"Lično dobio obaveštenje, e-banking sa 8 na 15 RSD" VIDEO

Samo u Srbiji i zemljama trećeg sveta moguće je ovako nešto. U celoj EU net banking se forsira i besplatan je, provizije se plaćaju na šalterima, samo u majčici Srbiji još vole pečate, šaltere, papire.

prilikom podizanja stambenog kredita, placa se osiguranje kredita kod nacionalne korporacije. to osiguranje treba da plati banka, jer je to osiguranje za nju. banke taj novac (22000 rsd) naplacuju od klijenta, pa onda uplacuju Korporaciji. naravno NBS ne reaguje. koga birga. tako je i za sve ostalo.

Pa u Srbiji je to poslovna politika, a u normalnim zemljama to je klasični primjer kartela i predviđene su drakonske novčane i zatvorske kazne!

Formirate državnu firmu za uslugu plaćanja, uvedete račune bez održavanja, e-banking sa minimalnom provizijom, i radite samo platni promet i izdavanje kartica. Ne dajete kredite, ne dozvoljavate bilo kakav minus.
Tako razdvojite banke od pružalaca usluge plaćanja, i za vrlo kratko vreme uvedete red.

Radim za stranu firmu koja prodaje specifican proizvod te takakv proizvod prodaje jos samo nekoliko firmi. Moja firma ima znacajan uticaj na trziste ali ne i monopol. NAJSTROZE je zabranjeno dogovaranje o cjenama i podjeli trzista i kupaca, direktno ili indirektno, cak i nagovjestaji. Kazne su zastrasujuce velike na globalnom nivou (10 % ukupnog prometa u svijetu sto u mom slucaju iznosi 1.5 milijardi dolara ako se dokaze da sam ja za posao od npr 100.000 e ukupne vrijednosti dogovorio sa konkurencijom). Evropska komisija ima pravo uvida u sve dokumentw, mailove poruke razgovore....
Ako to moze biti za privredu zasto ne moze biti za banke i bankare isti zakon, ista provjera ista kazna? Mozda i ima ali da li se sprovodi?

Deru nas gde stignu i kako stignu. U Srbiji im je sve dozvoljeno.

pa gde da odem kada svi imaju iste uslove...jedino u inostranstvo

Koliko znam, za sada banka inteza ne naplaćuje proviziju za transakcije obavljene e-bankingom.
Ali, očigledno da je u pitanju igra kao i sa ostalim stvarima u našpj zemlji. Navučeš klijente na ebanking, onda raspališ proviziju. Navučeš vozače na tng, zatim uvedeš silne ateste i povećeš cenu gasa... Taj pristup kod nas nikad ne omane...

Sto manje imati posla sa bankom. Mislim na kredite, pozajmice, itd. Drzava njima ne moze da doskoci nikako, jer oni malo povecaju proviziju na neku uslugu i resili su problem. Neka svakom gradjaninu uzmu po 1 dinar to je 7 miliona dinara za neku glupost, na primer - "pregled stanja na racunu".
Tako da, banke mogu da izmisle sve i svasta i njih drzava ne moze da ukroti.

Pa "poslovna politika" je da se dogovore.

"Opet ne razumem ovu cemu diskusija. Svako naplacuje svoj rad i cenu svojih usluga. Evo pitanja da li kafa kosta 170 din u kaficu? Da li je to realna cena ili je 20 din. Jel to kartelsko ponasanje. Nije, vlasnik je odlucio da ponudi uslugu i ta usluga kosta toliko."
*********************************************
Hajde, ukljuci malo mozak, srece ti! Jel' moras da sednes u kafic da pijes kafu? Naravno da ne - stvar licnog izbora!. A jel' mozes da biras izmedju primanja plate na ruke ili preko racunja u banci - pa naravno da ne! E zato sto si prinudjen da koristis neciju uslugu, zato je dogovaranje na takvom tipu trzista nedopustivo...maksimalno sam uprostio, ali nadam se darazumes poentu...

bezobrazni su, ali opet jeftinije nego na salterima, a tek zaobilazenje saltera to nema cenu!!!

