NBS zadržala nivo kamatnih stopa

Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (4,75 odsto) i kreditne olakšice (7,25 odsto).

Kako se navodi u saopštenju NBS, takva odluka Izvršnog odbora u skladu je i sa očekivanjem da će inflatorni pritisci u narednim mesecima početi da se smanjuju, osetnije od polovine ove godine.

Pritom, NBS zadržava mogućnost da, ukoliko bude potrebno, odnosno ukoliko kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju to budu zahtevala, nastavi pooštravanje monetarnih uslova i u narednom periodu. Navodi se da ublažavanju inflatornih pritisaka NBS kontinuirano doprinosi i očuvanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Odluka Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou doneta je u uslovima postepenog slabljenja troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i rešavanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

Cene na svetskim tržištima energenata takođe su smanjene, pre svega cene električne energije i prirodnog gasa. To će oslabiti troškovne pritiske na globalnom nivou, što bi trebalo da doprinese i usporavanju domaće inflacije u narednom periodu. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima i dalje izražene globalne neizvesnosti.

Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike neophodna i u narednom periodu zbog i dalje prisutnih rizika – geopolitičkih tenzija, dinamike cena primarnih proizvoda i energenata i njihove buduće raspoloživosti, kao i još uvek relativno visoke bazne inflacije u mnogim zemljama.

Kako se navodi u saopštenju, zbog toga je moguće da period povišenih kamatnih stopa potraje nešto duže od prethodno očekivanog.

NBS navodi da je inflacija u Srbiji, u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, ostala tokom prvog tromesečja na nivou od oko 16 odsto međugodišnje. Takvo kretanje inflacije opredelili su povećani doprinosi cena hrane i očekivane korekcije regulisanih cena, dok je u suprotnom smeru delovao niži doprinos cena naftnih derivata.

Prema poslednjim projekcijama, Izvršni odbor očekuje da će se od aprila inflacija naći na opadajućoj putanji, da će pad biti znatniji u drugoj polovini godine, tako da će na kraju ove godine inflacija biti dvostruko niža nego što je bila u martu, dok se povratak inflacije u granice cilja očekuje sredinom 2024. godine.

Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, NBS ostaje pri svojoj projekciji realnog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije ove godine u rasponu od 2,0 odsto do 3,0 odsto, a taj rast podržavaju znatno povoljnija spoljnotrgovinska kretanja od početka ove godine od očekivanih.

Oporavak svetske ekonomije, a time i eksterne tražnje od druge polovine ove godine, kao i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, trebalo bi da vodi ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon 3,0–4,0 odsto od 2024. godine, a zatim i povratku na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4 odsto godišnje.