Biomasa-energetska budućnost Srbije

O toj budućnosti pišemo već 20 godina, ali ona nikako da dođe. Opasno je što diletanti pričaju, donose zakone i odlučuju o ozbiljnim temama. Nije slučajno da je vrednost našeg društvenog proizvoda -2% u odnosu na prošlu godinu i najgori smou Evropi.

Čini mi se da jedino ne važi pretpostavka o bogatstvu drvetom! Ne sećam se da je posle 1980 nešto značajno investirano u obnovu i razvoj šuma u istočnoj Srbiji. Jedino ako bi se deo novca ostvaren na ovaj način reinvestirao imalo bi smisla govoriti o održivom iskorišćenju biomase. U protivnom preti devastacija postojećih šuma. U tom slučaju svakako nema budućnosti.

Samo seci,a?

kome nije jasno- ovde nema buducnosti !

To mi mislimo da smo bogati drvetom. To uopste nije tacno. Pogledajte malo statistike po ostalim evropskim drzavama.
Kod nas se samo sece nekontrolisano, a posumljavanja nigde.

Pošto se već dugi niz godina bavim istraživanjima koja se tiču korišćenja drvne biomase, ovakve izjave pojedinaca i raznoraznih eksperata me ozbiljno zabrinjavaju. Trenutni potencijali drvne biomase kojima raspolaže Republika Srbija samo su veliki na papiru, dok praksa pokazuje nešto sasvim drugo. Naime, da bi se drvna biomasa koja se nalazi u šumi iskoristila, potrebno ju je transportovati nakon seče. Troškovi transporta su skupi pa nam se odmah dovodi u pitanje i sama vrednost proizvoda. Takođe, u Srbiji trenutno nemamo relevantne podatke o drvnoj zapremini u šumama koje se nalaze u privatnom vlasništvu, a na te šume se najviše računa kada je reč o snabdevanju drvnom biomasom. Ono što se može deći da je najveći problem jeste sve učestalije sušenje šuma, koje bi se znatno pogoršalo ako bi se celokupan drvni materijal izvozio iz šume, na šta raznorazni "eksperti" uporno sugerišu. Korišćenje biomase za energiju je jedan specifičan i delikatan posao, koji je kod nas u državi olako shvaćen. Da bi se on realizovao potrebno je okupiti konpletnu struku koja se bavi ovom problematikom i videti šta nam je činiti, a ne da opet po ko zna koji put slušamo političare i "eksperte" koji radi ličnih intresa pokušavaju da nam unište i ono malo što je preostalo.

pelet i briket obnovljivi hahaha pa to se pravi od drveta!

trebalo je prvo da se upise fakultet, a onda da se nauci i diplomira pa bi se nesti i znalo a ne lupetalo...sta su obnovljivi izvori i koliko je njihov udeo i energetskom bilansy srbije ...

Nije tacno da smo bogati bio masom, posebno ako se misli na sume. Suma se sece preko mere, ostali su samo nasadi koji nisu dostupni. Dozvoljen je izvoz peleta koji se dobijaju od drvne mase, i nisu to samo otpatci, nego i kavalitetno drvo, koje se placa kao drvni otpadak- nekoliko puta jefitnije da bi se ispaltilo proizvodjacima. Mi imamo ogranicene resurse, a zbog male zarade oni se josh i izvoze.

Pa drvo je obnovljivo pobogu.

Budućnost su nuklearke!!

TANJUG o buducnosti. Ne ide nikako

Da li je neko ispitao kako zemlja reaguje na nestanak nafte? Na nestanak drveca znamo da reaguje povecanim gasovima u atmosferi i nestankom zivotinjskog svijeta

Biomasa je kao gorivo jedino isplativa ukoliko je otpad od primarne proizvodnje, a ne moze se iskoristiti plemenitije (kao preradjeni proizvod, stocna hrana, djubrivo...) nego se spaljuje. Postrojenja na biomasu su 4-6 puta skluplja od postrojenja na gas i to su ozbiljne investicije ako se radi po propisu, uz visok stepen korisnosti. Potrosnja struje je u ovim postrojenjima znacajno veca pa i to dovodi u pitanje isplativost... Zapad polako odustaje od sagorevanja biomase jer je porasla cena stocne hrane i ne isplati se ako nije subvencionisano... Koliko mi je poznato, Austrija npr. ne sece svoje sume za pelet i brikete vec iz Bosne uzima sirovinu... a pametnije, po mnogo visoj ceni prodaje svoje proizvode... Nemojte da vas zaludjuju jeftinom biomasom!

G-do apsolutno se slažem sa komentarom profesora,ali svi koji se bave šumama znaju da treba svake godine raditi higijensku seču šuma da bi one bolje rasle. Sva ta masa može u pelet. Kada se kaže biomasa nemisli se samo na šumu. Pogledajte koje količine slame nam ostaje i sagorevamo na poljima. Na pepelištima TE treba zasaditi drveće koje trpi tako lošu zemlju i koristiti za pelet i briket. Znači sva bio masa sa polja, otpad od suncokreta,soje... sve to može u briket.

ja koliko znam eng rec koja se koristi je bio waste. sto znaci bio otpad, a ne bio masa.
ekonomski to znaci da ne moramo uvoziti gas iz rusije i placati u dolarima. vec su sva placanja u dinarima i ti dinari kruze u okviru nase drzave. znaci stop uvozu. stabilniji dinar.

pelet i briket obnovljivi hahaha pa to se pravi od drveta!

kome nije jasno- ovde nema buducnosti !

