300.000 građana žele akcije T-HT

HT je u većinskom vlasništvu DT-a (51%). na javnu ponudu je dano 30-tak %, 7.5 % ide braniteljima i 7.5 %zaposlenicima. vlada će na kraju imati simbolični udio o 2.5%. slična priča i sa INA-om, samo što u tom slučaju MOL posjeduje 25% udjela.

U Hrvatskoj se u poslednje vreme primenjuje vrlo interesantan model privatizacije velikih drzavnih firmi. Sada kod HT-a, a ranije kod INE. Ponudi se manjinski paket i podeli na nekoliko stotina hiljada akcionara. Drzava dobija novac, ali zadrzava moc koja potice iz upravljanja ovim velikim preduzecima. Ne menjaju se rukovodece strukture, postojeci dogovori i interesi. Stranacki ljudi ostaju u upravnim odborima, direktorskim i savetnickim foteljama.

S druge strane, gradjani kupuju akcije, ali nemaju uticaja na upravljanje. Kada se bolje razmisli, ovakva firma veoma lici na drustvenu posto radnici (ustvari, gradjani koji su povoljno kupili akcije) imaju pravo glasa ali zaista ne odlucuju. Vladajuca struktura zaista upravlja, a kada zatreba moze i da se zakloni iza akcionara.

Iako izgleda da su svi na dobitku (stranke ne gube vlast, a dobijaju novac; narod je srecan posto je povoljno dosao do akcija), pitanje da li bi zaista za gradjane i kompaniju bilo bolje da se ovakva firma zaista privatizuje, da postane deo velike svetske kompanije sa svim tehnologijama i trzistima koje to moze da donese. S druge strane, mozda se ovako samo dobija neko vreme i odlaze takva prava privatizacija dok se ekonomsko politicke prilike ne srede dovoljno da cena postane realna.

Hmm, treba malo razmisliti o ovome.

U Hrvatskoj se u poslednje vreme primenjuje vrlo interesantan model privatizacije velikih drzavnih firmi. Sada kod HT-a, a ranije kod INE. Ponudi se manjinski paket i podeli na nekoliko stotina hiljada akcionara. Drzava dobija novac, ali zadrzava moc koja potice iz upravljanja ovim velikim preduzecima. Ne menjaju se rukovodece strukture, postojeci dogovori i interesi. Stranacki ljudi ostaju u upravnim odborima, direktorskim i savetnickim foteljama.

S druge strane, gradjani kupuju akcije, ali nemaju uticaja na upravljanje. Kada se bolje razmisli, ovakva firma veoma lici na drustvenu posto radnici (ustvari, gradjani koji su povoljno kupili akcije) imaju pravo glasa ali zaista ne odlucuju. Vladajuca struktura zaista upravlja, a kada zatreba moze i da se zakloni iza akcionara.

Iako izgleda da su svi na dobitku (stranke ne gube vlast, a dobijaju novac; narod je srecan posto je povoljno dosao do akcija), pitanje da li bi zaista za gradjane i kompaniju bilo bolje da se ovakva firma zaista privatizuje, da postane deo velike svetske kompanije sa svim tehnologijama i trzistima koje to moze da donese. S druge strane, mozda se ovako samo dobija neko vreme i odlaze takva prava privatizacija dok se ekonomsko politicke prilike ne srede dovoljno da cena postane realna.

Hmm, treba malo razmisliti o ovome.

HT je u većinskom vlasništvu DT-a (51%). na javnu ponudu je dano 30-tak %, 7.5 % ide braniteljima i 7.5 %zaposlenicima. vlada će na kraju imati simbolični udio o 2.5%. slična priča i sa INA-om, samo što u tom slučaju MOL posjeduje 25% udjela.