Oluja Nemačkoj donela neočekivani profit

Vetrogeneratori rade u opsegu brzina za koje su projektovani inače ispadaju sa mreže. Prejak vetar je tu beskoristan, kao i kad je preslab.

Ovo je čista glupost.Rotori se okreću uvek istom brzinom bez obzira na jačinu vetra.Desavalo se da se zbog kvara okreću brže od normalnog i da padnu sa stuba.Za njih su oluje ne baš idealno vreme za rad.

maksimalna brzina do koja rade veternjaci je 25m/s ili 90km/h. Preko to, oni se iskluce

I onda su zapakovali visak struje i ostavili u magacinu da imaju za crne dane.

Bosko ako si ikada video na licu mesta tako velike vetroparkove ukapirao bi da ovo sto pisu ima logike.Nije poenta u brzini vetra,vec oblast koja je pokrivena olujnim vetrom,i broj vetrenjaca koje su radile punim kapacitetom.

Čuj stručnjake, ne može da se skladišti struja... E moji neuki ljudi, nemate ni tri razreda osnovne, a komentarišete...

kad nekog 'oce para, tog 'oce!

Otkud Švabe od nečeg da profitiraju!?

.... да, да, олуја је дувала читавих 4 сата, а после?

Pri velikim brzinama vjetra vjetrenjače se zaustavljaju jer su jednostavno prevelike da se okreću takvom brzinom.
Vidio sam puno puta da u uvjetima jakih vjetrova vjetrenjače miruju.
Pozdrav s lica mjesta.

Dragi Boško i ostali, nazad u školu. P=Mw a rad A=Pt. Preko momenta je obezbedjena snaga. Plus imaju uredjaji koji peglaju frekvenciju pre ulaska u mrežu.

Dosta stvari je potrebno objasniti..

1. Ne - vetar nije duvao samo 4 sata .. oluja je trajala nekoliko dana (u Holandiji se već od subote povećao vetar)

2. Vetrenjače se ne vrte na "konstantnoj" brzini .. Ako je vetar jači - vrteće se brže. Naravno to ima limit i kada je suviše brzo to je izuzetan napor za čitavu konstrukciju - na ekstremnim vetrovima se isključuju (blokiraju). Šta je "ekstremno" zavisi od vetrenjače do vetrenjače (nisu sve istih veličina, prečnika rotora, visina i sl.)

3. Naravno da postoje "peglači" napona između vetrenjače i elektro mreže - tako da brzina rotacije ne utiče na napon mreže

4. Naravno da postoje skladišta energije - "staromodna" i nova na baterije (još pre 4-5 godina je Tesla predstavio PowerWall za kuće, ali i velike battery-grid sisteme za skladištenje ogromne količine energije)

5. Ogromna proizvodnja ne znači nužno profit - cena struje nije fiksna i postoji kompletna berza trgovanja strujom (kapacitetom) .. ako se proizvede mnogo više od potražnje - to obara cenu. Za preprodavce kapaciteta nije retkost da sa cenom odu čak i u minus jer su loše planirali kapacitete i ne mogu da ih se "reše". Samo pravilnim balansom količine prozivodnje, skladištenja, perioda kada se proizvodi, perioda kada se skladišti se ostvaruje profit.

da se ta energija može akumulirati i kasnije upotrebiti kad vjetra nema, rekao bih bravo za vjetrenjače, ali ne može i zato svi te alternativni izvori nikada neće moći da kompletno prevladaju. Sva struja koju trošimo se u istom momentu negdje proizvodi i ako je proizvodnja prevelika mora da se smanji. To se obično onda u praksi rješava isključenjem izvora koji nisu konstantni ustvari baš tih zelenih izvora jer je to lakše jer uraditi nego da termoelektranom gdje gašenje i paljenje košta ogromne pare.

Ovi Nemci na svemu zarade.

Gde smo mi od sveta.. Nemacka trenutacno proizvodi vise el. Energije od sunca nego sve njene nuklearne centrale zajedno! A mi i dalje sibamo ugalj brale moj,, realan zaostatak nam je oko 150 godina

vjetrenjača se automatski isključuje kada vetar pređe određenu brzinu. nisu to vjetrenjače sa gustim propelerima malog promera.

