BBC 0

18.04.2024.

16:40

Izrael i Palestinci: Zašto pregovori o primirju traju toliko dugo

Dok su pregovori o prekidu vatre u ratu Izraela i Hamasa u zastoju, razmatramo koje su sve prepreke za postizanje sporazuma.

Izvor: Jasmin Farag - BBC njuz na arapskom

Izrael i Palestinci: Zašto pregovori o primirju traju toliko dugo
Reuters

Podeli:

Dok su pregovori o primirju u ratu Izraela i Gaza u zastoju, bavimo se preprekama sa kojima se suočavaju izraelski i Hamasovi pregovarači dok pokušavaju da postignu dogovor.

Najnoviji predlog iznele su Sjedinjene Američke Države, a direktor CIA Vilijam Berns boravio je u Egiptu početkom aprila da predstavi detalje.

Ali i Izrael i Hamas su imali primedbe na plan, koji je sadržao "privremenu obustavu vatre" od šest nedelja.

Pregovori su usledili šest meseci otkako su borci Hamasa upali preko granice Gaze u Izrael, ubivši oko 1.200 ljudi i uzevši 253 taoca, prema izraelskim proračunima.

Od tada je u Gazi poginulo više od 33.000 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas, dok Ujedinjene nacije procenjuju da je 1,7 miliona Palestinaca - polovina od njih deca - moralo da napusti domove.

Amerikanci u predlogu pozivaju je Izrael da oslobodi 900 palestinskih zatvorenika, među njima 100 koji služe doživotne kazne zatvora, u zamenu za 40 preostalih talaca koji se drže u Pojasu Gaze.

Pozivaju i na postepeno povlačenje izraelskih snaga sa kontrolnih punktova postavljenih duž puta Salah Al Din koji se proteže od severa do juga Gaze.

Punktovi su doveli do problema za Palestince na jugu koji žele da se vrate na sever.

U dosadašnjem toku rata, koji traje više od pola godine, Izrael i Hamas su samo jednom - u novembru - dogovorili krhko primirje koje je bilo na snazi sedam dana.

Tada je Izrael pustio neke Palestince iz zatvora, a Hamas oslobodio grupu talaca koje je kidnapovao tokom napada na jug Izraela 7. oktobra.

Evo nekoliko primedbi koje su izneli Izrael i Hamas na predlog.

Jezik

Hamas je izneo primedbu na reč "privremeno" - on želi trajni i konačni kraj rata.

"Nećemo prihvatiti stalno izraelsko prisustvo u sektoru, što bi im omogućilo da pokreću nove napade na naš narod", napisao je u saopštenju Basem Naim, član Hamasovog političkog biroa.

EPA

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nazvao je Hamasov zahtev "deluzivnim" i rekao da će Izrael nastaviti da se bori u Gazi sve dok ne postigne "potpunu pobedu".

Netanjahu je takođe rekao da će se pobeda desiti samo kad Izrael uđe u južni grad Rafu, za koji kaže da je poslednje Hamasovo uporište.

Tamo se skriva oko 1,5 raseljenih Palestinaca.

Ali izveštaji ukazuju na to da Netanjahu razmatra odlaganje potpune invazije na Rafu.

Ovo je usledilo posle do sada neviđenog iranskog napada u subotu, kad je Iran ispalio više od 300 projektila i dronova na Izrael.

Teheran se zarekao na odmazdu posle smrtonosnog napada na konzulat u sirijskoj prestonici Damasku, za koji je okrivljen Izrael.

Pregovori o taocima

Reuters

Glavni razlog za zabrinutost i za Izrael i za Hamas je oslobađanje talaca i kako se oni biraju.

SAD su predložile da Hamas oslobodi 40 od preostalih talaca koji moraju biti "živi", umesto "živi i mrtvi", kao što je prethodno bilo prihvaćeno.

To bi se desilo u zamenu za 900 palestinskih zatvorenika koji se drže u izraelskim zatvorima.

Izvori iz Hamasa rekli su za BBC da je "glavni kamen spoticanja u sporazumu reč 'živi'".

Neki izveštaji sugerišu da Hamas možda nema 40 živih talaca koji ispunjavaju kriterijum za oslobađanje.

Ovo se zasniva na humanitarnim osnovama i obuhvata žene, vojnikinje, muškarce starije od 50 godina, i muškarce mlađe od 50 godina sa zdravstvenim problemima.

