Transformišući tablet iz Asusa

Sigurno se čuli za netbook računare, male, veoma prenosive i lake laptopove, skromnih (mnogi bi rekli loših) performansi, inicijalno planirane za korišćenje na webu. Sama ideja stara je preko decenije, ali su netbook računari postali masovna pojava tek poslednjih godina.

Glavni "krivac" za to je ASUS koji je 2007. prvi na tržište izbacio netbook (Eee PC) i time napravio novo tržište mobilnih računara.

Novi talas namere da se na postojeće tržište unese promena dešava se upravo sada, budući da je ASUS odlučio da se na tržištu tablet računara pojavi na nešto drugačiji način od ostalih.

Ideja opet nije potpuno nova (Lenovo je probao nešto relativno slično pre više od godinu dana), ali će ASUS po svoj prilici opet biti prvi koji će ozbiljno i masovno probati.

Umesto tableta kakve ih prave pre svega Apple, posle i Samsung ili Motorola, ASUS se odlučio da stvarima pristupi malo drugačije. Eee Pad Transformer u osnovi je običan aktuelni Honeycomb tablet, koji se očas posla može transformisati u netbook na Androidu.

Tablet

Novi talas Android tableta zasnovanih na verziji koja jeste napravljena za ovakve uređaje karatkerističan je po sličnim osobinama primeraka koji su se do sada pojavili.

Radi se o uređajima opremljenim ekranom dijagonale 10,1 inč i rezolucije 1280x800 piksela (u slučaju Transformera radi se o odličnom IPS primerku), pogonjenim dvojezgarnim Nvidia Tegra 2 čipovima. Transformer nije izuzetak, na pomenute specifikacije valja dodati i 16 ili 32 GB interne memorije, a kako smo obavešteni, primerci na domaćem tržištu imaće 16. Memoriju je moguće proširiti MicroSD karticom na samom tabletu i klasičnom SD karticom na docku.

Kada su dimenzije i izrada u pitanju, Transformer je nešto drugačiji od ostalih Honeycomb headlinera. Doduše, zajedička je plastika koja je materijal izbora kada je Transformer u pitanju, koju je ASUS koristio na nekoliko načina. Zadnja karakteristično teksturisana površina tamnije boje nastavlja se svetlom komponentom glatkom po bokovima, koja prelazi na prednju stranu i do površine koja okružuje ekran, koji je pak zaštićen površinom otpornom na ogrebotine.

Rezultat svega ovoga je dizajn koji možda ne oduzima dah, ali svakako jeste drugačiji. Drugačije u odnosu na Xoom, na primer, koji smo imali priliku nakratko da probamo je način na koji je sve ovo spojeno u celinu, budući da u određenim nešto stresnijim situacijama po kućište dolazi do pucketanja u spojevima. Ne previše snažan pritisak na zadnji deo kućišta izazvaće blago ulubljivanje ove površine.

Dimenzije Transformera (271 x 171 x 13 mm) nešto su veće nego što bi morale da budu, za šta postoje najmanje dva razloga. Jedan od njih je slaganje sa dimenzijama docka kako bi spojena celina bila što uniformnija, a drugi je, kako nam je rečeno iz ASUS-a, zaključak da su površine sa strana takve kakve su optimalne za držanje koje u svakoj situaciji neće ometati rad i zakljanjati ekran.

Takav kakav je Transformer nije najoptimalnije rešenje za tržanje u uspravnom položaju, dok se u horizontalnom pomenuti "višak" ne primećuje. "Težak" je 680 grama, istovetno kao prvi WiFi iPad.

Primerak koji smo imali na testu bio je pogonjen u tom momentu najsvežijom verzijom Androida, što je 3.0, koju je i sam ASUS nekoliko puta ažurirao, što valja istaći kao pozitivan primer. U međuvremenu Transformer je dobio update na 3.1, što deo naših zapažanja čini zastarelim.

Ono što će i na 3.1 biti isto su ASUS-ovi napori za unapređenje korisničkog iskustva. Mala ali uočljiva dobra promena su redizajnirani home, back i recent tasteri, koji izgledaju bolje od fabričkih. ASUS je dodao i nekoliko widgeta (vreme i mail uključeni po defaultu), uz uključivanje sopstvene tastature koja se od fabričke razlikuje po nižim zaobljenim svetlim tasterima i dodatim numeričkim delom iznad standardnog. Uz ASUS-ove namenske aplikacije (MyNet, MyLibrary, MyCloud, MyDesktop) dobijaju se preinstalirani PressReader i Polaris Office 3.

