"E-faktura donosi različite koristi državi i privredi"

Od primene novog sistema e-faktura država će dobiti instrument u borbi protiv sive ekonomije i sigurne prihode budžeta a privredi će obezbediti veću likvidnost.To je rekao član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević.&quot;Glavna dobit za državu od uvođenja sistema eFaktura je to što bi trebalo da se smanje siva ekonomija i stepen nenaplativosti PDV-a. Imamo procene za zemlje EU koja sada uvode elektronske fakture, tako da Grčka računa da će time povećati stepen naplate PDV-a za tri milijarde evra. Srbija je nešto manja ekonomija, ali sigurno će ti efekti biti značajni&quot;, naglasio je Dimitrijević za Tanjug. On je dodao da su prednosti za privredu od uvođenja ovog sistema to što će se ubrzati proces izdavanja faktura, jer neke simulacije pokazuju da to može biti i do deset puta brže nego sada. &quot;Sada taj poces traje tridesetak dana, a sa ovim sistemom će moći da se završi za dva do tri dana. Primer kako se smanjuju troškovi privrede je Hrvatska, gde se procenjuje da će izdavanje elektronske fakture doneti uštedu od preko 350 miliona dolara godišnje&quot;, naveo je Dimitrijević. Naglasio je da čitav proces povećava pravnu sigurnsot svih učensika u postupku, a povraćaj PDV-a može da se završi za manje od tri dana. Dimitrijević je dodao da će u jeku priče o zelenoj agendi i zaštiti životne sredine eFaktura u znacajnoj meri smanjiti proizvodnju papira, pa samim tim će čuvati životnu sredinu. &quot;Novi sistem će povećati likvidnost privrede, jer će od ušteda na izdavanju faktura i bržeg povraćaja PDV-a, privredi ostati značjana sredstva. To znači da privreda može da ubrza obrt sredstava i da može češće da ostvari korist&quot;, objasnio je Dimitrijević. Dodao je da će i država povećati svoju likvidnost, jer se povećanjem stepena naplate PDV-a smanjuje mogućnost zloupotreba u toj oblasti. &quot;Onda će imati značjana finansijska sredstva po tom osnovu od na recimo milijardu dolara godišnje, koja mogu da budu upotrebljena za izgranju različitih objekata infrastrukture, poboljšanje položaja penzionera ili socijalno ugroiženih kategorija stanovništva&quot;, naglasio je Dimitrijević. Ovaj član Fisklanog saveta očekuje da će najavljeno spajanje sistema eFaktura i eFisklaizacija svesti sivu ekonomiju na minimum. &quot;Ta dva sistema, koliko znam, treba da budu softverski kompantibilni, a ovakav sistem je kompatibilan i sa različitim softverima za upravljenje poslovnom dokumentacijom u računovodstvenoj obradi podataka, tako da integracija čitavog tog sistema u mnogo većoj meri će pomoći automatizaciju, skratiti vreme potrebno za obradu poslovnih dokumenata i smanjiti troškove&quot;, rekao je Dimitrijević. Naglasio je da digitalizacija fisklanog sistema doprinosi dobrom položaju Srbije pred inivestitorima. &quot;Oni cene zemlju koja je finansikski uređena, fiskalno stabilna i gde postoji visok stepen naplate prihoda, jer oni traže sigurno poslovno okruženje i da se posluje u zakonitim okvirima. Srbija je poslednjih desetak godina značajno unapredila svoju svest o obavezi plaćanja poreza i značajno je porasla i kultura naplate poreza, tako da je ona, što se tiče naplate poraza, već u rangu razvijenih evropskih država&quot;, smatra Dimitrijević. Naglasio je da je stepen naplate poreza u našoj zemlji znatno viši nego u zemljama Latinske Amerike i zemljama čiji je stepen razvijenosti sličan našem. &quot;To je rezultat napora upravljačkih struktura i koliko znam jedino je Italija uvela elektronske fakture. Sve ostale članice EU tek uvode sisitem, a Srbija je korak ispred njih. Prema nekim podacima koje sam video, oko 10 odsto ukupnog prihoda u svetu se ostvaruje na osnovu elektronske obrade faktura. Mislim da je za svaku pohvalu činejnica da smo mi za korak ispred drugih evrospkih zemalja&quot;, ocenio je Dimitrijević. Naveo je da su misija MMF-a i druge finansijske institucije koji rade monitoring potvrdile da su napravljeni zančajni reformski iskoraci. &quot;Srbija je, koliko znam, izvršila značajne reforme sistema poreske uprave kroz veću automatizaciju i digitalizaciju. Taj proces reforme je još u toku, on je dogovoren i sa MMF-om i mislim da su to sve dobri znaci da tehnološki, reformski i u pogledu rešenja i njegove primene idemo ukorak sa razvijenim tržišnim privredama&quot;, zaključio je Dimitrijević.