U okeanima slobodno plivaju milijarde tone zlata

Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.

Krije se jos vece blago a to je vodonik. Usavrsimo li proces dobijanja mozemo prekinuti zagadjenje planete jer su baterije preskupe i prljava tehnologija.

Isušuj!

od 828 biliona do 400 triliona? kakvi strucnjaci, takve i procene

Sa tom kolicinom zlata njegova cena bi bila na nivou kikirikija, dakle opet ni blizu cifara kojima se gadjate!

Još nam fali da prekopamo sve reke u potrazi za zlatom. U emisijama na Diskaveriju se vidi kako razvaljuju prirodu kopači zlata i kako to nikog nije briga, glavno je samo da se dolari vrte.

Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.
(Moo, 16. septembar 2019 18:35)

I tu se moj prijatelju krije odgovor na ovu nikada gluplju vest. Naime, zlato je plemenito jer osim što sija, jako teško stupa u reakciju sa drugim elementima. Njegova retkost u kombinaciji sa gore navedenim ga čini vrednim. Kada bi pronašli način da ga dobijemo iz okeana i to jeftino, zlato više ne bi vredelo (ponuda i potražnja). Kada voda i drveće koje proizvodi kiseonik postanu toliko retki, i oni će dobiti na vrednosti kao i zlato. Pomolimo se obojica da taj dan doživeti nećemo.

Valjda milijarde tona zlata?

Što je babi milo, to joj se snilo.

Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.
(Moo, 16. septembar 2019 18:35)

Zato što je retko...

Ispravka. Ako bi se stvarno isfiltrirala opisana količina zlata, zlato bi tada imalo vrednost vode. Cena zlata je određena ne samo njegovom lepotom već i time što je izuzetno retko. Zakoni tržišne ekonomije su nemilosrdni. Odnosno ako je ponuda veća od potražnje cena doživljava sunovrat. Isto, naravno, vredi i u obrnutom slučaju. Ako je potražnja veća od ponude, cena ide u nebo.

Nema u okeanima samo zlata mnogo, ima i skoro svih drugih elemenata u količinama mnogo većim nego što su nam dostupne klasičnim rudarskim metodama. Koncentracija je mala, ali je količina vode tolika, da su i brojke koje se dobiju neverovatne. I litijuma ima mnogo više u morskoj vodi nego što je dostupno kopanjem, tako da za baterije ima budućnosti, samo da nađemo način da ga isfiltriramo iz slane vode.
Slična je i priča sa Sunčevim sistemom. U Suncu je koncentrisano preko 99 posto mase celog Sunčevog sistema, pa iako je najvećim delom sačinjeno od vodonika, drugih elemenata ima toliko u tragovima da je ipak u Suncu najveća koncentracija možda bilo čega što vam padne na pamet. A za koji milion godina, ako poživimo i tehnološki napredujemo, moći ćemo i da sakupljamo te elemente, i usput produžimo život Suncu smanjivši mu masu.

Vest za sto godina je kako je pronadjen nacin da se izvlaci zlato iz okeana, za trista godina spasavaju se okeani ker su ljudi skontali da je koncentracija zlata od vitalnog znacaja za opstanak zivih vrsta u slanim vodama i tako u krug...

Voda je produkt sagorevanja vodinika a ne gorivo.Nešto kao pepeo vodonika.Kao kad bi hteo od pepela da ponovo napraviš ugalj...

svaki put kad cijena zlata krene na gore počinju ovakve priče...

Voda je produkt sagorevanja vodinika a ne gorivo.Nešto kao pepeo vodonika.Kao kad bi hteo od pepela da ponovo napraviš ugalj...
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (aca, 16. septembar 2019 19:48)

Ni blizu ne stoji tvoja analogija. Sagorevanjem uglja se dobija Ugljen dioksid i ugljen monoksid (nepotpuno sagorevanje). Redukcijom CO2 se dobija CO a redukcijum CO se dobija ugljen. Redukcijom vode se dobija ponovo vodonik. Alkalni metal kao sto je kalijum bi redukovao vodu u vodonik.

Više zlata ima u izmetu svih nas nego li u u toliko kubnih kilometara vode...

@ Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.
(Moo, 16. septembar 2019 18:35)
Odnos pluseva i minuseve na ovaj komentar je odraz zasto je Srbija tu gde jeste. Klasicna kafanska prica. Informisi se zasto je dijamant skup kao i zlato. I nije tacno da je dijamant samo bljestavi kamen vec se koristi u mnogim visokotehnoloskim industrijama.

ni reč o zlatu u pesku..

kome treba zlato.. daj leba, meka, vode

Cela planeta je sastavljena od plemenitih elemenata. Jedan od njih je plemeniti metal. Naš komercijalno materijalisticki sistem vrednosti u svoj svojoj ogranicenosti napravio je listu vrednih i nevrednih supstanci. To nas je i dovelo do stanja planete i ljudskog roda tu gde jeste danas. I biće samo gore. Oko nas su bogatstva koja ne vidimo jer smo slepi kod očiju... Uče nas da vidimo samo ono što nas ubeđuju da je vredno. I mi se primamo ki muva na ..

(Moo, 16. septembar 2019 18:35)

Zato što imaju svoju upotrebnu vrijednost (ne samo kao nakit) a vrlo su rijetki i nedostupni. Da zlata ima koliko i drveta, toliko bi i koštalo.

Nemačka je posle II svetskog rata pokušala da ratne reparacije plati tako što će vaditi zlato iz mora... Jako skup proces i potpuno neisplativ...

@ja
Bogami i vazduh i voda ce uskoro postati vrlo retki.

Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.