"Naime, vetrenjače su se okretale toliko brzo da su turbine koje su s njima povezane proizvele struju ekvivalentnu onoj koju proizvedu 44 nuklearne elektrane, javio je BBC, a prenosi Seebiz."

E svasta, pa nece se vetrenjace okretati 200 km/h kad duva kakav orkan. I da ih je dete konstruisalo palo bi mu na pamet da napravi neki vid stepena prenosa snage. Da je to tako kako ovde pise, mozda bi Nemacka profitirala, ali bi bilo bar koji milion manje Nemaca nakon jacih oluja.

(Citalac, 12. februar 2020 11:22)

Da si završio neki tehnički fakultet, tipa mašinstvo ili elektrotehniku, znao bi da je Boško u pravu i da to što je tebi,laiku, logično , sa tehničkog aspekta nije.

Kad vidiš veliki vetro park, recimo 30 vetrenjača, a samo 5 radi, to nije zato što na onih 25 nema vetra, već zato što za njihovim radom nema potrebe.

Još napomena - u trenutku kad je nevreme i kad padaju dalekovodi i čitava naselja ostaju bez struje -poslednja stvar koja ti treba je prekomerna proizvodnja struje iz bilo kojeg izvora.

Inače Nemačka ima oko 60GW vetrenjača, to, grubo, izađe na oko 10 nuklearnih elektrana. Prosečna proizvodnja struje iz vetrenjača je oko 32% instalisane snage,pa ova senzacionalistički prenesena vest znači da je proizvodnja bila za oko 30% veća, odnosno za oko 10% ukupne snage. Ništa posebno.

“Vetrogeneratori rade u opsegu brzina za koje su projektovani inače ispadaju sa mreže. Prejak vetar je tu beskoristan, kao i kad je preslab.
(Ahtung, 12. februar 2020 11:17)” ..... ветрогенератори раде у опсегу ~14-90км/час, испод и изнад ових брзина се заустављају ...

Više podataka u tekstu ne bi škodilo. Koliko iznosi snaga koju su proizvele, bez upoređivanja, već u brojčanom prikazu.

to nije tacno. vetrenjace ne generisu vecu struju vecom brzinom!!

@znatiželjni laik

Sve sto si naveo je moguće, zavisi od sistema :)

P.S: U komentarima se sve sami stručnjaci se javili, a svima odgovori polovični. Prosto mi je čudno da nema ni jedne srpske firme koja pravi ozbiljne vetro-agregate ili ozbiljne vetroparkove, na toliko stručnjaka?

I u Finskoj je u ponedeljak na par sati cena struje bila negativna.

(Bosko, 12. februar 2020 11:00)” ..... ово је тек чиста глупост, ротори се не врте истом брзином, већ се врте у зависности од брзине и смера ветра (цела конзола прати смер из кога дува ветар да би се макс искористила енергија ветра), а из променљивог напона генератора претварачи генеришу стабилан излазни мрежни напон .... тако то ради

"Najmanje sedmoro ljudi poginulo je u oluji koja je poharala zapadnu Evropu i krenula na istok."
Ako su ovako profitirali onda neka im. Ljudi nije sve u parama, a najviše me čudi što niko od komentatora nije reagovao na ovaj deo vesti.

Može se reći da su profitirali u periodu u kojem je moguć rad vjetroelektrane i u kojem proizvodi najviše el.energije, a to je oko 25 m/s. Isto kao i sa termoelektranom ili hidroelektranom, što se više dovede pare ili vode pod određenim pritiskom, veća je izlazna snaga na generatoru. Način na koji je Njemačka mogla profitirati je da su prodavali višak el.energije, jer ne vjerujem da se pojavila veća potreba, obzirom da je dobar dio ostao bez struje. Takođe, moguće je smanjiti proizvodnju u termo i gasnim elektranama, ne moraju se obustavljati blokovi, pa možemo reći da su uštedjeli na gorivu.

Nista meni tu nije jasno. Mislim, logika mi je jasna, vetar duva, okrece rotor, on generise struju, struja ide u mrezu. E, sad, citam da je proizvodnja neisplativa I nikako mi nije jasno kako moze da bude neisplativa? Gde skladiste visak struje? Sta se desava kad je vetar prejak, da li se blokira rotor da ne bi pukla konstrukcija? Zasto mi nemamo vetroparkove u vecem procentu?

barem neka korist od oluje

E sad nek neko objasni kako se reguliše u mreži kad vetrenjače krenu sa hiperprodukcijom? Da li se vetrenjače gase ili se drugi izvori el. energije utišavaju ili se možda višak energije skladišti tako što se pumpa neko akumulaciono jezero?

