Moj kvadratGigantski damperi i svemirski prizori: B92.net na terenu gde će moći da se kopa ceo milenijum
Površinski kop Novo Cerovo uskoro će postati prvi eko-rudnik u Srbiji, najavila je kompanija Ziđin Koper Srbija (Serbia Zijin Copper).
Izvor: B92/Ana Ristović
Novo Cerovo jedna je od lokacija na kojima radi ova kompanija. Sem nje, ogranak Bor Koper (Bor Copper) čine površinski kopovi Veliki Krivelj i Majdanpek, rudnik Jama, te TIR topionica bakra.
Glavni proizvod kineske kompanije na tom području je katodni bakar, ali proizvode se i značajne količine zlata i srebra. Više o tome koliko će ovih ruda biti iskopano u narednom periodu pročitajte u posebnom tekstu.
Kada se kroči na pomenuto Novo Cerovo, teško je poverovati da je teren doskora potpuno drugačije izgledao.
"Ove godine počelo se sa zaravnanjem terena i ozelenjavanjem. Jedno neplanirano odlagalište jalovine pošumljeno je pre dva meseca, a na još jednom takvom već je zasejana trava koja još nije izrasla", objasnili su predstavnici kompanije novinarima.
Ukupna rekultivacija zemljišta koštaće oko 500.000 dolara.
Tu se, naravno, ne završavaju krupni planovi kompanije.
"Rudnik Novo Cerovo je od prošle godine ponovo počeo sa eksploatacijom rude, a cilj je da se prerađuje 10.000 tona vlažne rude na dan", kaže Vidoje Adamović, zamenik rukovodioca ogranka RBB i rukovodilac rudnika Veliki Krivelj.
Pitali smo rudare kako se odvija sam proces eksploatacije.
"Naš zadatak je da rudu otkopamo na površinskom kopu Novo Cerovo, usitnimo je i transportujemo do flotacije Veliki Krivelj gde se vrši koncentracija rude", pojašnjava Dragan Perić, rukovodilac fabrike drobljenja i mlevenja rudnika Novo Cerovo.
Da bi se stvorila jasnija slika o tome koliko je sve na ovom terenu masivno, veliko, teško i obimno, valja napomenuti da je kapacitet tog postrojenja oko čak 400 tona rude na sat.
Ipak, najveću pažnju privlači površina nalik na jezerce prelepe boje - na prvi pogled budi želju da se okupate na takvom mestu.
Međutim, kako dalje priča naš sagovornik, "jezerce" služi za zgušnjavanje rude.
"Gotov proizvod mlevenja odlazi u taj zgušnjivač, gde se vrši dodatno zgušnjavanje i takva mešavina se onda pumpama transportuje 11 kilometara u flotaciju Veliki Krivelj", pojašnjava Perić.
Potencijale ovog kopa prepoznaju mnogi mladi stručnjaci.
Inženjer geologije zaposlen na Novom Cerovu, David Odalović, u Bor se preselio iz Beograda - priznajmo, to je potez na koji se ne bi baš tako rado odlučio svaki prestoničanin. Kaže da je zadovoljan uslovima rada, ali i vazduhom, za koji tvrdi da je bolji nego u glavnom gradu.
Ziđin otkrio kada će građani Bora početi da udišu zdrav vazduh
"Radni dan mi počinje u 7 ujutru, spremamo se i idemo na teren, gde uzimamo uzorke koje testiramo na bakar. Nakon toga odvajamo rudu od jalovine, crtamo karte, usmeravamo proizvodnju, pomažemo rudarskim inženjerima", navodi Odalović.
Njegov kolega, rudarski inženjer Stevan Stojadinović, rodom iz Boljevca, zaposlio se ovde pre godinu dana.
"I nisam pogrešio, to je bila prava odluka u mom životu", tvrdi Stevan, čiji deda se nakratko takođe bavio rudarskim poslom i time verovatno utabao put karijere svog unuka.
Nedaleko od Novog Cerova nalazi se već pomenuti Veliki krivelj. Takođe površinski kop, neverovatnog izgleda.
Bojom i reljefom, pojedini krajolici podsećaju na kadrove iz naučno-fantastičnih filmova ili snimke sa Meseca.
"Veliki krivelj je najveći površinski kop koji se bavi eksploatacijom metalične mineralne sirovine - rude bakra, zlata i srebra - na Balkanu", kaže njegov upravnik, Dejan Mitić.
A ono što se iskopa prenosi se kamionima nosivosti 240 tona.
Ova masivna vozila gutaju od 100 do 120 litara po satu.
Uz to, mehanizacija ne staje 22 sata dnevno. Svakog dana.
"Za nas nema kiša, sneg, praznik...", napominje upravnik.
Kop ima projekat eksploatacije za narednih 50 godina, ali prema njegovim rečima, u ovoj i okolnim oblastima moći će da se rudari još 1.000 godina.
Dnevno se ovde proizvede 130.000 tona iskopina. Od toga, trećina je ruda bakra.
Da bi sve funkcionisalo kako treba potreban je i veliki broj zaposlenih, pa je na tom mestu, dodaje Mitić, uposleno oko 600 radnika.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
