Astronomija i svemir: Razrešena misterija "velikog pomračenja" zvezde Betelgez

Pošto gigantske zvezde imaju veliki poluprečnik, gravitacija na njegovoj površini je mnogo slabija nego na površini Sunca - nešto između 10 000 i 100 000 puta, pa te zvezde izbacuju materijal na još veće udaljenosti nego što je to slučaj sa našim Suncem. To je izbacivanje tako snažno da se izbačeni materijal može osloboditi gravitacione sile. Te zvezde stalno izbacuju materijal sa svojim površina. Ne čudi da je i to uzrok slabije vidljivosti. Orion, koji obiluje sjajnim zvezdama, spada u zimsku grupu sazvežđa; najsjajniji su Bezelgez i Rigel. Iako su tako sjajne temperatura im ne prelazi 5000 stepeni Celzijusa. Ako definišemo ukupni sjaj zvezde kao količinu energije koju u 1 sekundi izrači 1 cm3 zvezdane površine, pomnožen veličinom cele površine, onda zvezde pri niskoj temperaturi mogu da zrače veliku energiju i budi toliko sjajne kao Betelgez (creveni dzin) koji ima prečnik 400 puta veći od Sunčevog.

Pošto gigantske zvezde imaju veliki poluprečnik, gravitacija na njegovoj površini je mnogo slabija nego na površini Sunca - nešto između 10 000 i 100 000 puta, pa te zvezde izbacuju materijal na još veće udaljenosti nego što je to slučaj sa našim Suncem. To je izbacivanje tako snažno da se izbačeni materijal može osloboditi gravitacione sile. Te zvezde stalno izbacuju materijal sa svojim površina. Ne čudi da je i to uzrok slabije vidljivosti. Orion, koji obiluje sjajnim zvezdama, spada u zimsku grupu sazvežđa; najsjajniji su Bezelgez i Rigel. Iako su tako sjajne temperatura im ne prelazi 5000 stepeni Celzijusa. Ako definišemo ukupni sjaj zvezde kao količinu energije koju u 1 sekundi izrači 1 cm3 zvezdane površine, pomnožen veličinom cele površine, onda zvezde pri niskoj temperaturi mogu da zrače veliku energiju i budi toliko sjajne kao Betelgez (creveni dzin) koji ima prečnik 400 puta veći od Sunčevog.