Janko za B92: Ranije nisam bio spreman na žrtvu

Neko vreme je lutao, zatim se uozbiljio i realizovao svoj potencijal – došao do osmog mesta na svetu, osvojio Dejvis kup i dva puta igrao u Gren slem četvrtfinalima. Onda je Janka Tipsarevića zadesila noćna mora svakog sportiste – povreda koja ga je na duži period odvojila sa terena.

Povratak u vrh proces je koji zahteva vreme, a sa Jankom smo razgovarali posle njegovog poraza u prvom kolu Vimbldona. Rešen je da se vrati na mesto koje mu pripada, ali to nije bila jedina tema – govorili smo o prošlosti, velikim pobedama i teškim porazima, ali i o budućnosti.

“Najviše me motiviše činjenica da nikada u karijeri nisam imao povratak. Prošao sam skoro sve u karijeri – bio sam dobar i loš junior, dobar i loš senior, Top 10, titule itd. Ali nikada nisam imao kam-bek i zaista bih voleo da se vratim – moram da ostanem sto posto zdrav i da nastavim da radim. Nije ovo WTA tur niti sam ja Rafael Nadal, tako da ne može da se desi da sam kao nov za dva-tri meseca nakon što nisam igrao 17 meseci. Pogotovo što sam od tih 17 meseci godinu dana bukvalno ležao u krevetu“, počinje Janko priču za B92.

Tipsarević je nedavno napunio 31 godinu i bio je jedan od 37 tenisera sa 30 i više godina u glavnom žrebu ovogodišnjeg Vimbldona, što je rekord turnira.

“Veoma je jednostavno – ljudi profesionalnije gledaju na ovaj sport. Ranije se putovalo samo sa teniskim trenerom, a sada je tu cela svita – kondicioni trener, fizioterapeut, nutricionista itd. Igrači se više čuvaju, a i pametniji si sa 30 godina nego što si bio sa 25. Ako ti je telo zdravo i možeš da izdržiš tempo kojim se igra, nema nikakvog razloga da i u tim godinama ne igraš bolje“.

Na pitanje da li se zbog nečega kaje u karijeri, Janko je odgovorio:

“Žalim najviše za periodom od juniorskih dana do neke 25. godine. Ne žalim toliko da ne mogu da spavam, ja sam u tom periodu bio oko 50-60. mesta na svetu. Ipak, mislim da sam mogao i više da postignem da sam psihički imao drugačiji pristup prema sportu. Jednostavno, igrao sam zato što volim, ali nisam bio spreman da se žrtvujem i posvetim tenisu sto posto, kao što sam učinio posle 2010. godine i osvajanje Dejvis kupa“.

Tipsarević objašnjava šta je to što igrači žele od trenera.

“I taktički i mentalni deo posla jednako su važni. Trener ne treba baš da bude vođa, ali treba da bude neko ko će te usmeriti i pokazati gde su vrata. A onda ti sâm moraš da prođeš kroz njih. Pravi trener zna kad i šta treba da kaže“.

Samo Jankovi navijači znaju koliko puta su zbog njega grickali nokte i nervirali se, preživeli sa njime mnogo teških poraza, a srpski teniser izdvaja onaj koju mu je lično najteže pao.

“Od Verdaska, drugo kolo Australijan opena 2011. godine. Vodio sam 2-0 u setovima, propustio pet meč lopti, taj poraz me nikada nije napustio. Gubio sam ja i dosta važnije mečeve – onaj od Federera, od Ferera na US openu, Šitlera na Vimbldonu... Ali ovaj poraz, koji možda nije toliko bitan, toliko me je boleo, bio sam ošamućen nedelju dana“, rekao je Janko i dodao:

“Ljudski um ’po difoltu’ pamti bol, a ne pamtimo sreću. Taj poraz, kao i još mnogo njih, verovatno su meni urezani automatski u sećanje, a nikada se ne setim koliko sam se puta ja vadio i spasavao meč lopte. To je kao normalno. Evo sada u ovom periodu otkad sam se vratio – žalim za nekim porazima, a ne shvatam da sam spasavao meč lopte u tri od pet duela koje sam dobio. Turnir u Štutgartu koji sam osvojio spasavao sam meč lopte na tri od pet okršaja, a to tako prođe, eto, dobio sam“.

Bilo je pobeda nad Gonsalesom, Rodikom, Marijem, Berdihom... Ipak, nijedna od tih nije ona koje se Tipsarević najradije seti.

“Možda nije toliko zvučno ime, ali najdraža pobeda mi je polufinale Dejvis kupa protiv Štepaneka, posle toga smo osvojili. Radek je dobar igrač, bio je osmi na svetu, ali pobeđivao sam i zvučnija imena. Međutim, ta pobeda i plasman u finale prvi put, to mi je ostalo u prelepom sećanju“.

Za 13 godina profesionalnog tenisa Janko je odgovarao na bezbroj pitanja novinara – koje ga najviše iritira?

“Kada me pitaju: ’Zašto nosiš naočare?’ Imam dioptriju i to je to“.

Često se kao gledaoci pitamo šta igrači razmišljaju tokom meča – između poena, na pauzama...

“Meni se ranije dešavalo da mi misli odlutaju i da uopšte nisam na terenu, nije lako biti fokusiran tri sata, a moraš da si sto posto u meču i da razmišljaš o sebi, protivniku, o tome šta da radiš i sl. Događalo mi se da razmišljam o nekoj muzici ili o tome kako vozim snoubord, kako igram fudbal... Onda moram da protresem glavu kako bih se probudio“.

Iako ne planira skori kraj karijere, već se naziru Jankovi planovi za “posle“.

“Sigurno ću ostati u tenisu. Vodim se filozofijom da se treba držati onoga što znaš i u šta se razumeš, a siguran sam da se razumem u tenis. Ne verujem da ću biti stalni trener jer sam dosta proputovao tokom karijere. Već nekoliko godina unazad dva partnera i ja imamo menadžersku agenciju ’Junik’ – tu je već 20-25 maldih tenisera za koje će se tek čuti. To je jedna od stavki kojom ću se baviti, dakle ostaću jednim delom života vezan za tenis“, zaključio je Tipsarević za B92.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)