Špancima hoće da ukinu sijestu

Tačno je 22 sata na Puerta del Solu, centralnom trgu Madrida, a noć je tek počela. Ljudi su i dalje kod kuće, spremaju se da izađu. Za Špance ne važi samo da se druže do kasno u noć, oni često rade, jedu i gledaju televiziju do kasno, piše Dojče vele.

“Lično mislim da ne spavamo dovoljno,” kaže jedan od prolaznika na trgu. “ Čini mi se da kasno idemo na spavanje. To je delom zato što večeramo kasnije, oko devet ili pola deset uveče, dok je, na primer, televizija najgledanija oko deset, tako da je ovde teško da se ode u krevet pre ponoći.”

Drugi prolaznik, pak, skreće pažnju na čuveni španski popodnevni odmor - sijestu. “Ovde radni dan traje duže – deset sati napornog rada, ali u sred toga, mi imamo vreme za odmor, a uz to nam treba i više vremena da počnemo, nastavimo i završimo sa poslom.”

Kongres potvrdio, čeka se odluka vlade

Beta/AP Photo/Andres Kudacki

Krajem septembra, španski Kongres je doneo odluku u kojoj se kaže da su radno vreme i merenje vremena do sada samo kočili ovu zemlju. Potvrđen je izveštaj koji predlaže kompletnu izmenu u ovoj oblasti, a o tom izveštaju se sada odlučuje na nivou vlade.

Predlog koji skreće najviše pažnje je da se Španija pomeri iz trenutne vremenske zone, koju deli sa srednjom Evropom, jedan sat unazad na vreme po Griniču – dakle, u vremensku zonu kojoj pripadaju Velika Britanija i Portugalija.

Jedan od onih koji pozivaju na promene je Ignjasio Bukeras. On je predsednik Državne komisije za racionalizaciju španskog vremena. „Španija ima veoma jedinstveno i različito radno vreme u odnosu na ostatak Evrope. Ova komisija radi na tome da Španija dobije racionalnije radno vreme, ono koje nam omogućava da unapredimo našu produktivnost, kao i da napravimo balans u našem radnom veku i poboljšamo mnoge druge stvari koje su u direktnoj vezi sa našim radnim vremenom.“

Bukeras kaže da Španci spavaju skoro ceo sat kraće od svojih evropskih komšija. On kaže da će se pomeranjem sata unazad izlečiti ovakvo stanje stvari, zato što će radno vreme pratiti kretanje sunca. Ali, on isto tako traži kraće vreme za ručak, a uz to podstiče ljude da doručkuju kod kuće, umesto što prave pauzu za užinu u sred pre podneva. Sve ove stavke se nalaze i u izveštaju koji je potvrdio Kongres.

Beta/AP Photo/Alvaro Barrientos

Bukerasa brine i pojava koja je u Španiji poznata kao „presentizmo“ – što znači biti prisutan na radnom mestu, ali ne neophodno i biti produktivan.

„U Španiji imamo takvu kulturu da dokle god šef ne ode sa posla, većina njegovih radnika neće ići kućama, što znači da je radno vreme često predugo. Mi počinjemo sa poslom u slično vreme kao i u ostatku Evrope, s tim što završavamo posao uveče, dva ili tri sata kasnije u odnosu na ostale evropske zemlje.“

Međutim, nije oduvek bilo ovako. Španija je isprva računala vreme po Griniču, ali se iz logističkih razloga tokom Drugog svetskog rata prebacila u srednjoevropsku vremensku zonu, kao i mnoge druge zemlje. Ipak, za razliku od tih ostalih zemalja, Španija nikada nije vratila vreme nakon rata.

Ekonomski razlozi

Beta/AP Photo/Daniel Ochoa de Olza

Alisija Kaufman je sociološkinja koja savetuje španske kompanije o menadžmentu vremena. Ona tvrdi da su ekonomski argumenti iza predložene izmene dnevnog rasporeda itekako smisleni u vreme kada zemlja treba da se izbori sa ekonomskom krizom. Ipak, ona je u isto vreme i zabrinuta zbog uticaja trenutnog anarhičnog merenja vremena na obične Špance.

“U tome jeste problem i to je nešto što može da se promeni, nešto što treba da se promeni. Možemo i sami da vidimo: nervozniji smo, lako oboljevamo od raka, bolesniji smo. Pitanje je: šta čini život i kako napraviti ravnotežu između radnog i slobodnog vremena?”

Ako vlada zaista odluči da još jednom razmisli o španskim navikama koje se tiču vremena, duge pauze za ručak po restoranima bi uskoro mogle da postanu prošlost. Ali, može li Španija, zemlja sieste, da zaista vrati sat unazad? Odgovor na ovo pitanje je, naravno: vreme će pokazati.