Voda je produkt sagorevanja vodinika a ne gorivo.Nešto kao pepeo vodonika.Kao kad bi hteo od pepela da ponovo napraviš ugalj...

Krije se jos vece blago a to je vodonik. Usavrsimo li proces dobijanja mozemo prekinuti zagadjenje planete jer su baterije preskupe i prljava tehnologija.

Nema u okeanima samo zlata mnogo, ima i skoro svih drugih elemenata u količinama mnogo većim nego što su nam dostupne klasičnim rudarskim metodama. Koncentracija je mala, ali je količina vode tolika, da su i brojke koje se dobiju neverovatne. I litijuma ima mnogo više u morskoj vodi nego što je dostupno kopanjem, tako da za baterije ima budućnosti, samo da nađemo način da ga isfiltriramo iz slane vode.
Slična je i priča sa Sunčevim sistemom. U Suncu je koncentrisano preko 99 posto mase celog Sunčevog sistema, pa iako je najvećim delom sačinjeno od vodonika, drugih elemenata ima toliko u tragovima da je ipak u Suncu najveća koncentracija možda bilo čega što vam padne na pamet. A za koji milion godina, ako poživimo i tehnološki napredujemo, moći ćemo i da sakupljamo te elemente, i usput produžimo život Suncu smanjivši mu masu.

od 828 biliona do 400 triliona? kakvi strucnjaci, takve i procene

Isušuj!

Valjda milijarde tona zlata?

Sa tom kolicinom zlata njegova cena bi bila na nivou kikirikija, dakle opet ni blizu cifara kojima se gadjate!

Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.
(Moo, 16. septembar 2019 18:35)

Zato što je retko...

Voda je produkt sagorevanja vodinika a ne gorivo.Nešto kao pepeo vodonika.Kao kad bi hteo od pepela da ponovo napraviš ugalj...
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (aca, 16. septembar 2019 19:48)

Ni blizu ne stoji tvoja analogija. Sagorevanjem uglja se dobija Ugljen dioksid i ugljen monoksid (nepotpuno sagorevanje). Redukcijom CO2 se dobija CO a redukcijum CO se dobija ugljen. Redukcijom vode se dobija ponovo vodonik. Alkalni metal kao sto je kalijum bi redukovao vodu u vodonik.

Još nam fali da prekopamo sve reke u potrazi za zlatom. U emisijama na Diskaveriju se vidi kako razvaljuju prirodu kopači zlata i kako to nikog nije briga, glavno je samo da se dolari vrte.

Što je babi milo, to joj se snilo.

Cela planeta je sastavljena od plemenitih elemenata. Jedan od njih je plemeniti metal. Naš komercijalno materijalisticki sistem vrednosti u svoj svojoj ogranicenosti napravio je listu vrednih i nevrednih supstanci. To nas je i dovelo do stanja planete i ljudskog roda tu gde jeste danas. I biće samo gore. Oko nas su bogatstva koja ne vidimo jer smo slepi kod očiju... Uče nas da vidimo samo ono što nas ubeđuju da je vredno. I mi se primamo ki muva na ..

svaki put kad cijena zlata krene na gore počinju ovakve priče...

@ Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.
(Moo, 16. septembar 2019 18:35)
Odnos pluseva i minuseve na ovaj komentar je odraz zasto je Srbija tu gde jeste. Klasicna kafanska prica. Informisi se zasto je dijamant skup kao i zlato. I nije tacno da je dijamant samo bljestavi kamen vec se koristi u mnogim visokotehnoloskim industrijama.

Vest za sto godina je kako je pronadjen nacin da se izvlaci zlato iz okeana, za trista godina spasavaju se okeani ker su ljudi skontali da je koncentracija zlata od vitalnog znacaja za opstanak zivih vrsta u slanim vodama i tako u krug...

ni reč o zlatu u pesku..

Više zlata ima u izmetu svih nas nego li u u toliko kubnih kilometara vode...

Meni samo nije jasno kako su ljudi uspeli da nadju vrednost u svetlucavom kamenu kao sto je dijamant ili bljestavom kamenu kao sto je zlato...a nisu uspeli vrednost da nadju u vodi, vazduhu, drvecu.
(Moo, 16. septembar 2019 18:35)

I tu se moj prijatelju krije odgovor na ovu nikada gluplju vest. Naime, zlato je plemenito jer osim što sija, jako teško stupa u reakciju sa drugim elementima. Njegova retkost u kombinaciji sa gore navedenim ga čini vrednim. Kada bi pronašli način da ga dobijemo iz okeana i to jeftino, zlato više ne bi vredelo (ponuda i potražnja). Kada voda i drveće koje proizvodi kiseonik postanu toliko retki, i oni će dobiti na vrednosti kao i zlato. Pomolimo se obojica da taj dan doživeti nećemo.

Ispravka. Ako bi se stvarno isfiltrirala opisana količina zlata, zlato bi tada imalo vrednost vode. Cena zlata je određena ne samo njegovom lepotom već i time što je izuzetno retko. Zakoni tržišne ekonomije su nemilosrdni. Odnosno ako je ponuda veća od potražnje cena doživljava sunovrat. Isto, naravno, vredi i u obrnutom slučaju. Ako je potražnja veća od ponude, cena ide u nebo.

kome treba zlato.. daj leba, meka, vode

@ja
Bogami i vazduh i voda ce uskoro postati vrlo retki.

(Moo, 16. septembar 2019 18:35)

Zato što imaju svoju upotrebnu vrijednost (ne samo kao nakit) a vrlo su rijetki i nedostupni. Da zlata ima koliko i drveta, toliko bi i koštalo.

Nemačka je posle II svetskog rata pokušala da ratne reparacije plati tako što će vaditi zlato iz mora... Jako skup proces i potpuno neisplativ...