Novak: Nije bilo lako biti Srbin

Đoković je do sada šest puta gubio od Španca u Parizu – 2006, 2007. i 2008. godine dok srpski teniser još nije postao ozbiljna pretnja, kao i 2012, 2013. i 2014. godine kada je bilo mnogo realnije da Novak trijumfuje.

Novak je poslednjih sezona bio jedini pravi konkurent Nadalu na šljaci – dobio ga je na svim turnirima osim na Garosu (Monte Karlo, Madrid, Rim), a u Parizu je najbliži bio u polufinalu 2013. godine. Tada je imao brejk viška u petom setu, ali je Nadal uspeo da preokrene.

“Sanjam da osvojim taj turnir. Nije bilo lako preboleti poraze koje sam doživeo od Nadala na Rolan Garosu, ali to mije bila škola – izazov koji mi omogućuje da rastem i napredujem. To će biti moj mentalni sklop za ovosezonski turnir, koji jedva čekam. Mislim da ću dobro proći tamo, iako ima još dosta do tog turnira i, sa psihičke tačke gledišta, još ne želim da razmišljam o tome. Rolan Garos je uvek na vrhu liste mojih prioriteta“, rekao je Đoković.

Prošle godine u finalu Novak je osvojio prvi set, Nadal je potom preokrenuo, ali srpski teniser ima i lepe uspomene sa prošlogodišnjeg finala.

“Bio je to jedan od najdirljivijih trenutaka u mojoj karijeri – posle poraza mi je ceo stadion dugo aplaudirao. Imao sam suzu u oku jer znam da francusku publiku nije lako osvojiti – imam tu podršku, iako nisam Francuz, a to me ohrabruje i to neću zaboraviti. Važno je ono što osećaš, a u Parizu se osećam dobro, osećam se cenjenim i mnogo je pozitivne energije. Kada se osećam tako dobro, onda i igram najbolje“.

Tema Novakovog intervjua za ’Le Parisien’ bio je njegov odnos sa Francuskom, a Novak kaže da je imao pozitivnu sliku o toj zemlji i pre nego što je kročio u tu zemlju.

“Postoji duga tradicija prijateljstva između naših država – mnogi Francuzi žive u Srbiji, a i mnogo Srba govori francuski jezik. I ja takođe, iako još radim na tome da ga poboljšam. Prvi put sam došao sa 11 godina i zavoleo sam zemlju i ljude, a onda sam igrao svoj prvi juniorski Rolan Garos sa 16 godina“.

Đoković je istakao da nije lako bilo biti Srbin tada.

“Posle rata u Jugoslaviji, meni kao Srbinu nije bilo lako da putujem. Kada bismo davali pasoš, ljudi bi malo ustuknuli i gledali nas čudno – mislili bi da smo teroristi koji će da izvedu neki prljavi trik. Bilo je vrlo komplikovano za mene i pogotovo za mog oca koji me je pratio na turnirima. Morali smo da se trudimo dvostruko više kako bismo impresionirali ljude, ali Francuska je bila jedna od nekoliko zemalja gde smo se osećali dobrodošlima i u kojoj je bilo ljudske topline i prijateljstva“.

Na pitanje da li je razvio posebnu vezu sa Francuskom, Đoković je odgovorio:

“Osećam se sve bližim francuskoj u kulturi – pomaže i to što govorim jezik i što živim u Monaku. Svaki dan srećem Francuze, imam francuske sponzore poput Pežoa i ’Nutrition & Health’, koji su me odabrali jer mogu da se identifikujem sa francuskom kulturom. Voli i vaš smisao za humor – karakterističan je, prilično sarkastičan i zasmejava me. Takođe sam primetio da su Francuzi prilično sigurni u sebe, posebno u Parizu“.

Novakov sin Stefan rođen je u Monaku, a francuska novinarka konstatovala je da to znači da ne može da igra za Francusku.

“OK, ne znam kako bi to funkcionisalo, nisam još proverio“, rekao je Novak nakon što se nasmejao, “Hoće li on igrati tenis? To je nemoguće predvideti. Kada nauči da hoda, doći će trenutak kada će uhvatiti reket i lopticu, to je prirodno. Čim nauči da govori, ljudi će ga pitati da li želi da igra, da li želi da bude bolji od svog oca. Ali ja ne želim da ga teram da postane profesionalni teniser. Veći je broj dece šampiona koji ne uspeju u istom sportu kao njihov roditelj zato što postoji velik pritisak. Reći ću svom sinu šta može da očekuje, tako da će biti spreman“, zaključio je Đoković.