“I tajkuni i sindikati bez šanse“

Kakav je to "Centar za proucavanje alternativa"??! Evo ja cu da otvorim "Alternativni centar za proucavanje", svakih nedelju dana cu nesto da izjavim, eventualno neka lokalna akcija skupljanja bilja za caj itd, jel mogu da dobijem pare?

"Nikolić kaže da je potpuno neobjašnjivo zašto kod nas sindikati ne okupljaju nezaposlene ili radnike kod privatnih poslodavaca, jer su oni glavna pokretačka snaga bilo kakvih promena".

Za ovo sam veoma kompetentan. Sindikat treba zamisliti kao jedinstvo forme i substance. Sindikalna organizacija je forma. Međutim, potrebna je realna substanca da bi ta forma mogla da bude stvarna i živa.

Ekonomski sistem koji je bio na ovim podnebljima, bio je ekonomski eksperiment, "kvazisocijalizam". To je imalo istorijske posledice na formiranje svesti radnika. Ne govorim o nižoj i višoj svesti, nego o različitoj svesti. Zapadni radnik je tumačio sindikalnu borbu kao neposrednu borbu za goli život. Kapitalizam je tako diktirao, što i mi sada donekle vidimo - ako nemaš platu, ti i tvoja porodica ćete završiti na ulici, gladni i ako se razbolite, nećete moći da se lečite i neko će da umre od zapaljenja pluća.

Nasuprot tome, svest radnika kod nas se nije formirala tako da od plate i uslova rada zavisi egzistencija. Mi sindikalnu borbu još uvek ne povezujemo sa borbom za goli život. Solidarnost, kao socijalna pojava koja je ključna za sindikat, kod nas ima smisao "dobar sam čovek ako sam spreman da budem solidaran" - dok kod zapadnog radnika, solidarnost je sredstvo za postizanje zajedničkih ciljeva radnika.

Međutim, možemo da odahnemo - neoliberalizam traži druge oblike borbe nego što je to klasična sindikalna borba. Danas zamire razlka "radnik - poslodavac". Danas se sve više prepoznaje 99% siromašnih, koji pate i muče se za rad 1% koji su hiljadama puta bogatiji nego što bi za stotinu života trebali da budu. Promene koje dolaze, neće se odvijati kroz sindikate. Potreban je širi društveni front. Potrebna je socijalistička revolucija, istovremena u celom svetu. To je pobuna čovečanstva zbog neprihvatljivog i neopravdanog rasta socijalnih razlika i zbog toga što kapitalizam već duže vreme guši i suzbija napredak čovečanstva, kako bi zadržao postojeće odnose povlašćenih i podređenih. Ta bitka mora da se izgubi.

Kakav je to "Centar za proucavanje alternativa"??! Evo ja cu da otvorim "Alternativni centar za proucavanje", svakih nedelju dana cu nesto da izjavim, eventualno neka lokalna akcija skupljanja bilja za caj itd, jel mogu da dobijem pare?

"Nikolić kaže da je potpuno neobjašnjivo zašto kod nas sindikati ne okupljaju nezaposlene ili radnike kod privatnih poslodavaca, jer su oni glavna pokretačka snaga bilo kakvih promena".

Za ovo sam veoma kompetentan. Sindikat treba zamisliti kao jedinstvo forme i substance. Sindikalna organizacija je forma. Međutim, potrebna je realna substanca da bi ta forma mogla da bude stvarna i živa.

Ekonomski sistem koji je bio na ovim podnebljima, bio je ekonomski eksperiment, "kvazisocijalizam". To je imalo istorijske posledice na formiranje svesti radnika. Ne govorim o nižoj i višoj svesti, nego o različitoj svesti. Zapadni radnik je tumačio sindikalnu borbu kao neposrednu borbu za goli život. Kapitalizam je tako diktirao, što i mi sada donekle vidimo - ako nemaš platu, ti i tvoja porodica ćete završiti na ulici, gladni i ako se razbolite, nećete moći da se lečite i neko će da umre od zapaljenja pluća.

Nasuprot tome, svest radnika kod nas se nije formirala tako da od plate i uslova rada zavisi egzistencija. Mi sindikalnu borbu još uvek ne povezujemo sa borbom za goli život. Solidarnost, kao socijalna pojava koja je ključna za sindikat, kod nas ima smisao "dobar sam čovek ako sam spreman da budem solidaran" - dok kod zapadnog radnika, solidarnost je sredstvo za postizanje zajedničkih ciljeva radnika.

Međutim, možemo da odahnemo - neoliberalizam traži druge oblike borbe nego što je to klasična sindikalna borba. Danas zamire razlka "radnik - poslodavac". Danas se sve više prepoznaje 99% siromašnih, koji pate i muče se za rad 1% koji su hiljadama puta bogatiji nego što bi za stotinu života trebali da budu. Promene koje dolaze, neće se odvijati kroz sindikate. Potreban je širi društveni front. Potrebna je socijalistička revolucija, istovremena u celom svetu. To je pobuna čovečanstva zbog neprihvatljivog i neopravdanog rasta socijalnih razlika i zbog toga što kapitalizam već duže vreme guši i suzbija napredak čovečanstva, kako bi zadržao postojeće odnose povlašćenih i podređenih. Ta bitka mora da se izgubi.