Imate zemlju, ali ne znate šta da posadite? 7.000 proizvođača u Srbiji rešilo je svoju dilemu

Ja sam imao jabuke organske proizvodnje i fantasticnog ukusa, ali posto su bile male i neujednacene nije bas bilo kupaca. Vecina bira velike i ujednacene, iako su prskane i do 30 puta i imaju ukus kartona.

Organska proizvodnja trazi od poljoprivrednika mnogo vece znanje od onog za bavljenje klasicnom proizvodnjom. Da nije tako svi bi se bavili organskom proizvodnjom jer niko nije lud da baca pare na pesticide i vestacka djubriva. Jabuku je jako tesko proizvesti organski, a veoma lako plavi patlidzan i golosemenu tikvu. Naravno, tada ne dolaze u obzir ni herbicidi, vec se mora okopavati sto kosta ako placate radnike, a ni rad vlasnika nije besplatan ako sam okopava.

Posadite ono za sta imate gagancije da mozete prodati, jer u suprotnom dzabe ste sadili.

Kod mene u Belanovici je oduvek gajeno organsko, ustvari, to cime su se hranili nije bilo potrebno naglasavati da je prirodno. A kako drugacije?!

Danas je to jedna velika mudrost, nauka i luksuz.
Da li smo pre 20, 50, 100 godina bili mudriji, nauceniji i bogatiji...?

po slici , zakljucak posaditi neke evre. ;)

Realno,da se svi bavimo organskom proizvodnjom ,pocrkali bi od gladi.Sadim za sebe I trudim se da ne prskam I kad je godina kao prosla bude katastrofa.Te kolicine musica,crnih,belih,zelenih pa nekih buba sto jedu list nisam video odavno.Puzevi za noc pojedu svu salatu.Oni narodni preparati provereno ne deluju.Nastavicu I dalje naravno ali prosto necete imati viska proizvoda za prodaju,sta ce oni sto nemaju baste.

Meni samo nije jasno kako neko može da proizvodi organsku hranu na njivi u Vojvodini, ako se sve okolne njive prskaju hemijom i prehranjuju veštačkim đubrivom?! Sve se to na kraju izmeša.

Trazi mnogo fizičkog rada a kupaca u Srbiji nema, tj nema ko da plati tu muku.

@Hades...Veruj mi, znam sta govorim. Mnogi poljoprivrednici ne znaju ni za plodored, ili su o tome samo naculi. Dalje, moras poznavati biologiju svakog stetnog organizma da bi smanjio, ili potpuno ukinuo upotrebu pesticida, a djubrenje je posebna prica. Mnogi misle da je dovoljno posejati, ili posaditi nesto i prepustiti prirodnoj selekciji. To nije tacno. Uzmimo za primer plamenjacu paradajza i krompira (Phytophthora infestans) koja je zajednicka bolest za obe vrste. Njene spore ne mogu prezimeti na otvorenom, ali mogu na biljnim ostacima u plastenicima i staklenicima, kao i na krtolama krompira. Ako gajite paradajz na otvorenom, dovoljno je da ne sadite krompir u blizini. Dobro, problem moze napraviti i crna pegavost, ali tu je plodored dovoljno efikasan. Da li i dalje mislis da za organsku proizvodnju treba manje znanja?

@Marko, тачно, људи траже "лепо". Ја тражим мало, неправилно и закржљало, по могућству и прљаво, не смета ми мало земље на поврћу или нека флека на воћу. Обично накупци то продају сиротињи по нижој цени, па се чуде кад ме виде у оделу да купујем "ружно" и "никакво". Мисле да сам стипса. А ја само купујем боље. Највише волим да купујем код оних бакута што продају на најлон кеси на земљи. И ружно је и никакво и сви га ниподаштавају, а оно је боље од најлепшег из продавнице.

Dobra slika. Gde ima da se kupi sadnica? :)

Ono što se gotovo nikako ne spominje i ne piše je sledeće. Današnji rasad i semena su genetski toliko izmenjeni da mi je paradajz bio kao čeri i ako sam ga zalivao i đubrio organski ali džabe. Isto krompir kao klikeri. Mora da se nabavi seme i rasad starih sorti negde na selu gde se još zadržalo. Recimo moje jagode su kod mene oko 40 godina sitne kao šumske i jednako ukusne.

Ne treba ulagati u proizvodnju u Srbiji! Samo trgovina i usluge. To je moje lično iskustvo.

Imam nekih 6 njiva kraj niša . Baka i deka ostavili u nasledstvu , nudio po selu ljudima da rade njive a za uzvrat da mi daju kolko misle od rod . Apsolutno nikom nije odgovaralo da radi zemlju i da daje onoliko kolko misli od roda ma šta sadili . I ljudi sa sela počeli da se bahate ili su ovi mlađi teški neradnici nešto mi tu ne štima , nisam tražio određenu količinu a da sam započinjemo nešto da obrađujemo i sadim nisam baš dete sa sela da bi se upuštao u takvu avanturu . Na kraju će verovatno za sitne pare da se proda , ja sigurno je neću prodati ali deca sigurno hoće . Sve u svemu meni je samo krivo što se baka i deka eto toliko mučili i odvajali od usta da bi kupovali tada zemlju koja je tada bila puno skuplja.

