1. @ja
    Bogami i vazduh i voda ce uskoro postati vrlo retki.
     (mile, 17. septembar 2019 08:07)

    # Link komentara

  2. Nemačka je posle II svetskog rata pokušala da ratne reparacije plati tako što će vaditi zlato iz mora... Jako skup proces i potpuno neisplativ...
     (Saul Goodman, 17. septembar 2019 07:48)

    # Link komentara

  3. kome treba zlato.. daj leba, meka, vode
     (yugo45, 17. septembar 2019 07:45)

    # Link komentara

  4. (Moo, 16. septembar 2019 18:35)

    Zato što imaju svoju upotrebnu vrijednost (ne samo kao nakit) a vrlo su rijetki i nedostupni. Da zlata ima koliko i drveta, toliko bi i koštalo.
    (Toni, 17. septembar 2019 03:01)

    # Link komentara

  5. @ Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.
    (Moo, 16. septembar 2019 18:35)
    Odnos pluseva i minuseve na ovaj komentar je odraz zasto je Srbija tu gde jeste. Klasicna kafanska prica. Informisi se zasto je dijamant skup kao i zlato. I nije tacno da je dijamant samo bljestavi kamen vec se koristi u mnogim visokotehnoloskim industrijama.
    (razum, 17. septembar 2019 01:49)

    # Link komentara

  6. Cela planeta je sastavljena od plemenitih elemenata. Jedan od njih je plemeniti metal. Naš komercijalno materijalisticki sistem vrednosti u svoj svojoj ogranicenosti napravio je listu vrednih i nevrednih supstanci. To nas je i dovelo do stanja planete i ljudskog roda tu gde jeste danas. I biće samo gore. Oko nas su bogatstva koja ne vidimo jer smo slepi kod očiju... Uče nas da vidimo samo ono što nas ubeđuju da je vredno. I mi se primamo ki muva na ..
    (Dzontra Volta, 17. septembar 2019 01:12)

    # Link komentara

  7. Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.
    (Moo, 16. septembar 2019 18:35)

    Zato što je retko...
     (ja, 16. septembar 2019 23:35)

    # Link komentara

  8. svaki put kad cijena zlata krene na gore počinju ovakve priče...
     (obi van, 16. septembar 2019 22:47)

    # Link komentara

  9. Ispravka. Ako bi se stvarno isfiltrirala opisana količina zlata, zlato bi tada imalo vrednost vode. Cena zlata je određena ne samo njegovom lepotom već i time što je izuzetno retko. Zakoni tržišne ekonomije su nemilosrdni. Odnosno ako je ponuda veća od potražnje cena doživljava sunovrat. Isto, naravno, vredi i u obrnutom slučaju. Ako je potražnja veća od ponude, cena ide u nebo.
     (Djoksa, 16. septembar 2019 22:34)

    # Link komentara

  10. Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.
    (Moo, 16. septembar 2019 18:35)

    I tu se moj prijatelju krije odgovor na ovu nikada gluplju vest. Naime, zlato je plemenito jer osim što sija, jako teško stupa u reakciju sa drugim elementima. Njegova retkost u kombinaciji sa gore navedenim ga čini vrednim. Kada bi pronašli način da ga dobijemo iz okeana i to jeftino, zlato više ne bi vredelo (ponuda i potražnja). Kada voda i drveće koje proizvodi kiseonik postanu toliko retki, i oni će dobiti na vrednosti kao i zlato. Pomolimo se obojica da taj dan doživeti nećemo.
     (nedostizni, 16. septembar 2019 22:26)

    # Link komentara

  11. Voda je produkt sagorevanja vodinika a ne gorivo.Nešto kao pepeo vodonika.Kao kad bi hteo od pepela da ponovo napraviš ugalj...
    [Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (aca, 16. septembar 2019 19:48)

    Ni blizu ne stoji tvoja analogija. Sagorevanjem uglja se dobija Ugljen dioksid i ugljen monoksid (nepotpuno sagorevanje). Redukcijom CO2 se dobija CO a redukcijum CO se dobija ugljen. Redukcijom vode se dobija ponovo vodonik. Alkalni metal kao sto je kalijum bi redukovao vodu u vodonik.
    (aleksandar, 16. septembar 2019 22:08)

    # Link komentara

  12. Vest za sto godina je kako je pronadjen nacin da se izvlaci zlato iz okeana, za trista godina spasavaju se okeani ker su ljudi skontali da je koncentracija zlata od vitalnog znacaja za opstanak zivih vrsta u slanim vodama i tako u krug...
    (Bojan, 16. septembar 2019 21:52)

    # Link komentara

  13. Više zlata ima u izmetu svih nas nego li u u toliko kubnih kilometara vode...
     (Bane, 16. septembar 2019 21:29)

    # Link komentara

  14. ni reč o zlatu u pesku..
    (šalala tekst, 16. septembar 2019 20:33)

    # Link komentara

  15. Sa tom kolicinom zlata njegova cena bi bila na nivou kikirikija, dakle opet ni blizu cifara kojima se gadjate!
     (marsovac, 16. septembar 2019 19:55)

    # Link komentara

  16. Voda je produkt sagorevanja vodinika a ne gorivo.Nešto kao pepeo vodonika.Kao kad bi hteo od pepela da ponovo napraviš ugalj...
     (aca, 16. septembar 2019 19:48)

    # Link komentara

  17. Što je babi milo, to joj se snilo.
     (Mmm, 16. septembar 2019 19:31)

    # Link komentara

  18. Još nam fali da prekopamo sve reke u potrazi za zlatom. U emisijama na Diskaveriju se vidi kako razvaljuju prirodu kopači zlata i kako to nikog nije briga, glavno je samo da se dolari vrte.
     (Časlav, 16. septembar 2019 19:28)

    # Link komentara

  19. Nema u okeanima samo zlata mnogo, ima i skoro svih drugih elemenata u količinama mnogo većim nego što su nam dostupne klasičnim rudarskim metodama. Koncentracija je mala, ali je količina vode tolika, da su i brojke koje se dobiju neverovatne. I litijuma ima mnogo više u morskoj vodi nego što je dostupno kopanjem, tako da za baterije ima budućnosti, samo da nađemo način da ga isfiltriramo iz slane vode.
    Slična je i priča sa Sunčevim sistemom. U Suncu je koncentrisano preko 99 posto mase celog Sunčevog sistema, pa iako je najvećim delom sačinjeno od vodonika, drugih elemenata ima toliko u tragovima da je ipak u Suncu najveća koncentracija možda bilo čega što vam padne na pamet. A za koji milion godina, ako poživimo i tehnološki napredujemo, moći ćemo i da sakupljamo te elemente, i usput produžimo život Suncu smanjivši mu masu.
    (Gradimir, 16. septembar 2019 19:10)

    # Link komentara

  20. Valjda milijarde tona zlata?
    (sjfhj, 16. septembar 2019 19:01)

    # Link komentara

  21. Isušuj!
     (Čekajući asteroid, 16. septembar 2019 18:55)

    # Link komentara

  22. Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.
     (Moo, 16. septembar 2019 18:35)

    # Link komentara

  23. od 828 biliona do 400 triliona? kakvi strucnjaci, takve i procene
     (veljo gegelj, 16. septembar 2019 18:32)

    # Link komentara

  24. Krije se jos vece blago a to je vodonik. Usavrsimo li proces dobijanja mozemo prekinuti zagadjenje planete jer su baterije preskupe i prljava tehnologija.
     (realno, 16. septembar 2019 18:32)

    # Link komentara