Samo seci,a?

Budućnost su nuklearke!!

O toj budućnosti pišemo već 20 godina, ali ona nikako da dođe. Opasno je što diletanti pričaju, donose zakone i odlučuju o ozbiljnim temama. Nije slučajno da je vrednost našeg društvenog proizvoda -2% u odnosu na prošlu godinu i najgori smou Evropi.

To mi mislimo da smo bogati drvetom. To uopste nije tacno. Pogledajte malo statistike po ostalim evropskim drzavama.
Kod nas se samo sece nekontrolisano, a posumljavanja nigde.

Čini mi se da jedino ne važi pretpostavka o bogatstvu drvetom! Ne sećam se da je posle 1980 nešto značajno investirano u obnovu i razvoj šuma u istočnoj Srbiji. Jedino ako bi se deo novca ostvaren na ovaj način reinvestirao imalo bi smisla govoriti o održivom iskorišćenju biomase. U protivnom preti devastacija postojećih šuma. U tom slučaju svakako nema budućnosti.

Da li je neko ispitao kako zemlja reaguje na nestanak nafte? Na nestanak drveca znamo da reaguje povecanim gasovima u atmosferi i nestankom zivotinjskog svijeta

Biomasa je kao gorivo jedino isplativa ukoliko je otpad od primarne proizvodnje, a ne moze se iskoristiti plemenitije (kao preradjeni proizvod, stocna hrana, djubrivo...) nego se spaljuje. Postrojenja na biomasu su 4-6 puta skluplja od postrojenja na gas i to su ozbiljne investicije ako se radi po propisu, uz visok stepen korisnosti. Potrosnja struje je u ovim postrojenjima znacajno veca pa i to dovodi u pitanje isplativost... Zapad polako odustaje od sagorevanja biomase jer je porasla cena stocne hrane i ne isplati se ako nije subvencionisano... Koliko mi je poznato, Austrija npr. ne sece svoje sume za pelet i brikete vec iz Bosne uzima sirovinu... a pametnije, po mnogo visoj ceni prodaje svoje proizvode... Nemojte da vas zaludjuju jeftinom biomasom!

G-do apsolutno se slažem sa komentarom profesora,ali svi koji se bave šumama znaju da treba svake godine raditi higijensku seču šuma da bi one bolje rasle. Sva ta masa može u pelet. Kada se kaže biomasa nemisli se samo na šumu. Pogledajte koje količine slame nam ostaje i sagorevamo na poljima. Na pepelištima TE treba zasaditi drveće koje trpi tako lošu zemlju i koristiti za pelet i briket. Znači sva bio masa sa polja, otpad od suncokreta,soje... sve to može u briket.

ja koliko znam eng rec koja se koristi je bio waste. sto znaci bio otpad, a ne bio masa.
ekonomski to znaci da ne moramo uvoziti gas iz rusije i placati u dolarima. vec su sva placanja u dinarima i ti dinari kruze u okviru nase drzave. znaci stop uvozu. stabilniji dinar.

Nije tacno da smo bogati bio masom, posebno ako se misli na sume. Suma se sece preko mere, ostali su samo nasadi koji nisu dostupni. Dozvoljen je izvoz peleta koji se dobijaju od drvne mase, i nisu to samo otpatci, nego i kavalitetno drvo, koje se placa kao drvni otpadak- nekoliko puta jefitnije da bi se ispaltilo proizvodjacima. Mi imamo ogranicene resurse, a zbog male zarade oni se josh i izvoze.

Pa drvo je obnovljivo pobogu.

TANJUG o buducnosti. Ne ide nikako

trebalo je prvo da se upise fakultet, a onda da se nauci i diplomira pa bi se nesti i znalo a ne lupetalo...sta su obnovljivi izvori i koliko je njihov udeo i energetskom bilansy srbije ...

Pošto se već dugi niz godina bavim istraživanjima koja se tiču korišćenja drvne biomase, ovakve izjave pojedinaca i raznoraznih eksperata me ozbiljno zabrinjavaju. Trenutni potencijali drvne biomase kojima raspolaže Republika Srbija samo su veliki na papiru, dok praksa pokazuje nešto sasvim drugo. Naime, da bi se drvna biomasa koja se nalazi u šumi iskoristila, potrebno ju je transportovati nakon seče. Troškovi transporta su skupi pa nam se odmah dovodi u pitanje i sama vrednost proizvoda. Takođe, u Srbiji trenutno nemamo relevantne podatke o drvnoj zapremini u šumama koje se nalaze u privatnom vlasništvu, a na te šume se najviše računa kada je reč o snabdevanju drvnom biomasom. Ono što se može deći da je najveći problem jeste sve učestalije sušenje šuma, koje bi se znatno pogoršalo ako bi se celokupan drvni materijal izvozio iz šume, na šta raznorazni "eksperti" uporno sugerišu. Korišćenje biomase za energiju je jedan specifičan i delikatan posao, koji je kod nas u državi olako shvaćen. Da bi se on realizovao potrebno je okupiti konpletnu struku koja se bavi ovom problematikom i videti šta nam je činiti, a ne da opet po ko zna koji put slušamo političare i "eksperte" koji radi ličnih intresa pokušavaju da nam unište i ono malo što je preostalo.