Multiverzum, tamna materija i "ogledalni svemir": Šta ako vasiona nema kraj

Koliko gluposti. Teorija praska ne kaže da je to početak univerzuma. Kaže da je to početak našeg prostora i vremena i samo toga. Ne bavi se uopšte onim sto je bilo pre praska jer u nasem prostoru i vremenu i ne postoji način da se izmeri bilo šta što je bilo pre trenutka praska. Teorija o vremenu pre praska ima koliko hocete, ali ni jedna nikada nece moci da se dokaže jer sve što mozemo da izmerimo seže do tog trenutka i ni trenutak ranije. Sve ostalo je lepa mašta. Srećom, fizikom se ne bave novinari i influenseri nego ljudi koji je razumeju.

Ko kaže da je uopšte postojao "veliki prasak"? "Mainstream" nauka? Ok. Potkrepljeno je matematikom. Ok. Ali postoje dve "anomalije". Prva je da svemira posle BB u svom širenju ubrzava, a trebalo bi da usporava, i druga, da pozadinski šum EM zračenja koji se pripisuje BB i svekoliko je prisutan u Univerzumu, može biti uzrokovan bilo čim drugim, npr. tamnom energijom, ili njenom interakcijom sa "normalnom" energijom. Pored toga, ako posmatramo koncept Multiverzuma, Teoriju struna, i multidimenzionalnost svemira, onda BB postaje samo jedna od statističkih /matematičkih mogućnosti, ali ne i JEDINA.

Dok se ne reši pitanje crne materije i crne energije nema napretka u kosmologiji

"Nešto je u prošlosti moralo da poveže ta dva regiona svemira. Nešto je moralo da kaže tom delu neba da bude iste temperature kao i taj drugi deo neba."

NEŠTO ILI NEKO? Na našoj planeti "govor" je vezan za inteligentna bića. Primećujem da podseća na početak Novog Zaveta.

interesantno

I za, na primer, Euklodovu geometrije se milenijumima mislilo da je "fotografija spoljašnjeg sveta", da je ona (ta geometrija) nezavisna od ljudskog duha... Šredinger: "imamo rašireno verovanje da je ponašanje atoma (nebeskih tela) određeno apsolutnom uzročnošću, otkuda to ubeđenje da je suprotno nemoguće? Naprosto iz navike, negovane hiljadama godina, da se misli kauzalno, usled čega ideja o nedetminisanim događajima, o apsolutnoj - iskonskoj bezuzročnošću, izgleda potpuno besmisleno, logički apsurdnno". Pa i sve te naše kosmologije – nisu "fotografije spoljnog sveta" nego su naše - "simboličke mreže – proizašle iz naše kulturne matrice (kao biološke vrste – Homo sapijens), pomoću koje mi pokušavama, radi našeg preživljavanja, da ulovima tu "stvarnost". Problem sa beskonašću je pre svega taj što "i male verovatnoće nekog događaja" postaju realno moguće...čak šta više beskonačno realno moguće.

Mozda treba traziti analogije sa eksplozijom supernove.

"Nešto je u prošlosti moralo da poveže ta dva regiona svemira. Nešto je moralo da kaže tom delu neba da bude iste temperature kao i taj drugi deo neba."

NEŠTO ILI NEKO? Na našoj planeti "govor" je vezan za inteligentna bića. Primećujem da podseća na početak Novog Zaveta.

Koliko gluposti. Teorija praska ne kaže da je to početak univerzuma. Kaže da je to početak našeg prostora i vremena i samo toga. Ne bavi se uopšte onim sto je bilo pre praska jer u nasem prostoru i vremenu i ne postoji način da se izmeri bilo šta što je bilo pre trenutka praska. Teorija o vremenu pre praska ima koliko hocete, ali ni jedna nikada nece moci da se dokaže jer sve što mozemo da izmerimo seže do tog trenutka i ni trenutak ranije. Sve ostalo je lepa mašta. Srećom, fizikom se ne bave novinari i influenseri nego ljudi koji je razumeju.

Ko kaže da je uopšte postojao "veliki prasak"? "Mainstream" nauka? Ok. Potkrepljeno je matematikom. Ok. Ali postoje dve "anomalije". Prva je da svemira posle BB u svom širenju ubrzava, a trebalo bi da usporava, i druga, da pozadinski šum EM zračenja koji se pripisuje BB i svekoliko je prisutan u Univerzumu, može biti uzrokovan bilo čim drugim, npr. tamnom energijom, ili njenom interakcijom sa "normalnom" energijom. Pored toga, ako posmatramo koncept Multiverzuma, Teoriju struna, i multidimenzionalnost svemira, onda BB postaje samo jedna od statističkih /matematičkih mogućnosti, ali ne i JEDINA.

Dok se ne reši pitanje crne materije i crne energije nema napretka u kosmologiji

Mozda treba traziti analogije sa eksplozijom supernove.

interesantno

I za, na primer, Euklodovu geometrije se milenijumima mislilo da je "fotografija spoljašnjeg sveta", da je ona (ta geometrija) nezavisna od ljudskog duha... Šredinger: "imamo rašireno verovanje da je ponašanje atoma (nebeskih tela) određeno apsolutnom uzročnošću, otkuda to ubeđenje da je suprotno nemoguće? Naprosto iz navike, negovane hiljadama godina, da se misli kauzalno, usled čega ideja o nedetminisanim događajima, o apsolutnoj - iskonskoj bezuzročnošću, izgleda potpuno besmisleno, logički apsurdnno". Pa i sve te naše kosmologije – nisu "fotografije spoljnog sveta" nego su naše - "simboličke mreže – proizašle iz naše kulturne matrice (kao biološke vrste – Homo sapijens), pomoću koje mi pokušavama, radi našeg preživljavanja, da ulovima tu "stvarnost". Problem sa beskonašću je pre svega taj što "i male verovatnoće nekog događaja" postaju realno moguće...čak šta više beskonačno realno moguće.