Opet ne razumem ovu cemu diskusija. Svako naplacuje svoj rad i cenu svojih usluga. Evo pitanja da li kafa kosta 170 din u kaficu? Da li je to realna cena ili je 20 din. Jel to kartelsko ponasanje. Nije, vlasnik je odlucio da ponudi uslugu i ta usluga kosta toliko.
(Nenad, 17. avgust 2018 11:05)

Sve bi to bilo ok kad drugi vlasnik se ne bi dogovorio sa prvim i umesto da on npr ponudi tu kafu za 150 din i ponudi izbor kupcu on se dogovorio sa prvim da ta kafa kosta 170 din i tako se svi vlasnici svuda u svakom kaficu dogovore i ne ostavljaju tebi kao kupcu izbor vec te primoravaju svuda na istu cenu i uslove i to se onda zove kartelsko udruzivanje i u normalnim zemljama postoji kazna za taj nacin poslovanja dok kod nas u banana zemlji mogu da rade sta hoce bez ikakvih konsekvenci!

@ Nenad, 17. avgust 2018 11:05)

Mesas babe i zabe. Kafu u kaficu covek ne mora da pije ako mu je skupa a bankarske usluge mora da koristi. Plata se prima preko racuna,firme posluju preko racuna i tu nema izbora,drzava rekla da mora tako da bi bilo transparentno i da bi se pratili tokovi novca.. Znaci tu nema izbora,naterani smo u banke!

@Opet ne razumem ovu cemu diskusija. Svako naplacuje svoj rad i cenu svojih usluga. Evo pitanja da li kafa kosta 170 din u kaficu? Da li je to realna cena ili je 20 din. Jel to kartelsko ponasanje. Nije, vlasnik je odlucio da ponudi uslugu i ta usluga kosta toliko.
(Nenad, 17. avgust 2018 11:05)

ti ne moraš da odeš u kafić, ali ako negde legalno radiš, moraš da imaš račun u nekoj banci.
ja odem u kafić tri puta godišnje, ali karticu koristim svaki dan....

Takodje, svi provajderi kablovskih televizija u Srbiji posluju po kartelskom dogovaranju.

Kakve su bre ovo prevare?? U Norveskoj sam vec 10 godina. NIKADA nisu naplacivali, niti ce naplacivati proviziju na tranaskcije putem e-bankinga. 300kr (oko 30evra) je godisnje odrzavanje racuna i to je to. Nista vise.
Ima transakcija kada podizes kes, ako imas osnovni paket na placanja visa karticom, ali unutar drzave za prebacivanje novca sa jednog racuna na drugi elektronski .... NEMA PROVIZIJE. I to nema veze sa "mi smo sirotinja", i norvezani bi se pobunili na ovakvu pljacku.
Racun za struju ... jos 15 dinara.
Racun za kablovsku ... jos 15 dinara.
Racun za mobilni ... jos 15 dinara po mobilnom.
Racun za fiksni ... jos 15 dinara.
Racun za plin ... jos 15 dinara.
Racun za vodu i smece ... jos 15 dinara.

Ukupno 1 evro po domacinsvu bankama, SVAKOG MESECA.
Milion domacinstava .... milionce evra svaki mesec, nit luk jeli nit luk mirisali

firma u kojoj legalno radite je po zakonu duzna da vam, na vas zahtev, omoguci isplatu licnog dohodka u kesu
kada sam poceo da radim u novoj kompaniji pre neku godinu bio sam primoran da na ovu cinjenicu podsetim nasu finansijsku direktoricu i od tada na ruke, u kesu, primam pun iznos plate na koju sam i prijavljen
religija mi zabranjuje saradnju sa bankama i trebalo je malo vremena za gasenje svih racuna ali je bilo uspesno i taj trud i vreme su se mnogostruko isplatili

Ne znam za vas, u banci preko koje ja primam platu, sva ebanking placanja idu bez provizije. Struja, telefon, porez... 0 provizija.

Tako da, banke mogu da izmisle sve i svasta i njih drzava ne moze da ukroti.
(sitno, 17. avgust 2018 10:46)

Itekako može. Da se državni aparat malo umeša u svoju delatnost pa da svima nametne redovne revizije poslovanja i da im za svaku sitnicu rebne drakonsku kaznu (kao što to revnosno rade sa sirotinjom u Srbiji), ne bi im više nikada palo na pamet da prave kartelske dogovore.

Misliš da bi im ovako nešto prošlo u npr. Nemačkoj? Ali u korumpiranoj Srbiji ne moraju čak ni da se potrude.

Opet ne razumem ovu cemu diskusija. Svako naplacuje svoj rad i cenu svojih usluga. Evo pitanja da li kafa kosta 170 din u kaficu? Da li je to realna cena ili je 20 din. Jel to kartelsko ponasanje. Nije, vlasnik je odlucio da ponudi uslugu i ta usluga kosta toliko.
(Nenad, 17. avgust 2018 11:05)

Ne košta kafa svugde 170 dinara već je imaš i ispod 100 dinara. O tome se radi, što su cene tih usluga ujednačene i vidi se iz aviona da je u pitanju dogovor banaka, tj kartelsko ponašanje.

Treba reagovati na dinar poskupljenja a ne na 10

kao radnik banke, kazem da treba vise da se naplacuje imajuci u vidu kakav smo narod.

Ko veruje u free market taj ne razume kako ovaj svet zaista funkcionise.

Sad neka se pitaju svi da li je normalno da nema niti jedne banke u vlasništvu države!? Da ima, bilo lako. Ona se ne bi "udruživala" sa stranim, ne bi bilo ovakvih kraduckanja i kraj priče. Tad ni građani ne imali pravo da se bune jer bi imali alternativu. Ovako možemo da ćutimo i trpimo

Opet ne razumem ovu cemu diskusija. Svako naplacuje svoj rad i cenu svojih usluga. Evo pitanja da li kafa kosta 170 din u kaficu? Da li je to realna cena ili je 20 din. Jel to kartelsko ponasanje. Nije, vlasnik je odlucio da ponudi uslugu i ta usluga kosta toliko.

Mesečna članarina po kreditnoj kartici 200 dinara, za elektronsku banku nalozi se naplaćuju plus održavanje, neke banke čak naplaćuju sms koji šalju klijentu prilikom odliva sa računa i kartičnih transakcija, upit stanja na bankomatu, kamata na dozvoljeno prekoračenje preko 30% godišnje, ali kamatu bar ljudi znaju a sve ove naknade se skrivaju prilikom prodaje proizvoda

@nenad, ovde se ne prica da jedna ili nekoliko banaka digne tarife vec da sve banke dignu cenu ualuge e bankinga a to nema veze aa tvojim poredjenjem. pre bi bio slucaj da se uvoznici svih brandova kafe dogovore oko cene pa da onda skoci cena kafe u svim njenim oblicima da li je ti muckao kuci ili pio u kaficu skupljq bi ti bila nego pre

I ono sto je najbezobraznije kod banaka su razlicite vrste kredita, shodno tome i razlicite vrste kamata. Kredit je kredit, kakav god bio. U pitanju je pozjamica novca od strane banke. Kamata treba da je jedinstvena za sve. I to kao u svetu lepo 3% manje-vise. A ne kod nas derikoze naplacuju 11%, pa i 21%. Ima negde i 7, ali to je retkost.
U svakom slucaju 3% na 50000 je 1500 dinara, a na 1000000 je 30000 dinara.

U svakom slucaju 3% na 50000 je 1500 dinara, a na 1000000 je 30000 dinara.
(NoName, 17. avgust 2018 15:04)

Ajde pokušaj ponovno!

Banka u kojoj primam platu SGB je po tom pitanju vrlo korektna, nadam se da neće odlučiti drugačije da posluju, momentalno bih se vratio da čekam u red ispred šaltera. Šalim se naravno.

Formirate državnu firmu za uslugu plaćanja, uvedete račune bez održavanja, e-banking sa minimalnom provizijom, i radite samo platni promet i izdavanje kartica. Ne dajete kredite, ne dozvoljavate bilo kakav minus.
Tako razdvojite banke od pružalaca usluge plaćanja, i za vrlo kratko vreme uvedete red.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Žarko, 17. avgust 2018 10:45)

Odlično rešenje. Ako se setimo iskustava sa ostalim firmama/organizacijama/službama koje su u vlasništvu države i zamislimo da je ovako nešto urađeno pre 10 godina usluge e-bankinga bi u Srbiji izgledala ovako:

1) Od browsera bi bio podržan samo IE, a i to pitanje koja verzija.
2) Na e-banking na mobilnom telefoni bi mogli da zaboravite.
3) Komunikacija u vezi problema bi se odvijala telefonski ili na šalteru. Email zaboravite. Telefonski bi uglavnom dobijali beskorisne informacije a na šalteru bi vas provozali kroz 3 šaltera i na kraju rekli da uplatite taksu od 500 dinara u slućaju žalbe. Naravno da se taksa zadržava bez obzira da li vam je uvažena ili ne. I naravno da bi potrošili ceo dan za čekanje u redovima, počev od 5 ujutro.
4) Prvih par godina firma bi radila sa gubicima (pošto jelte mora da se napravi infrastruktura). Posle bi se to ispeglalo ali ne zato što je firma postala profitabilna nego zato što bi svake godine dobijali dotacije iz budžeta.
5) Na kraju to niko ne bi koristio ali bi u firmi bilo više od 400 zapolenih.

@Milos: lepo u tekstu piše da smo finansijski nepismeni, što i ti dokazuješ: po zakonu, radnik ima pravo da bira da li želi platu na račun u banci ili keš na ruke.

kao radnik banke, kazem da treba vise da se naplacuje imajuci u vidu kakav smo narod.

Opet ne razumem ovu cemu diskusija. Svako naplacuje svoj rad i cenu svojih usluga. Evo pitanja da li kafa kosta 170 din u kaficu? Da li je to realna cena ili je 20 din. Jel to kartelsko ponasanje. Nije, vlasnik je odlucio da ponudi uslugu i ta usluga kosta toliko.

U svakom slucaju 3% na 50000 je 1500 dinara, a na 1000000 je 30000 dinara.
(NoName, 17. avgust 2018 15:04)

Ajde pokušaj ponovno!

I ono sto je najbezobraznije kod banaka su razlicite vrste kredita, shodno tome i razlicite vrste kamata. Kredit je kredit, kakav god bio. U pitanju je pozjamica novca od strane banke. Kamata treba da je jedinstvena za sve. I to kao u svetu lepo 3% manje-vise. A ne kod nas derikoze naplacuju 11%, pa i 21%. Ima negde i 7, ali to je retkost.
U svakom slucaju 3% na 50000 je 1500 dinara, a na 1000000 je 30000 dinara.

Samo u Srbiji i zemljama trećeg sveta moguće je ovako nešto. U celoj EU net banking se forsira i besplatan je, provizije se plaćaju na šalterima, samo u majčici Srbiji još vole pečate, šaltere, papire.