Šta je drugima muka i katastrofa Schwabama je profit.

(znatiželjni laik, 12. februar 2020 14:08)

Sve zavisi od proizvođala električe energije. Ukoliko nema mogućnost za isporukom onda se mora obustaviti proizvodnja. Kada bi na teritorije Nemačke radio samo jedan operater koji proizvodi električnu energiju mogao bi recimo da smanji potrošnju gasa, uglja i sl. i da se u određenom periodu osloni samo na vetar. Ali kako to nije slučaj s obzirom da je tržište liberalizovano, onda se može dogoditi da vetropark u ovakvim uslovima donosi gubitak vlasniku. I kod nas se tržište električnom energijom liberalizuje pa tako industrija može da kupuje el. energiju od nekog od trgovaca na našem tržištu, a ne samo od EPSa.
Optimizacija rada svih operatera bi donela ekološke benefite, ali kako je u pitanju kapital, logika može biti i drugačija.

Ono kad te oce oce

(Rile, 12. februar 2020 12:17

Peglaju frekvenciju? xD ..
Frekvenciju čega? xD
Kakve veze sad ima fekvencija, pa normalno da ima transformator, al to nema nikakve veze sa ovom pričom..

@oni van
Ne bitno je iz kog je izvora struja, ona se može (ili ne) jednako skladištiti. Ono što se može skladištiti je resurs čijom se konverzijom može proizvesti struja... Npr. dizel, koji se koristi u generatoru da se struja proizvede. Nisam shvatio šta želite ovim da kažet.

Kao neki priučeni šofer gledam ta čudesa evropska i nekad do sada ne videh da su vetrenjače radile po mnogo jakom vetru, ali valjda ovaj novi B92 zna bolje...

(znatiželjni laik, 12. februar 2020 14:08)
Skoadiste u baterije

Sedmoro poginulo, elektrane solidne.

Da je sve kako kazu 50% zelene povrsine bi odavno bilo pod vetro parkovima.

da se ta energija može akumulirati i kasnije upotrebiti kad vjetra nema, rekao bih bravo za vjetrenjače, ali ne može i zato svi te alternativni izvori nikada neće moći da kompletno prevladaju. Sva struja koju trošimo se u istom momentu negdje proizvodi i ako je proizvodnja prevelika mora da se smanji. To se obično onda u praksi rješava isključenjem izvora koji nisu konstantni ustvari baš tih zelenih izvora jer je to lakše jer uraditi nego da termoelektranom gdje gašenje i paljenje košta ogromne pare.

Ovo je čista glupost.Rotori se okreću uvek istom brzinom bez obzira na jačinu vetra.Desavalo se da se zbog kvara okreću brže od normalnog i da padnu sa stuba.Za njih su oluje ne baš idealno vreme za rad.

kad nekog 'oce para, tog 'oce!

.... да, да, олуја је дувала читавих 4 сата, а после?

Čuj stručnjake, ne može da se skladišti struja... E moji neuki ljudi, nemate ni tri razreda osnovne, a komentarišete...

I onda su zapakovali visak struje i ostavili u magacinu da imaju za crne dane.

to nije tacno. vetrenjace ne generisu vecu struju vecom brzinom!!

Bosko ako si ikada video na licu mesta tako velike vetroparkove ukapirao bi da ovo sto pisu ima logike.Nije poenta u brzini vetra,vec oblast koja je pokrivena olujnim vetrom,i broj vetrenjaca koje su radile punim kapacitetom.

"Najmanje sedmoro ljudi poginulo je u oluji koja je poharala zapadnu Evropu i krenula na istok."
Ako su ovako profitirali onda neka im. Ljudi nije sve u parama, a najviše me čudi što niko od komentatora nije reagovao na ovaj deo vesti.

"Naime, vetrenjače su se okretale toliko brzo da su turbine koje su s njima povezane proizvele struju ekvivalentnu onoj koju proizvedu 44 nuklearne elektrane, javio je BBC, a prenosi Seebiz."