Treba više znanja i više rada, ali mnogo je zdravije i boljeg ukusa. Ko voli zemlju i rad na zemlji moze da se zivi od toga.

Trovach@
Baš naprotiv, traži možda pak i manje znanja, ali zato daleko više fizičkoga rada.

@Znam za jadac...Imam redovnog kupca u poljoapoteci cija cerka je dipl. inzenjer zastite bilja. Oko polovina povrsina mu je pod organskom proizvodnjom, a ostatak pod integralnom (minimalno koristenje hemije samo po potrebi). Najradije na pijaci kupujem od njega, a roba mu nije sitna i "sugava".

Srbija ima zemlju i klimu ali nema pametne i mastovite poljoprivrednike. Svi seju jedno te isto. Tri sorte paradajza,dve salate, dve krompira... dobro hajde sto dede i babe nisu znali, bili su neobrazovani. Ali bar danasnje generacije mogu da se informisu. U Italiji recimo uzgajaju preko sto sorti paradajza. Uzgajaju voce i povrce za koje mi nikad nismo culi a moglo bi da se uzgaja i kod nas bez problema. Recimo krastavci carosello, barattiere, salate rucola, radicchio, mataviz... Articoke, sargarepa zuta i ljubicasta. Ljunicasti kupus joj ne mogu vise da nabrajam. Savetujem obilazak italijanskih supermarketa kad vas put tamo navede. Pa koliko vrsta sireva... Mislim da se u poljoprivredi samo tako opstaje. I za to je upravo primer Italija. njima konkurenciju ne moze niko praviti. njihovoj masti(stvaraju non stop nove sorte) i ljubavi prema dobroj hrani nema kraja.

Samo da napomenem da pravi organski proizvod nije moguce dobiti ako nemate zivotinje koje vam daju djubrivo. Ili da djubrivo kupujete od nekoga, ali onda nije isplativo. Moj otac sadi povrce za nase potrebe i to sto nikne kod njega u basti je nesto sto nema nigde da se kupi. Ukus paradajza u kojem osetite fruktozu... To je nesto sto nema cenu!

Poslednji put kako sam cuo za sertifikaciju zemljista trebalo je da prodje 5 godina.
Do tada ko ziv, ko murtav.

Organska proizvodnja je hajp koji služi za pranje para estradnih zvezda i nazovi biznismena.

Imaš njivu das u arendu i rešiš problem.

Kod mene u Belanovici je oduvek gajeno organsko, ustvari, to cime su se hranili nije bilo potrebno naglasavati da je prirodno. A kako drugacije?!

Danas je to jedna velika mudrost, nauka i luksuz.
Da li smo pre 20, 50, 100 godina bili mudriji, nauceniji i bogatiji...?

Trovach@
Baš naprotiv, traži možda pak i manje znanja, ali zato daleko više fizičkoga rada.

Ne treba ulagati u proizvodnju u Srbiji! Samo trgovina i usluge. To je moje lično iskustvo.

Imam nekih 6 njiva kraj niša . Baka i deka ostavili u nasledstvu , nudio po selu ljudima da rade njive a za uzvrat da mi daju kolko misle od rod . Apsolutno nikom nije odgovaralo da radi zemlju i da daje onoliko kolko misli od roda ma šta sadili . I ljudi sa sela počeli da se bahate ili su ovi mlađi teški neradnici nešto mi tu ne štima , nisam tražio određenu količinu a da sam započinjemo nešto da obrađujemo i sadim nisam baš dete sa sela da bi se upuštao u takvu avanturu . Na kraju će verovatno za sitne pare da se proda , ja sigurno je neću prodati ali deca sigurno hoće . Sve u svemu meni je samo krivo što se baka i deka eto toliko mučili i odvajali od usta da bi kupovali tada zemlju koja je tada bila puno skuplja.

@Marko, тачно, људи траже "лепо". Ја тражим мало, неправилно и закржљало, по могућству и прљаво, не смета ми мало земље на поврћу или нека флека на воћу. Обично накупци то продају сиротињи по нижој цени, па се чуде кад ме виде у оделу да купујем "ружно" и "никакво". Мисле да сам стипса. А ја само купујем боље. Највише волим да купујем код оних бакута што продају на најлон кеси на земљи. И ружно је и никакво и сви га ниподаштавају, а оно је боље од најлепшег из продавнице.

Ja sam imao jabuke organske proizvodnje i fantasticnog ukusa, ali posto su bile male i neujednacene nije bas bilo kupaca. Vecina bira velike i ujednacene, iako su prskane i do 30 puta i imaju ukus kartona.

Organska proizvodnja trazi od poljoprivrednika mnogo vece znanje od onog za bavljenje klasicnom proizvodnjom. Da nije tako svi bi se bavili organskom proizvodnjom jer niko nije lud da baca pare na pesticide i vestacka djubriva. Jabuku je jako tesko proizvesti organski, a veoma lako plavi patlidzan i golosemenu tikvu. Naravno, tada ne dolaze u obzir ni herbicidi, vec se mora okopavati sto kosta ako placate radnike, a ni rad vlasnika nije besplatan ako sam okopava.

Treba više znanja i više rada, ali mnogo je zdravije i boljeg ukusa. Ko voli zemlju i rad na zemlji moze da se zivi od toga.

@Znam za jadac...Imam redovnog kupca u poljoapoteci cija cerka je dipl. inzenjer zastite bilja. Oko polovina povrsina mu je pod organskom proizvodnjom, a ostatak pod integralnom (minimalno koristenje hemije samo po potrebi). Najradije na pijaci kupujem od njega, a roba mu nije sitna i "sugava".

@Hades...Veruj mi, znam sta govorim. Mnogi poljoprivrednici ne znaju ni za plodored, ili su o tome samo naculi. Dalje, moras poznavati biologiju svakog stetnog organizma da bi smanjio, ili potpuno ukinuo upotrebu pesticida, a djubrenje je posebna prica. Mnogi misle da je dovoljno posejati, ili posaditi nesto i prepustiti prirodnoj selekciji. To nije tacno. Uzmimo za primer plamenjacu paradajza i krompira (Phytophthora infestans) koja je zajednicka bolest za obe vrste. Njene spore ne mogu prezimeti na otvorenom, ali mogu na biljnim ostacima u plastenicima i staklenicima, kao i na krtolama krompira. Ako gajite paradajz na otvorenom, dovoljno je da ne sadite krompir u blizini. Dobro, problem moze napraviti i crna pegavost, ali tu je plodored dovoljno efikasan. Da li i dalje mislis da za organsku proizvodnju treba manje znanja?

Realno,da se svi bavimo organskom proizvodnjom ,pocrkali bi od gladi.Sadim za sebe I trudim se da ne prskam I kad je godina kao prosla bude katastrofa.Te kolicine musica,crnih,belih,zelenih pa nekih buba sto jedu list nisam video odavno.Puzevi za noc pojedu svu salatu.Oni narodni preparati provereno ne deluju.Nastavicu I dalje naravno ali prosto necete imati viska proizvoda za prodaju,sta ce oni sto nemaju baste.

Meni samo nije jasno kako neko može da proizvodi organsku hranu na njivi u Vojvodini, ako se sve okolne njive prskaju hemijom i prehranjuju veštačkim đubrivom?! Sve se to na kraju izmeša.

Srbija ima zemlju i klimu ali nema pametne i mastovite poljoprivrednike. Svi seju jedno te isto. Tri sorte paradajza,dve salate, dve krompira... dobro hajde sto dede i babe nisu znali, bili su neobrazovani. Ali bar danasnje generacije mogu da se informisu. U Italiji recimo uzgajaju preko sto sorti paradajza. Uzgajaju voce i povrce za koje mi nikad nismo culi a moglo bi da se uzgaja i kod nas bez problema. Recimo krastavci carosello, barattiere, salate rucola, radicchio, mataviz... Articoke, sargarepa zuta i ljubicasta. Ljunicasti kupus joj ne mogu vise da nabrajam. Savetujem obilazak italijanskih supermarketa kad vas put tamo navede. Pa koliko vrsta sireva... Mislim da se u poljoprivredi samo tako opstaje. I za to je upravo primer Italija. njima konkurenciju ne moze niko praviti. njihovoj masti(stvaraju non stop nove sorte) i ljubavi prema dobroj hrani nema kraja.

po slici , zakljucak posaditi neke evre. ;)

Posadite ono za sta imate gagancije da mozete prodati, jer u suprotnom dzabe ste sadili.

Imaš njivu das u arendu i rešiš problem.

Trazi mnogo fizičkog rada a kupaca u Srbiji nema, tj nema ko da plati tu muku.

Ono što se gotovo nikako ne spominje i ne piše je sledeće. Današnji rasad i semena su genetski toliko izmenjeni da mi je paradajz bio kao čeri i ako sam ga zalivao i đubrio organski ali džabe. Isto krompir kao klikeri. Mora da se nabavi seme i rasad starih sorti negde na selu gde se još zadržalo. Recimo moje jagode su kod mene oko 40 godina sitne kao šumske i jednako ukusne.

Poslednji put kako sam cuo za sertifikaciju zemljista trebalo je da prodje 5 godina.
Do tada ko ziv, ko murtav.

Organska proizvodnja je hajp koji služi za pranje para estradnih zvezda i nazovi biznismena.

Dobra slika. Gde ima da se kupi sadnica? :)

Samo da napomenem da pravi organski proizvod nije moguce dobiti ako nemate zivotinje koje vam daju djubrivo. Ili da djubrivo kupujete od nekoga, ali onda nije isplativo. Moj otac sadi povrce za nase potrebe i to sto nikne kod njega u basti je nesto sto nema nigde da se kupi. Ukus paradajza u kojem osetite fruktozu... To je nesto sto nema cenu!