Profesionalni "čekači" u redu: Za pakovanje piletine - sedam, osam sati

Bilo i kod nas tako 90tih, a puno ih još uvek žali za tim rukovodstvom... U kući im bili svi takvi

Kod nas do skoro bili redovi. Devedesetih pet dana cekas za benzin. Penzioneri cekali rodbini ili ukucanima uslov da zna da vozi. Pre cetrdesetak godina cekao sam za cement na stovaristu i proda mi, ako stigne kamionom, 500 kg. Odem u Paracin red, covek spava u redu na nekom kartonu i prodaje mi mesto. Nije nama to nepoznato iako su daleko.

Ovo nije nista novo. U Novom Sadu je pre nekoliko godina bila ista situacija.
Ljudi su zardjivali pare cekajuci u redu ispred sup-a za registracuju auta, LK I slicno. Na posao se odlazilo oko ponoci I vec tada se formiraju redovi do ranih jutarnjih sati kada su se otvarli salteri i delili redni brojevi. Svako je mogao da uzme po 3-4 redna broja i tako ustedi sate cekanja nekom drugom.
Opasan biznis je bio, studenti su mogli da zarade oko 1000 za vece.
Interesantno je da je posao cvetao pa su se na kraju umesali navijaci koji su preoteli teritoriju penzionerima I studentima.

To postoji i kod nas, samo se zovu “Agencije”. Prilikom čekanja u MUP-u, SUP-u itd..

sta im rade Ameri, i posle 70 godina im nije dosta.
Ovde im nije problem da umiru ljudi od gladi zbog njihovih sankcija a negde ce raketama da sprecavaju "humaniratnu katastrofu".

Nema veze sa Kubancima već sa okrutnim sankcijama Amerike prema toj državi, a sve u cilju da im se ogadi vlast.

muče ih 120 god, i nije im dosta, ne popštaju Kubanci ni za jotu.

sta im rade Ameri, i posle 70 godina im nije dosta.
Ovde im nije problem da umiru ljudi od gladi zbog njihovih sankcija a negde ce raketama da sprecavaju "humaniratnu katastrofu".

Nema veze sa Kubancima već sa okrutnim sankcijama Amerike prema toj državi, a sve u cilju da im se ogadi vlast.

muče ih 120 god, i nije im dosta, ne popštaju Kubanci ni za jotu.

Bilo i kod nas tako 90tih, a puno ih još uvek žali za tim rukovodstvom... U kući im bili svi takvi

Ovo nije nista novo. U Novom Sadu je pre nekoliko godina bila ista situacija.
Ljudi su zardjivali pare cekajuci u redu ispred sup-a za registracuju auta, LK I slicno. Na posao se odlazilo oko ponoci I vec tada se formiraju redovi do ranih jutarnjih sati kada su se otvarli salteri i delili redni brojevi. Svako je mogao da uzme po 3-4 redna broja i tako ustedi sate cekanja nekom drugom.
Opasan biznis je bio, studenti su mogli da zarade oko 1000 za vece.
Interesantno je da je posao cvetao pa su se na kraju umesali navijaci koji su preoteli teritoriju penzionerima I studentima.

Kod nas do skoro bili redovi. Devedesetih pet dana cekas za benzin. Penzioneri cekali rodbini ili ukucanima uslov da zna da vozi. Pre cetrdesetak godina cekao sam za cement na stovaristu i proda mi, ako stigne kamionom, 500 kg. Odem u Paracin red, covek spava u redu na nekom kartonu i prodaje mi mesto. Nije nama to nepoznato iako su daleko.

To postoji i kod nas, samo se zovu “Agencije”. Prilikom čekanja u MUP-u, SUP-u itd..