Saudijski zaokret ka električnim vozilima – gde su jaki, a šta su im prepreke?

Jedna od najupadljivijih komponenti tog plana jeste ulaganje u električna vozila, oblast koja je postala globalni simbol tranzicije ka održivoj ekonomiji, a ranije bila nespojiva sa državom koja je jedna od najvećih u proizvodnji nafte.

Saudijska Arabija je od tada osnovala sopstvenu marku električnih vozila Ceer, uložila milijarde u američku kompaniju električnih vozila Lucid Motors i najavila planove za izgradnju velikih fabrika i mreže za punjenje u svojoj zemlji.

Međutim, ostaje pitanje: da li ovaj zaokret zaista ima utemeljenje u realnim ekonomskim i tehnološkim kapacitetima, ili je reč pre svega o pažljivo konstruisanom PR-u?

Veliki resursi

Saudijska Arabija raspolaže ogromnim finansijskim resursima. Javni investicioni fond (PIF), koji upravlja sa preko 900 milijardi dolara aktive, usmerava značajan deo kapitala u tehnologiju i održive projekte.

Samo ulaganje u Lucid Motors procenjuje se na više od 5 milijardi dolara, dok je plan za izgradnju fabrike električnih vozila u Džedi vredan dodatnih 3,4 milijarde. Cilj je proizvodnja do 150.000 vozila godišnje, što bi predstavljalo prvi ozbiljan proizvodni kapacitet za električna vozila u regionu.

Saudijska Arabija takođe poseduje ključne resurse za proizvodnju baterija. Prema procenama Međunarodne agencije za energiju, zemlja ima značajne zalihe nikla, litijuma i fosfata, što su osnovni materijali za baterijsku industriju. Pored toga, u toku su pregovori sa kineskim i južnokorejskim kompanijama o partnerstvima za lokalnu proizvodnju baterija i delova.

Time Saudijci pokušavaju da povežu domaću industrijsku bazu sa globalnim lancima vrednosti. Na planu infrastrukture, Kraljevina je najavila ulaganja u razvoj 30.000 javnih punjača do 2030. godine, čime bi obezbedila osnove za masovnije korišćenje električnih vozila u svojoj zemlji. Iako je trenutni broj vozila na saudijskim putevima mali, ovakvi planovi signaliziraju ozbiljnu nameru da se stvori okvir za takvu tranziciju.

Trebalo bi uzeti u obzir i demografski faktor. Saudijska populacija je mlada, jer preko 60% stanovništva je mlađe od 35 godina i relativno otvoreno za nove tehnologije. To pruža potencijalno plodno tlo za brže prihvatanje električnih vozila u poređenju sa konzervativnijim tržištima.

Šta su prepreke?

Sa druge strane, skeptici ističu niz ozbiljnih prepreka. Najpre, tržište električnih vozila u Saudijskoj Arabiji je još uvek zanemarljivo malo. U 2023. godini registrovano je manje od 10.000 električnih vozila, što je kap u moru u odnosu na preko 15 miliona vozila koja saobraćaju na saudijskim putevima.

Čak i da proizvodnja krene punim kapacitetom, pitanje je ko će ta vozila kupovati u zemlji gde je gorivo izuzetno jeftino, a subvencije za benzin i dizel i dalje čine upotrebu klasičnih automobila atraktivnijom. Drugi problem je nedostatak industrijske tradicije, jer je zemlja konkurentna u sferi ekstrakcije i obrade sirovina, a manje u proizvodnji finalnih proizvoda.

Za razliku od Kine ili čak Turske, koje su imale razvijenu bazu u automobilskoj industriji pre nego što su krenule u tranziciju, Saudijska Arabija praktično kreće od nule. 

Osnivanje brenda Ceer i partnerstva sa globalnim kompanijama jesu važni koraci, ali do stvaranja domaće ekspertize i dobavljačke mreže vodi dug i neizvestan put. Tu je i paradoks energetske politike. Dok Saudijci investiraju u električna vozila, oni su istovremeno najveći svetski izvoznik nafte i u velikoj meri zavisni od prihoda od fosilnih goriva.

Njihova spremnost da istinski podriju sopstveni glavni izvor bogatstva ostaje pod znakom pitanja. Kritičari tvrde da su investicije u električna vozila više zamišljene kao način da se popravi međunarodni imidž Kraljevine nego da se radikalno transformiše ekonomija.

Nadalje, pitanje izvoza ostaje otvoreno. Čak i ako Saudijska Arabija postane proizvođač električnih vozila, globalno tržište je već zasićeno konkurencijom iz Kine, SAD i Evrope. Saudijski automobili morali bi da se probiju na izuzetno konkurentnom tržištu gde dominiraju brendovi sa višedecenijskom tradicijom. Nije jasno da li Ceer ili Lucid mogu da postignu masovnu prodaju izvan regiona.

Ambiciozni planovi

Ipak, u regionalnom kontekstu, Saudijska Arabija prednjači po ambicijama i ulaganjima, jer zaostaje zbog istorije svog tržišta.

Ujedinjeni Arapski Emirati su znatno ranije uložili u infrastrukturu, te Dubai već ima stotine javnih punjača i cilj da 30% novih vozila do 2030. bude električno ili hibridno. Katar, iako manji, razvijao je flotu električnih autobusa, posebno u okviru priprema za Svetsko prvenstvo 2022. godine.

Turska, iako nije član Zalivskog saveta za saradnju, nudi zanimljiv kontrast jer je 2022. lansirala domaći brend TOGG, koji je već krenuo u komercijalnu proizvodnju i plasman na evropska tržišta.

U tom društvu, Saudijska Arabija je uložila najveći kapital, ali još nema proporcionalne rezultate. Međutim, ukoliko se projekti pokažu kao iole uspešni, to može da ima transformativnu ulogu za ceo region, jer ova država ima najveći dostupni kapital i mogućnosti za ekonomiju obima.

Više od PR-a

Saudijski zaokret ka električnim vozilima je kombinacija strateške potrebe i PR-a. Postoje ozbiljni razlozi da se veruje da Kraljevina ulaže u ovu oblast iz stvarne želje da diversifikuje ekonomiju i obezbedi ulogu u budućoj energetskoj tranziciji, od ogromnih finansijskih resursa i mineralnih rezervi koje želi da eksploatiše do demografskih potencijala.

Međutim, jednako je jasno da je projekat opterećen velikim izazovima: malim domaćim tržištem, nedostatkom industrijskog iskustva i dubokom zavisnošću od nafte. U poređenju sa susedima, Saudijska Arabija je lider po ambiciji, ali će još neko vreme zaostajati.

Istina trenutno leži bliže realnim ambicijama, jer nije reč samo o PR-u, pošto iza projekata stoje milijarde dolara i konkretni industrijski planovi, kao lični autoritet prestolonaslednika Mohameda bin Salmana.

Da li će saudijski projekat električnih vozila postati globalni igrač ili tek luksuzna vitrina Vizije 2030, ostaje da se vidi u narednoj deceniji. U ovom trenutku je jasno da država jasno razmišlja u smeru da nafta nije budućnost i da želi da vidi svoju ulogu kao bitnu i u takvom budućem svetu, uključujući i tržište vozila koja ne zavise od nafte.