Bez šifre bolesti nema plate: Propisi izmenjeni, ali...

Ti doneseš doznaku na posao, daš šefu, šef je pljasne na sto i drži tamo ceo dan pa i dva, svaki kolega koji je prošao ili bio prinuđen da sedi na razgovoru sa šefom i gleda sat vremena u njegov sto zna da sam imao proliv, a ja s druge strane nevoljno saznao ko ima F dijagnozu, a ko težak mesečni ciklus. Eto tako. Bolest nema šta da traži na doznaci i tačka.

Pa kod nas zakon kaže da sva deca imaju pravo na besplatno zdravstveno osiguranje, a fond insistira da dečija knjižica bude "overena" i pravi velike probleme zdravstvenim ustanovama ukoliko nije..
Toliko o državi i zakonima kad ni državni fond ne poštuje zakon već stavlja svoja pravila iznad.

svaka sekretarica sa svojim google prijateljem zna od cega bolujete. info idu sefu prvo pa posle u sobicu gde se pije kafa i pusi. pogotovo ako je sifra malo egzoticnija.

Ovo me podseca na scenu koju sam doziveo u svojoj firmi. Dosao covek da potpise sporazum i nema pecat, ja reko u redu je potpisuj, medjutim, sefica dodje i kaze, nama u pravilniku stoji da mora pecat. Rekoj joj da zakon (jaci po znazi jelte)nalaze da ne smemo da trazimo pecat, pritom stoji gospodin i kaze ja gospodo ni nemam pecat uopste. I tako, ode covek da napravi pecat :) uzalud sav zakon, kad je u praksi nemoguce ga sprovesti...

Stigao nam je dopis, ali mi radimo kako hoćemo...

A kada je i sta u Srbiji funkcionisalo kako treba? Retko ili nikada.

@rad rad rad

Čini mi se da je ovaj poslodavac relikt prošlosti. Vreme ne radi za srpske poslodavce (citaj: liberalni kapitalisti u pokušaju). Evropa se sprema za reindustrijalizaciju, a demografska slika joj ne ide u prilog. U narednih nekoliko godina biće značajnih investicija u nove pogone i tehnologije, biće potrebna mlada i zdrava radna snaga.
U Srbiji već sada nije lako naći kvalitetne radnike, pogotovo prave majstore i iskusne medicinske sestre i negovateljice. Naši poslodavci, uglavnom, nemaju viziju, ambicije su im lokalne, a najveća sreća je ako se nekako domognu budžetskog klijenta.
Sve u svemu, kakav crni zdravstveni karton i dijagnoze, već "Jel' znaš da radiš? Jel' ti dosta 300 evra? Primljen si!".

Ja kao poslodavac imam pravo da znam da li mi u kuhinji sa noževima od 30 cm radi osoba sa mentalnim tegobama ili mi je viljuškarista notorni alkoholičar. Takođe imam pravo da znam da osoba koja mi stalno donosi papire o bolovanju zbog bola u leđima, objavljuje slike na društvenim mrežama kako diže tegove. Komunizam prop'o, da vam javim.

Da li ovi "poslodavci" koji ostavljaju komentare, ako su uopste poslodavci, znaju bilo šta o radnom pravu, bezbednosti i zdravlju na radu i sličnom? Ako sumnjate u bolovanje imate na raspolaganju zakonsku proceduru, kao i za zdravstvene preglede, ako su potrebni za konkretno radno mesto. To što si poslodavac ne znači da si "gazda", spahija ili feudalac, nego da vodiš posao. Ako nekome plaćaš platu ne znači da imaš pravo na bilo kakav uvid u njegov privatni život.

Placas bolest, odsustvovanje, a ne mozes da znas sta imas u firmi? Da li je zarazan, da li ima psihickih problema, da li moze da radi to sto radi, da li ce nastradati… malo su se zakonodavci zaigrali, a to uvek bude na stetu zaposlenog. Poslodavac ce imati priliku da prisiljava nekog na odredjeni rad, a on ima hronicnu bolest sa kojom to vise ne moze obavljati kao sto je nekad mogao. I odluci se taj zaposleni da kaze koju to bolest ima, a poslodavac ce: “ nemam pravo da znam, ali nemam ni obavezu da znam niti da me se tice!” I sta sad?

Ovo smo svi jedva čekali. Odem kod privatnog lekara koga poznajem, naškraba mi nešto, poslodavac ne sme da zna šta je i tako sedim kod kuće na njegov ili češće račun države. Komunistički relikti ostaju ovde zauvek.

Čitam komentare ovih "gazda" i ne verujem. Onda i radnici imaju pravo da znaju sve o zdravlju onog ko ih placa, mada po komentarima i laik moze da zakljuci da su to neke F dijagnoze,psihopatija, sociopatija, itd...