"Opet ne razumem ovu cemu diskusija. Svako naplacuje svoj rad i cenu svojih usluga. Evo pitanja da li kafa kosta 170 din u kaficu? Da li je to realna cena ili je 20 din. Jel to kartelsko ponasanje. Nije, vlasnik je odlucio da ponudi uslugu i ta usluga kosta toliko."
*********************************************
Hajde, ukljuci malo mozak, srece ti! Jel' moras da sednes u kafic da pijes kafu? Naravno da ne - stvar licnog izbora!. A jel' mozes da biras izmedju primanja plate na ruke ili preko racunja u banci - pa naravno da ne! E zato sto si prinudjen da koristis neciju uslugu, zato je dogovaranje na takvom tipu trzista nedopustivo...maksimalno sam uprostio, ali nadam se darazumes poentu...

firma u kojoj legalno radite je po zakonu duzna da vam, na vas zahtev, omoguci isplatu licnog dohodka u kesu
kada sam poceo da radim u novoj kompaniji pre neku godinu bio sam primoran da na ovu cinjenicu podsetim nasu finansijsku direktoricu i od tada na ruke, u kesu, primam pun iznos plate na koju sam i prijavljen
religija mi zabranjuje saradnju sa bankama i trebalo je malo vremena za gasenje svih racuna ali je bilo uspesno i taj trud i vreme su se mnogostruko isplatili

@ Nenad, 17. avgust 2018 11:05)

Mesas babe i zabe. Kafu u kaficu covek ne mora da pije ako mu je skupa a bankarske usluge mora da koristi. Plata se prima preko racuna,firme posluju preko racuna i tu nema izbora,drzava rekla da mora tako da bi bilo transparentno i da bi se pratili tokovi novca.. Znaci tu nema izbora,naterani smo u banke!

Sto manje imati posla sa bankom. Mislim na kredite, pozajmice, itd. Drzava njima ne moze da doskoci nikako, jer oni malo povecaju proviziju na neku uslugu i resili su problem. Neka svakom gradjaninu uzmu po 1 dinar to je 7 miliona dinara za neku glupost, na primer - "pregled stanja na racunu".
Tako da, banke mogu da izmisle sve i svasta i njih drzava ne moze da ukroti.

Deru nas gde stignu i kako stignu. U Srbiji im je sve dozvoljeno.

Radim za stranu firmu koja prodaje specifican proizvod te takakv proizvod prodaje jos samo nekoliko firmi. Moja firma ima znacajan uticaj na trziste ali ne i monopol. NAJSTROZE je zabranjeno dogovaranje o cjenama i podjeli trzista i kupaca, direktno ili indirektno, cak i nagovjestaji. Kazne su zastrasujuce velike na globalnom nivou (10 % ukupnog prometa u svijetu sto u mom slucaju iznosi 1.5 milijardi dolara ako se dokaze da sam ja za posao od npr 100.000 e ukupne vrijednosti dogovorio sa konkurencijom). Evropska komisija ima pravo uvida u sve dokumentw, mailove poruke razgovore....
Ako to moze biti za privredu zasto ne moze biti za banke i bankare isti zakon, ista provjera ista kazna? Mozda i ima ali da li se sprovodi?

Sad neka se pitaju svi da li je normalno da nema niti jedne banke u vlasništvu države!? Da ima, bilo lako. Ona se ne bi "udruživala" sa stranim, ne bi bilo ovakvih kraduckanja i kraj priče. Tad ni građani ne imali pravo da se bune jer bi imali alternativu. Ovako možemo da ćutimo i trpimo

Formirate državnu firmu za uslugu plaćanja, uvedete račune bez održavanja, e-banking sa minimalnom provizijom, i radite samo platni promet i izdavanje kartica. Ne dajete kredite, ne dozvoljavate bilo kakav minus.
Tako razdvojite banke od pružalaca usluge plaćanja, i za vrlo kratko vreme uvedete red.

Pa u Srbiji je to poslovna politika, a u normalnim zemljama to je klasični primjer kartela i predviđene su drakonske novčane i zatvorske kazne!

