Hamed Hadadi – prvi Iranac u NBA ligi

Hadadi je visok 218cm, težak je 127kg, a u istorijske udžbenike upisao se kao prvi Iranac u NBA ligi. Njegov prelazak u najjaču košarkašku ligu na svetu pratile su brojne kontroverze zbog zakonskih odredbi koje nisu dozvoljavale iranskim građanima da posluju sa američkim kompanijama. Ipak, birokratske prepreke su savladane i u avgustu 2008. godine Hadadi je potpisao ugovor sa Memfis Grizlisima.

Pre toga je u rodnoj zemlji nastupao za Pajkan i ekipu Saba Bateri, a interesantno je da je leta 2007. godine odbio ponudu Partizana da pojača redove beogradskih ’crno-belih’.

U NBA je priliku dobijao na kašičicu – prve godine je igrao na 19 utakmica i za prosečno šest minuta na parketu beležio je po 2,5 poena i skoka. Prosleđen je u Razvojnu ligu (NBDL), gde je nastupao za Dakota Vizardse. U dresu Dakote imao je 5,9 poena, 6,7 uhvaćenih lopti i 1,7 blokada po meču.

Prošle sezone je za Memfis imao 1,7 poena i 2,1 skok po meču, ali Hadadi ne želi da napusti SAD uprkos maloj minutaži i brojnim ponudama iz Evrope.

Hadadija Iranci u SAD-u vide kao ambasadora, čoveka koji će Amerikance uveriti da nije „svaki Iranac terorista“ i koji bi generalno trebalo da ulepša sliku o Iranu. Nešto slično kao što je Vlade Divac učinio sa Srbijom.

Da ne ide sve uvek lako, dobro ilustruje i podsmešljiv razgovor dvojice komentatora od novembra prošle godine:



Komentatori Ralf Loler i Majk Smit kasnije su suspendovani zbog neumesnih opaski.

Na klupskom nivou ne ide sve po planu, ali na reprezentativnom teško da može bolje. Iran je dvostruki uzastopni prvak Azije, a Hadadi je oba puta bio MVP turnira. Godine 2007. u proseku je beležio 13,4 poena i 9,6 skokova, a dve godine kasnije 15,8 poena i 13,1 skok. Odličan je bio i na Olimpijskim igrama u Pekingu sa 16,6 poena i 11,2 skoka po utakmici.

Sa visinom od 218cm i velikim rasponom ruku Hadadi je ozbiljna pretnja u reketu, ima dobar osećaj za rampu i skok, što su mu glavna oružja u odbrani. Za NBA standarde morao bi još malo da ojača, a neki mu zameraju i što nije pokretljiviji. U ofanzivi se, što je i logično, najbolje snalazi blizu koša. Prilično je borben i ne ponaša se kao zvezda u nacionalnom timu, iako u iranskom timu to nesumnjivo jeste. Retko pokušava da poentira sa distance, ali retko i greši prilikom jednostavnih šuteva iz blizine, što je vrlo bitno za košarkaša njegovog profila.