Dock

Iako se na prvi pogled očiglednim čine suština i namena proširenja koje se može kupiti (u ovom momentu u Srbiji i mora, jer će se kod nas za sada prodavati samo u kompletu) uz tablet, stvari su nešto pametnije smišljene.

Pored tastature i touchpada, dock je opremljen dodatnom baterijom koja deklarisanih 9 i po proširuje na 16 sati, te dodatnim opcijama za povezivanje (2 USB-a i slot za SD karticu). Baterija u docku koristi se za dopunu baterije u uređaju, a moguće je puniti je odvojeno od tableta, budući da ima sopstveni konektor za punjač.

Tastatura je logično prilagođena Androidu, što znači Home, Back, Search i Menu tastere, te različite funkcionalne u prvom gornjem redu (svetlina, bluetooth, jačina zvuka i slično). U pitanju je jako kvalitetna i za korišćenje udobna chicklet tastatura, uz za te dimenzije veliki touchpad. Touchpad opremljen je podrškom za multitouch pokrete kojima je moguće kretanje kroz sistem i aplikacije (skrol, swipe).

Naravno, korišćenje touchpada znači kursor na ekranu, uz očuvan kontinuitet sa Androidovim korisničkim interfejsom, te na primer nema desnog klika, već je potrebno zadržati klik na elementu za koje se žele dodatne opcije (link na primer).

Za selekciju teksta potrebno je zadržati pritisnut taster na tekstu čime se dobija isti efekat kao u slučaju produženog tapa (zadržanog dodira na tekstu). Dock može biti i USB host, te je moguće koristiti i USB miš.

Napori koje je ASUS učinio da približi dva sveta su za svaku pohvalu. Nakon inicijalnog šoka i intuicije karakteristične za tradicionalne računare, stiče se navika na nove akcije koje je potrebno usvojiti kada je ova kombinacija u pitanju. Drugim rečima, tastatura i touchpad nisu samo "prikačeni" za tablet, intergacija je ozbiljna i čini se na dobrom putu.

Zajedno

Drugi i možda bitniji kontekst priče o izdvojeno posmatrano dobrom poslu kada se radi o tastaturi i touchpadu, tiče se pitanja da li je to koncept koji uopšte ima smisla i budućnost.

Pre svega i u najvećoj meri iPad, a posle i drugi Honeycomb tableti definisali su i pozicionirali tablete kao ultimativne konzumentske sprave, koje se mogu koristiti za benigni unos, odnosno produkciju sadržaja.

Transformer je pak u isto vreme sve što ostali tableti u teoriji jesu, uz mogućnosti koje pruža netbook kada je unos u pitanju. Šta više, da su netbook računari ostali ono što su bili zamišljeni da budu, Transformer i Eee PC bile bi teoretski iste sprave: fundamentalno zavisne od interneta, klijenti za cloud aplikacije, web kompjuteri. Ovako, Transformer se zapravo vraća osnovama.

Ako se sa teorije vratimo u praksu, može se zaključiti da je Transformer solidno izrađen uređaj, odličnog ekrana i performansi.

Osim činjenice da još uvek nema srpske tastature koja podržava dock, ostatak problema nije u ASUS-ovom dvorištu, već je Google taj u koga bi trebalo pogledati. Već poznati slabiji odaziv i performanse samog korisničkog interfejsa i nedostatak aplikacija, upotpunjeni su problemima koje prate Android Market ovih dana, a ogledaju se u nemogućnošću instalacije aplikacija van SAD, bez ikakvih pravila ili kriterijuma.

Napredak Androida za tablete i rešavanje problema sa Marketom su stvari koje će se svakako desiti, ali je u ovom momentu stvar takva kakva je.

Takođe, nepostojanje podrške za srpsku tastaturu koja funkcioniše uz dock trebalo bi da bude top prioritet za ASUS ukoliko želi da Transformer ima svoju vrednost i na domaćem tržištu.

Kako nam je rečeno iz kompanije, Transformer će na srpskom tržištu biti dostupan samo u paketu i koštaće oko 550EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Autor: Ivan Jelić