@Opet ne razumem ovu cemu diskusija. Svako naplacuje svoj rad i cenu svojih usluga. Evo pitanja da li kafa kosta 170 din u kaficu? Da li je to realna cena ili je 20 din. Jel to kartelsko ponasanje. Nije, vlasnik je odlucio da ponudi uslugu i ta usluga kosta toliko.
(Nenad, 17. avgust 2018 11:05)

ti ne moraš da odeš u kafić, ali ako negde legalno radiš, moraš da imaš račun u nekoj banci.
ja odem u kafić tri puta godišnje, ali karticu koristim svaki dan....

prilikom podizanja stambenog kredita, placa se osiguranje kredita kod nacionalne korporacije. to osiguranje treba da plati banka, jer je to osiguranje za nju. banke taj novac (22000 rsd) naplacuju od klijenta, pa onda uplacuju Korporaciji. naravno NBS ne reaguje. koga birga. tako je i za sve ostalo.

Opet ne razumem ovu cemu diskusija. Svako naplacuje svoj rad i cenu svojih usluga. Evo pitanja da li kafa kosta 170 din u kaficu? Da li je to realna cena ili je 20 din. Jel to kartelsko ponasanje. Nije, vlasnik je odlucio da ponudi uslugu i ta usluga kosta toliko.
(Nenad, 17. avgust 2018 11:05)

Sve bi to bilo ok kad drugi vlasnik se ne bi dogovorio sa prvim i umesto da on npr ponudi tu kafu za 150 din i ponudi izbor kupcu on se dogovorio sa prvim da ta kafa kosta 170 din i tako se svi vlasnici svuda u svakom kaficu dogovore i ne ostavljaju tebi kao kupcu izbor vec te primoravaju svuda na istu cenu i uslove i to se onda zove kartelsko udruzivanje i u normalnim zemljama postoji kazna za taj nacin poslovanja dok kod nas u banana zemlji mogu da rade sta hoce bez ikakvih konsekvenci!

bezobrazni su, ali opet jeftinije nego na salterima, a tek zaobilazenje saltera to nema cenu!!!

pa gde da odem kada svi imaju iste uslove...jedino u inostranstvo

Pa "poslovna politika" je da se dogovore.

Opet ne razumem ovu cemu diskusija. Svako naplacuje svoj rad i cenu svojih usluga. Evo pitanja da li kafa kosta 170 din u kaficu? Da li je to realna cena ili je 20 din. Jel to kartelsko ponasanje. Nije, vlasnik je odlucio da ponudi uslugu i ta usluga kosta toliko.
(Nenad, 17. avgust 2018 11:05)

Ne košta kafa svugde 170 dinara već je imaš i ispod 100 dinara. O tome se radi, što su cene tih usluga ujednačene i vidi se iz aviona da je u pitanju dogovor banaka, tj kartelsko ponašanje.

Ne znam za vas, u banci preko koje ja primam platu, sva ebanking placanja idu bez provizije. Struja, telefon, porez... 0 provizija.

Koliko znam, za sada banka inteza ne naplaćuje proviziju za transakcije obavljene e-bankingom.
Ali, očigledno da je u pitanju igra kao i sa ostalim stvarima u našpj zemlji. Navučeš klijente na ebanking, onda raspališ proviziju. Navučeš vozače na tng, zatim uvedeš silne ateste i povećeš cenu gasa... Taj pristup kod nas nikad ne omane...

@nenad, ovde se ne prica da jedna ili nekoliko banaka digne tarife vec da sve banke dignu cenu ualuge e bankinga a to nema veze aa tvojim poredjenjem. pre bi bio slucaj da se uvoznici svih brandova kafe dogovore oko cene pa da onda skoci cena kafe u svim njenim oblicima da li je ti muckao kuci ili pio u kaficu skupljq bi ti bila nego pre

Mesečna članarina po kreditnoj kartici 200 dinara, za elektronsku banku nalozi se naplaćuju plus održavanje, neke banke čak naplaćuju sms koji šalju klijentu prilikom odliva sa računa i kartičnih transakcija, upit stanja na bankomatu, kamata na dozvoljeno prekoračenje preko 30% godišnje, ali kamatu bar ljudi znaju a sve ove naknade se skrivaju prilikom prodaje proizvoda

Banka u kojoj primam platu SGB je po tom pitanju vrlo korektna, nadam se da neće odlučiti drugačije da posluju, momentalno bih se vratio da čekam u red ispred šaltera. Šalim se naravno.

