1. Februar 1984-e, Oxford street, Virgin megastore, ulazim i čujem "Hand in glove", kao omađijan kupujem prvi album, donosim ga nazad kući i ne skidam sa gramofona narednih mesec dana.
    Malo je bendova koji su me toliko promenili kao taj. Bili su tih godina veći od života, identitet cele jedne generacije. Trajali su taman koliko je i trebalo da traju, a da se ne obesmisle, jer smo i mi kao neshvaćeni tinejdžeri, njihovi fanovi, sazreli i pronašli se u nekoj drugoj muzici.
    Mnogo godina kasnije i moja ćerka je u tim nekim godinama, bez mog uticaja, otkrila the Smiths i slušala ih istim žarom.
    (Stari zemunac, 22. maj 2019 22:02)

    # Link komentara

  2. Dobar kolaž citata i dobar prikaz Morriseya. Happy birthday!
    (Rfil, 22. maj 2019 16:39)

    # Link komentara

  3. Ne zanimaju me njegovi stavovi i misljenja. U njima se razilazim sa rodjenom sestrom, a kamo li sa nekim vege glavonjom.
    Ali zato muzika, tekstovi, jednostavnost pevanja, emocije koje me preplavljuju, to je ono najbolje sto daju Moz i Smitsi.
     (miloshija, 22. maj 2019 15:32)

    # Link komentara