Ja kao poslodavac imam pravo da znam da li mi u kuhinji sa noževima od 30 cm radi osoba sa mentalnim tegobama ili mi je viljuškarista notorni alkoholičar. Takođe imam pravo da znam da osoba koja mi stalno donosi papire o bolovanju zbog bola u leđima, objavljuje slike na društvenim mrežama kako diže tegove. Komunizam prop'o, da vam javim.

Ovo smo svi jedva čekali. Odem kod privatnog lekara koga poznajem, naškraba mi nešto, poslodavac ne sme da zna šta je i tako sedim kod kuće na njegov ili češće račun države. Komunistički relikti ostaju ovde zauvek.

Placas bolest, odsustvovanje, a ne mozes da znas sta imas u firmi? Da li je zarazan, da li ima psihickih problema, da li moze da radi to sto radi, da li ce nastradati… malo su se zakonodavci zaigrali, a to uvek bude na stetu zaposlenog. Poslodavac ce imati priliku da prisiljava nekog na odredjeni rad, a on ima hronicnu bolest sa kojom to vise ne moze obavljati kao sto je nekad mogao. I odluci se taj zaposleni da kaze koju to bolest ima, a poslodavac ce: “ nemam pravo da znam, ali nemam ni obavezu da znam niti da me se tice!” I sta sad?

Ti doneseš doznaku na posao, daš šefu, šef je pljasne na sto i drži tamo ceo dan pa i dva, svaki kolega koji je prošao ili bio prinuđen da sedi na razgovoru sa šefom i gleda sat vremena u njegov sto zna da sam imao proliv, a ja s druge strane nevoljno saznao ko ima F dijagnozu, a ko težak mesečni ciklus. Eto tako. Bolest nema šta da traži na doznaci i tačka.

svaka sekretarica sa svojim google prijateljem zna od cega bolujete. info idu sefu prvo pa posle u sobicu gde se pije kafa i pusi. pogotovo ako je sifra malo egzoticnija.

@rad rad rad

Čini mi se da je ovaj poslodavac relikt prošlosti. Vreme ne radi za srpske poslodavce (citaj: liberalni kapitalisti u pokušaju). Evropa se sprema za reindustrijalizaciju, a demografska slika joj ne ide u prilog. U narednih nekoliko godina biće značajnih investicija u nove pogone i tehnologije, biće potrebna mlada i zdrava radna snaga.
U Srbiji već sada nije lako naći kvalitetne radnike, pogotovo prave majstore i iskusne medicinske sestre i negovateljice. Naši poslodavci, uglavnom, nemaju viziju, ambicije su im lokalne, a najveća sreća je ako se nekako domognu budžetskog klijenta.
Sve u svemu, kakav crni zdravstveni karton i dijagnoze, već "Jel' znaš da radiš? Jel' ti dosta 300 evra? Primljen si!".

A kada je i sta u Srbiji funkcionisalo kako treba? Retko ili nikada.

Da li ovi "poslodavci" koji ostavljaju komentare, ako su uopste poslodavci, znaju bilo šta o radnom pravu, bezbednosti i zdravlju na radu i sličnom? Ako sumnjate u bolovanje imate na raspolaganju zakonsku proceduru, kao i za zdravstvene preglede, ako su potrebni za konkretno radno mesto. To što si poslodavac ne znači da si "gazda", spahija ili feudalac, nego da vodiš posao. Ako nekome plaćaš platu ne znači da imaš pravo na bilo kakav uvid u njegov privatni život.

Stigao nam je dopis, ali mi radimo kako hoćemo...

Pa kod nas zakon kaže da sva deca imaju pravo na besplatno zdravstveno osiguranje, a fond insistira da dečija knjižica bude "overena" i pravi velike probleme zdravstvenim ustanovama ukoliko nije..
Toliko o državi i zakonima kad ni državni fond ne poštuje zakon već stavlja svoja pravila iznad.

Ovo me podseca na scenu koju sam doziveo u svojoj firmi. Dosao covek da potpise sporazum i nema pecat, ja reko u redu je potpisuj, medjutim, sefica dodje i kaze, nama u pravilniku stoji da mora pecat. Rekoj joj da zakon (jaci po znazi jelte)nalaze da ne smemo da trazimo pecat, pritom stoji gospodin i kaze ja gospodo ni nemam pecat uopste. I tako, ode covek da napravi pecat :) uzalud sav zakon, kad je u praksi nemoguce ga sprovesti...

Čitam komentare ovih "gazda" i ne verujem. Onda i radnici imaju pravo da znaju sve o zdravlju onog ko ih placa, mada po komentarima i laik moze da zakljuci da su to neke F dijagnoze,psihopatija, sociopatija, itd...