Vozači ovo često rade iz opreza, a mogu da naprave još veći problem

Saobraćajni inženjer i dugogodišnji instruktor vožnje, Vaso Dragić, ističe da statistika jasno pokazuje koliki uticaj brzina ima na bezbednost, ali naglašava ključnu razliku između prekoračenja limita i vožnje koja ne odgovara trenutnim okolnostima:

"Brzina kao takva uzrok je saobraćajnih nezgoda u 35 odsto svih slučajeva. Postoje nepropisna i neprilagođena brzina. Neprilagođena brzina podrazumeva brzinu koja nije prilagođena stanju vozača, stanju puta i kolovoza, kao ni frekvenciji saobraćaja", kazao je za RINU Dragić. 

Veliko je pitanje, šta je zapravo "prilagođena brzina" u gradu.  Kada su vremenski uslovi idealni, prespora vožnja automatski postaje prepreka i opasnost za sve druge učesnike u saobraćaju jer narušava prirodan tok kretanja.

"Ako pogledamo meteorološke uslove, dobru vidljivost i preglednost, kao i frekvenciju saobraćaja, u gradu bi to bilo između 30 i 50 kilometara na sat. Maksimalno je 50, a sve ispod 30 kilometara na sat u ovim uslovima moglo bi da predstavlja neprilagođenu brzinu za gradsku vožnju", kaže Dragić. 

Jedan od najvećih problema koje spora vozila izazivaju jeste formiranje kolona, što direktno provocira druge, nervozne vozače na rizična preticanja.

Prema Dragićevim rečima, zakon jasno definiše kako se ponašati ako vozilo ne može da se kreće normalnom brzinom:

"Ukoliko nismo u mogućnosti da vozimo brzinom koja je prilagođena, onda moramo, čim formiramo kolonu, da se isključimo sa kolovoza i propustimo vozila. Ako smo u kvaru i ne možemo da vozimo, imamo sva četiri pokazivača pravca, treba da stanemo, sklonimo se i na propisan način obeležimo vozilo koje je u kvaru", ističe saobraćajni inženjer.