SAD su predložile da budu uključeni i "muški vojnici", što je Hamas odbio.

"Vojnici kao taoci imaju veću cenu od civila", kaže izraelski mirovni aktivista i bivši pregovarač za puštanje Hamasovih talaca Geršon Baskin.

On veruje da će Hamas želeti da pregovora o njihovom puštanju odvojeno.

Izraelske vlasti procenjuju da se u Pojasu Gaze još nalazi 133 taoca, među njima i 30 ljudi čija je smrt već potvrđena.

SAD su predložile da Izrael pusti 900 zatvorenika, među njima 100 koji služe doživotne kazne zatvora, ali je glavno pitanje ko će odlučivati o tome ko će biti pušten.

"Izrael ne može da dozvoli da Hamas određuje imena palestinskih zatvorenika u dogovoru o razmeni", kaže Ilaj Nisan, nezavisni izraelski politički analitičar.

"Ako bi Hamasu bilo omogućeno da oslobodi neke od onih zatvorenika sa doživotnim kaznama, kao što su Marvan Barguti i Ahmed Sadat, na primer, to bi veoma razljutilo ljude u Izraelu."

BBC

Baskin je opisao Bargutija i Sadata kao "simbole palestinsko-izraelskog sukoba" koji su prethodno vodili "anti-izraelske" pokrete.

Barguti, bivši vođa palestinskog pokreta Fatah, osuđen je 2004. na doživotnu kaznu zatvora plus 40 godina, nakon što su ga izraelske vlasti optužile za osnivanje Brigada mučenika Al Akse - što je optužba koju je on negirao.

Brigade su izvršile brojne napade na izraelske vojnike i doseljenike na Zapadnoj obali i u Gazi, kao i samoubilačke bombaške napade na civile unutar Izraela.

Ahmed Sadat, bivši generalni-sekretar Narodnog fronta za oslobođenje Palestine, služi 30-godišnju zatvorsku kaznu zbog izdavanja naređenja za atentat na izraelskog ministra turizma Rehavama Zevija 2001. godine.

Njegov advokat je negirao tu optužbu.

Baskin kaže da bi njihov povratak u javni život mogao da inspiriše Palestince da nastave borbu protiv izraelskih trupa.

Povratak na sever

EPA

SAD su predložile da se raseljenim Palestincima na jugu dozvoli da se vrate ne sever.

Ali dok Hamas insistira na "bezuslovnom" povratku palestinskih porodica, Izrael traži određene uslove.

"Svaki Palestinac koji se vraća na sever mora da prođe temeljnu proveru izraelskih vlasti", kaže Baskin, "kako bi bile sigurne da ovi ne pripadaju Hamasovim snagama i da bi bile sigurne da se Hamasovi borci neće vratiti u svoje vojne baze na severu, iz kojih bi nalazili način da napadnu Izrael."

Ali ovu "proveru" Hamas doživljava kao novi način da se uhapse hiljade Palestinaca "bez opravdanog razloga", prema Naimu, višem zvaničniku Hamasa.

"Pritisak"

Uprkos tačkama neslaganja između Izraela i Hamasa, očekuje se da će pritisak sa kojim se suočavaju podstaći obe strane da postignu sporazum u narednim nedeljama.

Američki predsednik Džozef Bajden javno je pozvao Netanjahua da prihvati dogovor o primirju, dok je američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao Hamas da pristane na "ozbiljan predlog".

Nakon što je njegova delegacija napustila pregovore u Kairu, Hamas je izdao saopštenje u kom je rekao da se vratio "na konsultacije sa vođstvom pokreta, dok se pregovori i napori nastavljaju".

Bivši izraelski pregovarač za oslobađanje talaca Baskin dodaje: "Američki pritisak, pored unutrašnjeg pritiska porodica izraelskih talaca, mogao bi da natera Netanjahua da prihvati aktuelni dogovor iako mu se on ne dopada."

Pogledajte video: Ko sve drži taoce u Pojasu Gaze

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Komandant jurišne brigade priznao: Čeka nas haos

Ukrajinske trupe će se suočiti sa ozbiljnim poteškoćama ovog leta, zbog brzog napredovanja Oružanih snaga Ruske Federacije, napisao je zamenik komandanta 3. jurišne brigade ukrajinske vojske Maksim Žorin na svom Telegram kanalu.

8:34

21.5.2024.

1 d

Podeli: