Moj sin u kolicima i njegov čudesni svet Vorkrafta - kako je tekla borba sa DMD sindromom

Na stranu sto je tekst dirljiv, porodica je prava porodica i momak koji je pronasao sebe. Na mene je ostavilo utisak velicina teksta koji ste objavili. U tome je razlika izmedju stranih medija i domacih. Bilo koji domaci medij bi ovo skratio minimum za 2/3 u najboljem slucaju. Svaka cast za BBC

Tuzna i lepa prica u isto vreme

Skoro nisam pročitao ovako lepu i dirljivu priču, hvala vam na tome.

Uhhh kakav prica, inace igram WoW vec 15 godina aktivno

Svojevremeno sam igrao igru call of duty 2, imao sam nekih 7000 sati odigranih online u nekih 5-6 godina, za to vreme sam stekao dosta "online" prijatelja, napravio sam pauzu od nekih 4-5 godina i pre 6 meseci upalim opet i vidim gomila ljudi koje znam iz tog vremena svi se obraduju kad su videli da sam opet se vratio, bukvalno kad godinama igrate basket sa drugarima pa napravite pauzu i onda se opet vratite svima drago svi srecni, jedini nedostatak takvog zivota je smanjena fizicka aktivnost...

Slucajno udjem, ne igram igrice odavno imam 37g ali sam imao slicna iskustva i prijatelje sa igrice koju sam igrao ranije.
Sve napisano je bas onako jeste kada se nalazis u tom svetu i vreme provodis sa on line prijateljima.
Jako emotivan tekst i lep, zadovoljstvo mi je bilo da ga procitam.

Izuzetna priča 21. veka
Naravno i sam sam "gejmer" i mogu da se poistovetim sa ovakvom pričom.

Imam drugare iz raznih delova sveta, kod nekih sam bio, kod nekih želim da odem, neki su dolazili kod mene, ali najvažnije što smo povezani i uvek tu jedni za druge.

Imam prijatelje i u "offline" životu, ali najčešće su mi prijatelji iz online sveta nekako bliži, srodniji.

Naravno kao i svako druženje, tako i online, iziskuje dosta vremena. Najčešće u doba školovanja se ima mnogo slobodnog vremena i to je super :)

Kada dodju obaveze kao što su posao i briga o porodici onda se vreme za druženje neminovno smanji i najčešće okolo vas ostanu samo pravi prijatelji.

Prijateljstvo je nešto što oplemenjuje osobu i svakom je potrebno. Ranije se moglo pisati pismom nekom prijatelju koji je daleko, ali se nikada ranije nije moglo kao sada upoznavati sa nekim na daljinu i to u sferi koja vas zanima i samim tim prijateljstvo je jače i stabilnije pošto od starta imate stvari koje vas povezuju.

Zaključak, po meni, je da je ovo jedna divna stvar modernog doba koju vidimo i u primeru iz teksta. Naravno umerenost u svemu pa i u druženju ;)

Mocan text.

Kakva prica

Ovakvih prica ima puno,i treba pisati o njima jer neko ne shvata pricu tog coveka iz RL.Niko je ni ne zna ako je on sam ne isprica.Ja sam upoznao jednog coveka koji mi se "otvorio" posle mozda pola godine,rekao je ovako: Da nisam poceo da igram WoW posle zenine smrti ko zna gde bi zavrsio. i jos mnogo takvih koji se otvore i pricaju jer jednostavno izgleda u RLu ne mogu.

Meni se cini da su oni bili dobri roditelji.

Kakav tekst! Kakva dirljiva prica...

Kakva prica

Meni se cini da su oni bili dobri roditelji.

Izuzetna priča 21. veka
Naravno i sam sam "gejmer" i mogu da se poistovetim sa ovakvom pričom.

Imam drugare iz raznih delova sveta, kod nekih sam bio, kod nekih želim da odem, neki su dolazili kod mene, ali najvažnije što smo povezani i uvek tu jedni za druge.

Imam prijatelje i u "offline" životu, ali najčešće su mi prijatelji iz online sveta nekako bliži, srodniji.

Naravno kao i svako druženje, tako i online, iziskuje dosta vremena. Najčešće u doba školovanja se ima mnogo slobodnog vremena i to je super :)

Kada dodju obaveze kao što su posao i briga o porodici onda se vreme za druženje neminovno smanji i najčešće okolo vas ostanu samo pravi prijatelji.

Prijateljstvo je nešto što oplemenjuje osobu i svakom je potrebno. Ranije se moglo pisati pismom nekom prijatelju koji je daleko, ali se nikada ranije nije moglo kao sada upoznavati sa nekim na daljinu i to u sferi koja vas zanima i samim tim prijateljstvo je jače i stabilnije pošto od starta imate stvari koje vas povezuju.

Zaključak, po meni, je da je ovo jedna divna stvar modernog doba koju vidimo i u primeru iz teksta. Naravno umerenost u svemu pa i u druženju ;)

Mocan text.

Kakav tekst! Kakva dirljiva prica...

Tuzna i lepa prica u isto vreme

Slucajno udjem, ne igram igrice odavno imam 37g ali sam imao slicna iskustva i prijatelje sa igrice koju sam igrao ranije.
Sve napisano je bas onako jeste kada se nalazis u tom svetu i vreme provodis sa on line prijateljima.
Jako emotivan tekst i lep, zadovoljstvo mi je bilo da ga procitam.

Svojevremeno sam igrao igru call of duty 2, imao sam nekih 7000 sati odigranih online u nekih 5-6 godina, za to vreme sam stekao dosta "online" prijatelja, napravio sam pauzu od nekih 4-5 godina i pre 6 meseci upalim opet i vidim gomila ljudi koje znam iz tog vremena svi se obraduju kad su videli da sam opet se vratio, bukvalno kad godinama igrate basket sa drugarima pa napravite pauzu i onda se opet vratite svima drago svi srecni, jedini nedostatak takvog zivota je smanjena fizicka aktivnost...

Skoro nisam pročitao ovako lepu i dirljivu priču, hvala vam na tome.

Na stranu sto je tekst dirljiv, porodica je prava porodica i momak koji je pronasao sebe. Na mene je ostavilo utisak velicina teksta koji ste objavili. U tome je razlika izmedju stranih medija i domacih. Bilo koji domaci medij bi ovo skratio minimum za 2/3 u najboljem slucaju. Svaka cast za BBC

Uhhh kakav prica, inace igram WoW vec 15 godina aktivno

Ovakvih prica ima puno,i treba pisati o njima jer neko ne shvata pricu tog coveka iz RL.Niko je ni ne zna ako je on sam ne isprica.Ja sam upoznao jednog coveka koji mi se "otvorio" posle mozda pola godine,rekao je ovako: Da nisam poceo da igram WoW posle zenine smrti ko zna gde bi zavrsio. i jos mnogo takvih koji se otvore i pricaju jer jednostavno izgleda u RLu ne mogu.