E svasta, pa nece se vetrenjace okretati 200 km/h kad duva kakav orkan. I da ih je dete konstruisalo palo bi mu na pamet da napravi neki vid stepena prenosa snage. Da je to tako kako ovde pise, mozda bi Nemacka profitirala, ali bi bilo bar koji milion manje Nemaca nakon jacih oluja.

Otkud Švabe od nečeg da profitiraju!?

Dragi Boško i ostali, nazad u školu. P=Mw a rad A=Pt. Preko momenta je obezbedjena snaga. Plus imaju uredjaji koji peglaju frekvenciju pre ulaska u mrežu.

Vetrogeneratori rade u opsegu brzina za koje su projektovani inače ispadaju sa mreže. Prejak vetar je tu beskoristan, kao i kad je preslab.

maksimalna brzina do koja rade veternjaci je 25m/s ili 90km/h. Preko to, oni se iskluce

Da je sve kako kazu 50% zelene povrsine bi odavno bilo pod vetro parkovima.

Gde smo mi od sveta.. Nemacka trenutacno proizvodi vise el. Energije od sunca nego sve njene nuklearne centrale zajedno! A mi i dalje sibamo ugalj brale moj,, realan zaostatak nam je oko 150 godina

(Bosko, 12. februar 2020 11:00)” ..... ово је тек чиста глупост, ротори се не врте истом брзином, већ се врте у зависности од брзине и смера ветра (цела конзола прати смер из кога дува ветар да би се макс искористила енергија ветра), а из променљивог напона генератора претварачи генеришу стабилан излазни мрежни напон .... тако то ради

Nista meni tu nije jasno. Mislim, logika mi je jasna, vetar duva, okrece rotor, on generise struju, struja ide u mrezu. E, sad, citam da je proizvodnja neisplativa I nikako mi nije jasno kako moze da bude neisplativa? Gde skladiste visak struje? Sta se desava kad je vetar prejak, da li se blokira rotor da ne bi pukla konstrukcija? Zasto mi nemamo vetroparkove u vecem procentu?

(Rile, 12. februar 2020 12:17

Peglaju frekvenciju? xD ..
Frekvenciju čega? xD
Kakve veze sad ima fekvencija, pa normalno da ima transformator, al to nema nikakve veze sa ovom pričom..

@oni van
Ne bitno je iz kog je izvora struja, ona se može (ili ne) jednako skladištiti. Ono što se može skladištiti je resurs čijom se konverzijom može proizvesti struja... Npr. dizel, koji se koristi u generatoru da se struja proizvede. Nisam shvatio šta želite ovim da kažet.

Šta je drugima muka i katastrofa Schwabama je profit.

Pri velikim brzinama vjetra vjetrenjače se zaustavljaju jer su jednostavno prevelike da se okreću takvom brzinom.
Vidio sam puno puta da u uvjetima jakih vjetrova vjetrenjače miruju.
Pozdrav s lica mjesta.

vjetrenjača se automatski isključuje kada vetar pređe određenu brzinu. nisu to vjetrenjače sa gustim propelerima malog promera.

Dosta stvari je potrebno objasniti..

1. Ne - vetar nije duvao samo 4 sata .. oluja je trajala nekoliko dana (u Holandiji se već od subote povećao vetar)

2. Vetrenjače se ne vrte na "konstantnoj" brzini .. Ako je vetar jači - vrteće se brže. Naravno to ima limit i kada je suviše brzo to je izuzetan napor za čitavu konstrukciju - na ekstremnim vetrovima se isključuju (blokiraju). Šta je "ekstremno" zavisi od vetrenjače do vetrenjače (nisu sve istih veličina, prečnika rotora, visina i sl.)

3. Naravno da postoje "peglači" napona između vetrenjače i elektro mreže - tako da brzina rotacije ne utiče na napon mreže

4. Naravno da postoje skladišta energije - "staromodna" i nova na baterije (još pre 4-5 godina je Tesla predstavio PowerWall za kuće, ali i velike battery-grid sisteme za skladištenje ogromne količine energije)

5. Ogromna proizvodnja ne znači nužno profit - cena struje nije fiksna i postoji kompletna berza trgovanja strujom (kapacitetom) .. ako se proizvede mnogo više od potražnje - to obara cenu. Za preprodavce kapaciteta nije retkost da sa cenom odu čak i u minus jer su loše planirali kapacitete i ne mogu da ih se "reše". Samo pravilnim balansom količine prozivodnje, skladištenja, perioda kada se proizvodi, perioda kada se skladišti se ostvaruje profit.

“Vetrogeneratori rade u opsegu brzina za koje su projektovani inače ispadaju sa mreže. Prejak vetar je tu beskoristan, kao i kad je preslab.
(Ahtung, 12. februar 2020 11:17)” ..... ветрогенератори раде у опсегу ~14-90км/час, испод и изнад ових брзина се заустављају ...

(Citalac, 12. februar 2020 11:22)

Da si završio neki tehnički fakultet, tipa mašinstvo ili elektrotehniku, znao bi da je Boško u pravu i da to što je tebi,laiku, logično , sa tehničkog aspekta nije.

Kad vidiš veliki vetro park, recimo 30 vetrenjača, a samo 5 radi, to nije zato što na onih 25 nema vetra, već zato što za njihovim radom nema potrebe.

Još napomena - u trenutku kad je nevreme i kad padaju dalekovodi i čitava naselja ostaju bez struje -poslednja stvar koja ti treba je prekomerna proizvodnja struje iz bilo kojeg izvora.

Inače Nemačka ima oko 60GW vetrenjača, to, grubo, izađe na oko 10 nuklearnih elektrana. Prosečna proizvodnja struje iz vetrenjača je oko 32% instalisane snage,pa ova senzacionalistički prenesena vest znači da je proizvodnja bila za oko 30% veća, odnosno za oko 10% ukupne snage. Ništa posebno.

Može se reći da su profitirali u periodu u kojem je moguć rad vjetroelektrane i u kojem proizvodi najviše el.energije, a to je oko 25 m/s. Isto kao i sa termoelektranom ili hidroelektranom, što se više dovede pare ili vode pod određenim pritiskom, veća je izlazna snaga na generatoru. Način na koji je Njemačka mogla profitirati je da su prodavali višak el.energije, jer ne vjerujem da se pojavila veća potreba, obzirom da je dobar dio ostao bez struje. Takođe, moguće je smanjiti proizvodnju u termo i gasnim elektranama, ne moraju se obustavljati blokovi, pa možemo reći da su uštedjeli na gorivu.

@znatiželjni laik

Sve sto si naveo je moguće, zavisi od sistema :)

P.S: U komentarima se sve sami stručnjaci se javili, a svima odgovori polovični. Prosto mi je čudno da nema ni jedne srpske firme koja pravi ozbiljne vetro-agregate ili ozbiljne vetroparkove, na toliko stručnjaka?

(znatiželjni laik, 12. februar 2020 14:08)
Skoadiste u baterije

Ovi Nemci na svemu zarade.

Ono kad te oce oce

E sad nek neko objasni kako se reguliše u mreži kad vetrenjače krenu sa hiperprodukcijom? Da li se vetrenjače gase ili se drugi izvori el. energije utišavaju ili se možda višak energije skladišti tako što se pumpa neko akumulaciono jezero?

(znatiželjni laik, 12. februar 2020 14:08)

Sve zavisi od proizvođala električe energije. Ukoliko nema mogućnost za isporukom onda se mora obustaviti proizvodnja. Kada bi na teritorije Nemačke radio samo jedan operater koji proizvodi električnu energiju mogao bi recimo da smanji potrošnju gasa, uglja i sl. i da se u određenom periodu osloni samo na vetar. Ali kako to nije slučaj s obzirom da je tržište liberalizovano, onda se može dogoditi da vetropark u ovakvim uslovima donosi gubitak vlasniku. I kod nas se tržište električnom energijom liberalizuje pa tako industrija može da kupuje el. energiju od nekog od trgovaca na našem tržištu, a ne samo od EPSa.
Optimizacija rada svih operatera bi donela ekološke benefite, ali kako je u pitanju kapital, logika može biti i drugačija.

barem neka korist od oluje

Više podataka u tekstu ne bi škodilo. Koliko iznosi snaga koju su proizvele, bez upoređivanja, već u brojčanom prikazu.

I u Finskoj je u ponedeljak na par sati cena struje bila negativna.

Sedmoro poginulo, elektrane solidne.

Kao neki priučeni šofer gledam ta čudesa evropska i nekad do sada ne videh da su vetrenjače radile po mnogo jakom vetru, ali valjda ovaj novi B92 zna bolje...