Tako da, banke mogu da izmisle sve i svasta i njih drzava ne moze da ukroti.
(sitno, 17. avgust 2018 10:46)

Itekako može. Da se državni aparat malo umeša u svoju delatnost pa da svima nametne redovne revizije poslovanja i da im za svaku sitnicu rebne drakonsku kaznu (kao što to revnosno rade sa sirotinjom u Srbiji), ne bi im više nikada palo na pamet da prave kartelske dogovore.

Misliš da bi im ovako nešto prošlo u npr. Nemačkoj? Ali u korumpiranoj Srbiji ne moraju čak ni da se potrude.

Ko veruje u free market taj ne razume kako ovaj svet zaista funkcionise.

Kakve su bre ovo prevare?? U Norveskoj sam vec 10 godina. NIKADA nisu naplacivali, niti ce naplacivati proviziju na tranaskcije putem e-bankinga. 300kr (oko 30evra) je godisnje odrzavanje racuna i to je to. Nista vise.
Ima transakcija kada podizes kes, ako imas osnovni paket na placanja visa karticom, ali unutar drzave za prebacivanje novca sa jednog racuna na drugi elektronski .... NEMA PROVIZIJE. I to nema veze sa "mi smo sirotinja", i norvezani bi se pobunili na ovakvu pljacku.
Racun za struju ... jos 15 dinara.
Racun za kablovsku ... jos 15 dinara.
Racun za mobilni ... jos 15 dinara po mobilnom.
Racun za fiksni ... jos 15 dinara.
Racun za plin ... jos 15 dinara.
Racun za vodu i smece ... jos 15 dinara.

Ukupno 1 evro po domacinsvu bankama, SVAKOG MESECA.
Milion domacinstava .... milionce evra svaki mesec, nit luk jeli nit luk mirisali

Treba reagovati na dinar poskupljenja a ne na 10

Takodje, svi provajderi kablovskih televizija u Srbiji posluju po kartelskom dogovaranju.

@Milos: lepo u tekstu piše da smo finansijski nepismeni, što i ti dokazuješ: po zakonu, radnik ima pravo da bira da li želi platu na račun u banci ili keš na ruke.

Formirate državnu firmu za uslugu plaćanja, uvedete račune bez održavanja, e-banking sa minimalnom provizijom, i radite samo platni promet i izdavanje kartica. Ne dajete kredite, ne dozvoljavate bilo kakav minus.
Tako razdvojite banke od pružalaca usluge plaćanja, i za vrlo kratko vreme uvedete red.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Žarko, 17. avgust 2018 10:45)

Odlično rešenje. Ako se setimo iskustava sa ostalim firmama/organizacijama/službama koje su u vlasništvu države i zamislimo da je ovako nešto urađeno pre 10 godina usluge e-bankinga bi u Srbiji izgledala ovako:

1) Od browsera bi bio podržan samo IE, a i to pitanje koja verzija.
2) Na e-banking na mobilnom telefoni bi mogli da zaboravite.
3) Komunikacija u vezi problema bi se odvijala telefonski ili na šalteru. Email zaboravite. Telefonski bi uglavnom dobijali beskorisne informacije a na šalteru bi vas provozali kroz 3 šaltera i na kraju rekli da uplatite taksu od 500 dinara u slućaju žalbe. Naravno da se taksa zadržava bez obzira da li vam je uvažena ili ne. I naravno da bi potrošili ceo dan za čekanje u redovima, počev od 5 ujutro.
4) Prvih par godina firma bi radila sa gubicima (pošto jelte mora da se napravi infrastruktura). Posle bi se to ispeglalo ali ne zato što je firma postala profitabilna nego zato što bi svake godine dobijali dotacije iz budžeta.
5) Na kraju to niko ne bi koristio ali bi u firmi bilo više od 400 zapolenih.