošeno iz skladišta tokom prošle zime“, kaže on.

Mirna reakcija javnosti

Iako mediji često ističu da skladišta nisu puna, u Nemačkoj nema šire panike. Stručnjaci podsećaju da je energetski sistem danas stabilniji nego tokom krize 2022. godine.

„Snabdevanje je danas mnogo šire postavljeno nego tokom krizne zime 2022“, kaže Grineberg. Prema njegovim rečima, novi LNG terminali, veći broj dobavljača i bolja povezanost evropskih mreža smanjili su zavisnost od samog nivoa skladišta.

Slično ocenjuje i Nadija Afani: „Za sigurnost snabdevanja presudna je kombinacija cevovodnog uvoza, skladišta, LNG-terminala, infrastrukture i potražnje“, objašnjava ona.

Najveći rizik su cene

Mnogo veća nepoznanica od količine gasa ostaje njegova cena. Ako zima bude veoma hladna i potražnja poraste, biće potrebno više uvoza. To bi moglo da izazove novi rast cena i Savezna mrežna agencija zbog toga ne želi da iznosi prognoze.

Ni Grineberg ne želi da daje konkretna predviđanja. „Ozbiljna prognoza cena gotovo je nemoguća“, kaže on.

Ipak, ocenjuje da je situacija pod kontrolom. „Globalno tržište gasa i dalje funkcioniše uprkos problemima sa isporukama iz regiona Zaliva. Gasa ima dovoljno, ali po višim cenama“, ističe.

Dodaje da niža popunjenost skladišta smanjuje rezervu za duže periode hladnog vremena i povećava mogućnost kratkoročnih cenovnih skokova.