Da l' će skoro propast sveta?

LHC je kružni protonski akcelerator dug 27 kilometara, nazvan "Veliki otac" svih sličnih uređaja. Čitav projekt košta gotovo devet milijardi dolara, a u njemu učestvuje 15-ak zemalja. Eksperiment sprovodi Evropska laboratorija za istraživanje čestica (CERN).

Kada se unutar LHC-a brzinom svetlosti budu frontalno sudarale prve čestice, pretpostavlja se da bi mogle nastati reakcije slične prvom prasku. Upravo su spoznaje o nastanku svemira, kao i otkrivanje tajni fizike elementarnih čestica glavni cilj eksperimenta.

Kako se kritični datum primiče, rasplamsavaju se polemike o tome da li će eksperiment označiti početak kraja sveta ili pak otkriti nove tragove o poreklu kosmosa, novim česticama, novim dimenzijama i verovatno novim zakonima fizike koje teorija još nije ni predvidela.

Mnogi se boje da bi u slučaju neke nepredvidive situacije tokom eksperimenta moglo da dođe do nastanka crne rupe koja bi odmah počela da uvlači okolnu materiju. Moglo bi, kažu, početi s jednim jedinim protonom, a završiti s čitavom Zemljom.

Do sada neviđena simulacija velikog praska našla se na udaru kritike grupe svetskih stručnjaka koji tvrde da eksperiment potencijalno nosi ogromnu opasnost za čovečanstvo.

Evropski sud u Strazburu nedavno je, ipak, odbio tužbu 20-ak uglednih fizičara koji tvrde da bi sudaranje protona unutar LHC-a moglo dovesti do nastajanja crnih rupa, koje bi rasle i "progutale" svet, odnosno dovele do Apokalipse.

Jedan od zagovornika teorije o smaku sveta je i nemački fizičar Oto E. Rošler iz Tibingena. Prema njegovom mišljenju, sporne crne rupe neće nastati odmah nakon prve kolizije protona u akceleratoru, već to može potrajati i nekoliko desetina godina, pa čak i mnogo više.

"Međutim, ako jednom počne taj proces, više ga nije moguće zaustaviti", upozorava ovaj nemački naučnik.

Do nastajanja crnih rupa, prema dosadašnjim naučnim saznanjima, može doći samo ako prostor pokazuje više od tri dimenzije. Ako bi se tako nešto zaista dogodilo unutar LHC-a, to bi značilo potvrdu "teorije stringova", koja polazi od pretpostavke da postoji devet dimenzija prostora.

Većina naučnika, ipak, smatra da čovečanstvu ne preti smak sveta.

Zagovornici predstojećeg eksperimenta tvrde da svet može mirno da spava i da je reč o strogo kontrolisanom projektu koji može da pomogne da se pronikne u to kakav je bio svemir pre 14 milijardi godina.

Nema mesta strahu od crnih rupa koje bi nas sve mogle progutati, stav je stručnjaka koji već 20 godina rade na oživotvorenju ovog istorijskog poduhvata.

LHC može da stvori sićušnu, gotovo beskonačno kratkotrajnu, odnosno potpuno bezopasnu crnu rupu. Oko toga se fizičari ne uzbuđuju jer, kažu, mogućnost nastanka stabilne crne rupe koja bi mogla da naraste u nešto zabrinjavajuće, ravna je naučnoj fantastici.

Dvojica fizičara su pažljivije proučili taj "problem" poredeći ga s poznatim astrofizičkim pojavama i koristeći postojeća znanja o svemiru kako bi odredili verovatnoću da eksperiment LHC stvori stabilnu crnu rupu na Zemlji.

To su Stiven Gidings sa Univerziteta Santa Barbara u Kaliforniji i Mikelanđelo Mangano iz CERN-a, čiji su stručnjaci i sagradili LHC. Ova dva naučnika se u radu objavljenom 18. avgusta u onlajn izdanju "Fizikal rivju", bave "ekstremno hipotetičkom situacijom" u kojoj je crna rupa stvorena u LHC-u stabilna i ostaje na Zemlji.

Na pitanje da li je čovečantsvo osuđeno na propast, njihov odgovor je - ne.

"Vrlo temeljito smo proučili mogući rizik, čak i s nekim suludim pretpostavkama o ponašanju crne rupe i zaključili da nam ne preti nikakva opasnost", rekao je Gidings.

Saznajte više o ovoj temi